Ju­bi­lej va­tro­ga­sne slu­žbe Be­o­gra­da

Ove go­di­ne na­vr­ši­lo se 160 go­di­na od pred­u­zi­ma­nja pr­vih ko­ra­ka za osni­va­nje stal­ne slu­žbe za ga­še­nje sve če­šćih po­ža­ra u Be­o­gra­du. Na­i­me, 1864. go­di­ne do­net je pro­pis ko­jim je pred­vi­đe­no for­mi­ra­nje po­žar­ne če­te „ko­joj će bi­ti za­da­tak na­ro­či­ti – ga­še­nje po­ža­ra”. Ali, do oži­vo­tvo­re­nja ove od­red­be u prak­si pro­šlo je pri­lič­no vre­me­na.

Tek 1880. go­di­ne u pre­sto­nom gra­du osni­va se pro­fe­si­o­nal­na je­di­ni­ca pod na­zi­vom „Po­žar­na če­ta op­šti­ne gra­da Be­o­gra­da”, ko­ja je ima­la 20 po­žar­ni­ka, uklju­ču­ju­ći i ko­man­di­ra če­te. Dve go­di­ne doc­ni­je, po­žar­ni­ci su do­bi­li svoj dom na da­na­šnjem Stu­dent­skom tr­gu, jed­no­sprat­nu zgra­du po­red sa­da­šnjeg Et­no­graf­skog mu­ze­ja Be­o­gra­da. U nje­nom gor­njem de­lu bi­li su kan­ce­la­ri­ja ko­man­di­ra i pro­sto­ri­je za sme­štaj i rad po­žar­ni­ka, dok su se u pri­ze­mlju na­la­zi­li ko­nji s od­go­va­ra­ju­ćom opre­mom za vu­ču i za­pre­žna ko­la na­to­va­re­na bu­ra­di­ma pu­nim vo­de. Is­pred zgra­de stal­no je de­žu­rao stra­žar, ko­ji je če­sto ba­cao po­gled na obli­žnje, 40 me­ta­ra vi­so­ko, Ka­pe­tan Mi­ši­no zda­nje, ta­da naj­vi­šu zgra­du u Be­o­gra­du, na či­jem se vr­hu na­la­zi­la po­seb­na osma­trač­ni­ca. U njoj je je­dan va­tro­ga­sac ne­pre­sta­no osma­trao oko­li­nu ta­da ne­ve­li­kog gra­da. Čim bi ne­gde ugle­dao va­tru, po­mo­ću du­gač­ke tru­be oba­ve­šta­vao je iz sveg gla­sa stra­ža­ra po­ka­zu­ju­ći – da­nju cr­ve­nom za­sta­vi­com, a no­ću fe­nje­rom – gde je iz­bio po­žar. Stra­žar bi zvon­ce­tom alar­mi­rao na uz­bu­nu pa bi se po­žar­ni­ci br­zo spu­šta­li do ko­nja, upre­za­li ih u ko­la s bu­ra­di­ma pu­nim vo­de i ju­ri­li na in­ter­ven­ci­ju be­o­grad­skom kal­dr­mom uda­ra­ju­ći stal­no u ve­li­ku kle­pe­tu­šu či­ji se zvuk na­da­le­ko čuo.

U ovoj zgra­di po­žar­ni­ci su pro­ve­li vi­še od po­la sto­le­ća, sve do 1935. go­di­ne, kad su se use­li­li u no­vo­sa­gra­đe­ni Va­tro­ga­sni dom na obo­du Ta­šmaj­dan­skog par­ka. U ovoj plan­ski gra­đe­noj zgra­di ima­li su mno­go po­god­ni­je uslo­ve za bo­ra­vak i rad, kao i ga­ra­že za mo­tor­na vo­zi­la, ko­ja su još 1929. go­di­ne za­me­ni­la do­ta­da­šnja za­pre­žna ko­la s konj­skom vu­čom. U ovom do­mu va­tro­ga­sci su pro­ve­li tri de­ce­ni­je, ali ka­ko se za to vre­me grad ši­rio i ra­stao, a slu­žba ka­drov­ski i teh­nič­ki ja­ča­la, po­sto­je­ća zgra­da je sve ma­nje od­go­va­ra­la na­sta­lim pro­me­na­ma. Ume­sto pr­vo­bit­nih 60, sa­da je tu bo­ra­vi­lo 188 va­tro­ga­sa­ca, pa je u jed­noj so­bi spa­va­lo čak po 40 lju­di, dok je u ga­ra­ža­ma, ume­sto de­se­tak vo­zi­la, sa­da bi­lo 23.

Za­to je še­zde­se­tih go­di­na pro­šlog ve­ka od­lu­če­no da se gra­di no­vi, ve­ći i mo­der­ni­ji Va­tro­ga­sni dom, i to na Vra­ča­ru, gde se sa­da na­la­ze Na­rod­na bi­bli­o­te­ka Sr­bi­je i spo­me­nik Ka­ra­đor­đu. S ovom ide­jom ni­su se sla­ga­li ur­ba­ni­sti, pa je od­re­đe­na no­va lo­ka­ci­ja – u Uli­ci Mi­je Ko­va­če­vi­ća na Pa­li­lu­li. Ovaj te­ren, na ko­jem se ra­ni­je na­la­zi­la ci­gla­na, tre­ba­lo je raš­či­sti­ti i sa­ni­ra­ti pod­zem­ne vo­de, zbog če­ga se grad­nja odu­ži­la, pa je dom za­vr­šen tek 1965. go­di­ne. Bi­la je to zgra­da mno­go ve­ća od one na Ta­šmaj­da­nu, s do­sta ga­ra­ža, ra­di­o­ni­ca, tor­njem za su­še­nje va­tro­ga­snih cre­va, pro­sto­ri­ja za rad va­tro­ga­sa­ca, spa­va­o­na, kan­ce­la­ri­ja, uči­o­ni­ca, sport­skom dvo­ra­nom, re­sto­ra­nom i le­pom sve­ča­nom sa­lom sa 200 me­sta. U ovom mo­der­nom zda­nju be­o­grad­ski va­tro­ga­sci bo­ra­ve i da­nas – bli­zu 60 go­di­na.

Ka­ko se za to vre­me Be­o­grad mno­go iz­gra­dio, pro­ši­rio i uve­ćao do dvo­mi­li­on­ske me­tro­po­le, u sva­koj op­šti­ni po­dig­nu­te su lo­kal­ne va­tro­ga­sne sta­ni­ce iz ko­jih se br­že i efi­ka­sni­je mo­že in­ter­ve­ni­sa­ti u slu­ča­ju po­ža­ra. Go­di­ne 1979. na­ba­vljen je va­tro­ga­sni brod za in­ter­ven­ci­je na re­ka­ma i u pri­o­ba­lju, a u po­sled­nje vre­me ko­ri­ste se i he­li­kop­te­ri s opre­mom za ga­še­nje po­ža­ra iz va­zdu­ha. Da­nas je Va­tro­ga­sna bri­ga­da Be­o­gra­da vr­lo zna­čaj­na bez­bed­no­sna slu­žba, ko­ja uspe­šno oba­vlja pro­tiv­po­žar­nu za­šti­tu sta­nov­ni­štva, obje­ka­ta i imo­vi­ne u na­šem glav­nom gra­du.

Sve­ta Jo­kić,

Be­o­grad