Četvoro olimpijaca u dugoj trci

Poslednjih godina su naši šahisti dobili prilike da u mnogo većem broju učestvuju na masovnim otvorenim evropskim pojedinačnim prvenstvima, jer su im bila dostupnija, najpre lane u Vrnjačkoj Banji, a ovih dana i u Petrovcu na Moru, u Crnoj Gori. Iako su šampionati Starog kontinenta bili praktično jedina staza kojom bi naši mogli da stignu do Svetskog kupa, a time i u ciklus Svetskog prvenstva, dugo u Evropi nismo imali značajnije rezultate.

Posle karantinskih pauza Međunarodna šahovska federacija (FIDE) je otvorila i alternativne puteve do Svetskog kupa, uključujući onlajn kvalifikacije i delegiranje po nacionalnim federacijama, pa smo se 2021. radovali učešću četvoro reprezentativaca u Svetskom kupu, a posebno prolasku Velimira Ivića do osmine finala. Postepeno su se otvarala vrata za Aleksandra Inđića i Teodoru Injac, a poziv za Gran pri turnir FIDE je te 2021. dobio i mladi Luka Budisavljević.

Evropsko prvenstvo u Vrnjačkoj Banji, marta prošle godine, pamtimo po prvoj šampionskoj tituli Alekseja Sarane, koji će neposredno potom iz Rusije da pređe u Šahovski savez Srbije i osvoji još tri zvučne titule. Prva je bila na novouvedenom takmičenju, E-olimpijadi u Singapuru, a potom još dve evropske: ekipnu sa reprezentacijom Srbije i pojedinačnu u ubrzanom šahu.

Ta, 2023. godina, još dugo će se pamtiti kao daleko najuspešnija u istoriji srpskog šaha. Teodora Injac i Aleksej Sarana stigli su do osmine Svetskog kupa, a Luka Budisavljević osvojio prvu od dve uzastopne bronzane medalje na omladinskim šampionatima sveta, odličje kakvo nismo imali pune tri decenije. Evropsko ekipno zlato bilo je praćeno sa čak pet medalja za pojedinačne rezultate po tablama.

Nastavilo se i u ovoj godini: drugom Lukinom medaljom, evropskom kadetskom titulom Vere Vujović i kadetskog tima Srbije, te petim mestom šahista na Olimpijadi u Budimpešti. Sve po prvi put, sve bolje nego ikada.

Nedavna ostavka predsednika Šahovskog saveza Srbije Dragana Lazića, glavnog tvorca istorijskih uzleta, kao i ćutanje države na odsustvo nagrada ekipnim šampionima Evrope, unose zebnju i pitanje kojim će smerom takmičarski rezultati da se nastave. Možda ćemo neke naznake dobiti narednih sedmica u Petrovcu, tokom dugih i napornih 11 kola Evropskog prvenstva.

Na startnu crtu izašlo je četvoro od desetoro olimpijaca iz Budimpešte. Iz „zlatnog” sastava izostali su samo Robert Markuš i Aleksej Sarana, kome je ukazana čast učešća na superturniru u Čenaju, ali je i tamo nastavio sa padom forme i posle pet od sedam kola je na začelju u Indiji, sa poenom i po.

I Aleksandar Pretke, naše drugo rusko pojačanje i predvodnik „zlatnog” tima, u poslednje vreme gubi rejting. U Petrovcu je počeo sa pola poena iz prva dva kola. Ostali reprezentativci: Aleksandar Inđić, Velimir Ivić i Teodora Injac, savladali su rivale iz donje polovine u prvom kolu, kao i još petoro naših igrača iz gornje polovine startne liste: Ivan Ivanišević, Nikola Sedlak, Nikola Radovanović, Mihail Brjakin i Stefan Tadić.

S druge strane, od preostalih 15 naših učesnika, koji su po rejtingu bili u donjoj polovini spiska od 388 učesnika, niko nije uspeo da načini iznenađenje i savlada nekog od jačih rivala. Tako su surovi odnosi u šahu kada se susretnu borci vrlo različitih sposobnosti, ali to ne znači da „otpisani” ne mogu da dočekaju i trenutke radosti do kraja Evropskog prvenstva, 19. novembra.

Već u drugom kolu su mnogi favoriti, uključujući i naše, pretrpeli ozbiljnije neuspehe. Tako je jedino Ivanišević startovao sa dve pobede, a po poen i po iz dva kola osvojili su samo Inđić, Sedlak i Brjakin. Pored Ivića, N. Radovanovića, S. Tadića i Teodore Injac, koji su porazima ostali na startnom učinku, po poen imaju još Andrej Ljepić, Vuk Damjanović, Predrag Bodiroga, Mihail Gusev, Mihailo Đokić i dve mlade šahistkinje čija je forma u usponu, Sofija Pogorelskih i Jovana Srdanović.

Naravno, ovo je tek početak, turnir od 11 kola nije trka na kratke staze, valja izdržati do kraja. Taj napor je verovatno razlog da se osim Teodore Injac ni jedna olimpijka nije odlučila na borbe sa jačim polom u Petrovcu, a to zabrinjava, jer su i u Budimpešti imale problema sa zamorom dugog takmičenja.

A, kada je reč o velemajstorima, njih ima više od 120 u zastrašujuće jakoj konkurenciji. Zato ne čudi što je u prvom kolu „gornji dom” bio neumoljiv protiv „donjeg”. Na prvih 50 stolova niko od favorita nije izgubio partiju, samo su podele poena smatrane iznenađenjima. Čim je došlo do ravnopravnijih duela, i velemajstori su počeli da gube. Pretke i Ivić nisu jedini, među ranim žrtvama protiv slabijih rivala su i velemajstori Martirosjan, Džobava, Pultinevicijus, Fogel, Parligras, Kvuparadze ...

Među 47 takmičara sa maksimalnim učinkom ostala su šestorica od prvih deset po rejtingu: Fedosejev, Deak, I. Šarić, Vitjugov, Bjere i Blibaum.