Jedan vojni tender

Vojska Srbije je pre dve godine debelo platila i sasvim nepotrebno nabavila pokretni sistem za obezbeđenje ronilaca (barokomoru sa opremom) za dubine ronjenja do 100 metara, koji u datoj megalomaniji nemaju ni Grčka, Italija i Hrvatska.

Trenutno je u žalbenoj proceduri ishod tendera za nabavku (opet barokomore), ali ovog puta za lečenje pacijenata na VMA. U prvom slučaju vojska nije imala struku da definiše šta hoće, a u ovom drugom od koga hoće, tj. neće.

Nadležna uprava Ministarstva odbrane prvostepenom odlukom opredelila se za nabavku te skalamerije od firme „Medika projekt” (ponuda od 51,9 miliona dinara), ali drugi ponuđač „Dreger tehnika” (63,2 miliona) žalbom bi da ospori neke stavke favorita. Treći ponuđač „Centrotehnika” (46,6 miliona) eliminisan je, jer nije imao sertifikate koji su traženi.

Propozicije tendera kažu da će kriterijum najniže ponuđene cene biti osnova za odluku o dodeli posla, pa su traženi sertifikati za ovlašćene servisere zaista kamen spoticanja: po kojoj proceduri doći do njih i koliko je ekonomski opravdano, inženjerski korektno ili menadžerski rizično upućivati ljude na mesec dana obrazovanja u inostranstvo, a posla će možda biti a možda i neće?!

„Dreger tehnika” (63,2 miliona) deo je jednog od dva najbolja svetska brenda u toj grani, ima višedecenijsko iskustvo sa sličnom opremom na jugo-prostorima, odličnu servisnu službu, verovatno i valjane sertifikate, ali je ponuđena cena, mereno ekspertskim poznavanjem materije, prosto neprihvatljiva.

„Medika projekt” (51,9 miliona) nema nikakvo iskustvo sa ponuđenom opremom pa su njeni sertifikati izazvali određenu sumnju ostalih ponuđača. Ponuđena cena indicira opasan simptom po vitalnost vojnoekonomske transparentnosti, a to je „dinar i po” ispod planske cene vojne nabavke.

„Centrotehnika” (46,6 miliona), bez traženog servisa i sertifikata, dala je izjavu da će ih obezbediti do isporuke opreme ukoliko dobije ugovor na realizaciju, smatrajući to korektnim stavom, jer je u pitanju komplikovano i skupo osposobljavanje ljudi u inostranstvu. Ponuđena cena je najniža, a sa firmom sarađuju najbolji poznavaoci te opreme u zemlji.

Kakav je izlaz iz ovog ćorsokaka moguć? Da vojska ostane pri svojoj prvoj odluci i dodeli posao srednjoj ponudi, firmi „Medika projekt”, da preinači odluku i poveri posao žaliocu – najskupljoj „Dreger tehnici” ili da po drugi put proglasi tender nevažećim. Najjeftinije „Centrotehnike” tu nema, ali gde je onda klauzula iz tenderske dokumentacije o najnižoj ponuđenoj ceni – vrede li dva papira u očima menadžera Vojske Srbije čitavih 5,3 miliona dinara koliko iznosi razlika između favorizovane i najniže ponude (75.000 evra u vreme podnošenja ponuda).

Ključ transparentnosti vojske u ovom tenderu, pored sertifikata, čini i pomenuta bliskost ponude od 51,9 miliona dinara i planske vojne cene od 52 miliona. Planske cene nema u tenderskoj, tj zvaničnoj dokumentaciji, a bila je poznata dvojici učesnika na tenderu. Na kojoj krivini vojne doslednosti su istekli poverljivi podaci stvar je koju treba da ispitaju nadležne službe, ali nikakvu zavidnu pamet ne treba imati da se zaključi odakle je to moglo da procuri – iz ustanove koja nabavlja ili iz ustanove za koju se nabavlja oprema.

Nije sporno da su činjenice o kumulaciji stručno-komercijalnih nedoslednosti u vezi sa ovom nabavkom prilično kompromitujuće po Vojsku Srbije, pa je samim tim zanimljivije može li Ministarstvo odbrane da spreči još jednu evidentno moguću blamažu. I da vrati izradu kompleksnije tenderske dokumentacije pod krov svoje kuće.

vojni komentator