Muzički heroji koji ne blede

Iako bi lista harizmatičnih autora koji su ostavili neizbrisiv trag u istoriji savremene muzike, na neposredan ili posredan način, mogla sadržati na stotine istaknutih ličnosti, pokazalo se da su preminule rok zvezde u svojim, uglavnom kratkim ali produktivnim karijerama možda i najviše uticale na formiranje ukusa mladih ljudi.

U okviru interaktivne ankete koju sprovodi magazin NME,na listi najharizmatičnijih muzičara svih vremena (iz oblasti savremene popularne muzike) među prvih petnaest autora nalazi se više od polovine velikana koji su otišli u legendu. Čak ni posle jedne, dve ili više decenija od njihove smrti, popularnost ovih zvezda ne jenjava. Obilje materijala koji su ostavili za sobom u relativno kratkom rasponu godina, uticaji na bendove koji su kasnije nastajali i količina kreativnosti koju su isporučili, samo su neki od razloga zašto se današnje generacije rado vraćaju njihovoj muzici.

Na petnaestom mestu ove liste našao se Igi Pop, po mišljenju mnogih, najbuntovniji „rokenrol deda” na sceni. Ovaj šezdesetjednogodišnjak sa svojim sastavom „The Stooges” „praši” istom energijom kao i na početku karijere, ranih sedamdesetih.

Četrnaesto mesto zauzeo je Džoni Mar, bivši član sastava „The Smiths”. Iako je tokom karijere pisao stranice muzičke istorije i u sastavima „The the”, „Modest Mouse”, „Electronic” i „The Cribs”, ipak je Marova popularnost u okviru najvećeg mančesterskog brenda osamdesetih godina prošlog veka doprinela da se nađe na ovoj listi.

Džimi Pejdž, gitarista „Led Zeppelin”, plasirao se na trinaesto mesto. Zaslužan za mnogobrojne maestralne aranžmane nekih od najvećih pesama u istoriji, Pejdž je do danas zadržao veliki broj obožavalaca. Dvanaesto mesto pripada preminulom „Kumu soula”, Džejmsu Braunu. Tokom pola veka briljantne karijere Braunova zaostavština je postala nešto što se slobodno može okarakterisati kao deo kulturnog nasleđa dvadesetog veka.

Jedno mesto ispred Brauna plasirao se i nekrunisani kralj rokenrola, veliki Elvis Prisli. Umetnik čija popularnost ne opada ni posle 31 godine od njegovog „napuštanja zgrade”, važi za jednog od rekordera po broju prvoplasiranih albuma i singlova.

Deseti je Kit Mun, mitski bubnjar grupe „The Who”. Publika i muzički kritičari gotovo su jedinstveni u stavu da su „The Who” upravo u periodu pre Munove smrti, 1978. godine izgradili slavu koja ni do danas nije izbledela. Mnogi obožavaoci benda „The Doors” svojevremeno su okarakterisali Džima Morisona kao najvećeg pesnika među rokerima i najvećeg rokera među pesnicima. U samo pet godina aktivne karijere Morison je dostigao, za mnoge, nedostižne visine muzičkog izraza. Sa „Dorsima”, Morison je ostavio albume koje danas sa ponosom čuva svaki iole ozbiljniji muzički kolekcionar. Glasovi fanova doveli su ga na deveto mesto. Osam koraka od vrha nalazi se još jedan preminuli heroj. Džo Stramer, pevač i gitarista grupe „The Clash”, jedan je od utemeljivača panka tokom druge polovine sedamdesetih godina. Jedina dama koja se, ne bez razloga, našla među velikanima muzičke istorije zauzima sedmo mesto. U pitanju je Debora, „Debi” Heri iz „The Blondie”. Debi u svojoj sedmoj deceniji dokazuje da je kao kvalitetno vino – sa godinama sve više dobija na značaju. Član ubedljivo najdugovečnije rok institucije na svetu, „The Rolling Stones”, Kit Ričards dospeo je na šesto mesto, a o njegovom doprinosu da „Kamenje” postane ono što je danas izlišno je i govoriti. Peti je neshvaćeni dečak grandž ere i jedan od rodonačelnika sijetlske scene, Kurt Kobejn. Još jedan primer da kratki vremenski okviri nisu granica za ogroman talenat. Broj 4 – Bob Dilan. Lutajući buntovnik turbulentnih vremena. Pesnik i vizionar. Jedan od retkih koji uz pomoć jednostavnih stihova kaže velike stvari. I tako već pedeset godina. Bronzanu medalju drži Dejvid Džons, naravno, u svetu opšte poznat kao Dejvid Bouvi. Autor koji uspeva da više od četiri decenije bude makar nekoliko godina ispred aktuelnih trendova u muzičkim stilovima. Da je teško učestvovati u anketama u vezi sa bilo kojim aspektom savremene muzike, a zaobići liverpulske „Bube” dokazuje i podatak da se član legendarne četvorke našao na drugom mestu. Manje-više očekivano, to mesto pripalo je Džonu Lenonu. Čoveku čije ubistvo ipak nije sprečilo dalje pronošenje njegovih ideja i muzike. I na kraju, prvo mesto pripalo je, po mišljenju mnogih, najboljem gitaristi na planeti svih vremena, Džimiju Hendriksu. Čoveku koji je karakterističnom svirkom i harizmom, tokom samo 27 godina života, pored sebe proslavio ideale omladine šezdesetih, ali i muzičare sa kojima je sarađivao, pa čak i „stratokaster”, jedan od modela „Fender” gitara.