Izgradnja još jedne elektrane moguće rešenje za višak otpada

Nova deponija u Vinči koja se prostire na 133 hektara mesto je gde se u poslednjih tri godine odlaže komunalni, ali i građevinski otpad. Deo čistog komunalnog otpada, oko 340.000 tona od oko 625.000 tona koliko godišnje stiže na ovu deponiju biće korišćeno kao pogonsko gorivo za rad postrojenja elektrane gde se proizvodi struja i toplotna energija. Ostatak će završiti na novim odlagalištima deponije. Prema prvim procenama na deponiji je godišnje trebalo da se odlaže oko 510.000 tona otpada, ali se već pokazalo da je ta količina znatno veća. Zbog toga se postavlja pitanje, koliko dugo će, ako se nastvai ovim tempom, ovde moći da se odlagaže otpad i da li je već potrebno razmišljati o novim rešenjima.

Kako je na svečanom otvaranju prvog postrojenja u Srbiji koje radi na otpad rekao Vladimir Milovanović, jedan od direktora kompanije „Beo čista energija” u saradnji sa gradom traže se neka nova rešenja.

– Kompleks deponije ima ograničenu površinu. Prema parametrima postojećeg ugovora, a na osnovu projektovanih količina na novu deponiju može da se odlaže otpad u narednih 25 godina. Kada je rađeno projektovanje deponije podrazumevalo se da će se količina otpada smanjivati onoliko koliko se razvija reciklaža u gradu. Ukoliko uzmemo u obzir da ukupna količina otpada u gradu raste po stopi od pet do sedam odsto, pa čak i više procenata godišnje i ako znamo da je teško predvidiv rast primarne reciklaže, onda ovaj prostor za 12 do 15 godina neće biti dovoljan. To znači da životni vek ovog javno-privatnog partnerstva može biti ugrožen za desetak godina. Zbog toga smo došli u situaciju da se već sada razmatraju druga rešenja –  kaže Milovanović.

Jedna opcija je da grad otkupi susedno zemljište kraj postojećeg odlagališta, kako bi se proširio prostor za deponovanje otpada ili da se primeni druga opcija.

– Mi predlažemo da se izgradi još jedno postrojenje za termičku preradu otpada. Na taj način, po mom mišljenju, bi eleminisali deponovanje otpada u potpunosti. Time bi Beograd postao grad sa nula procenata otpada koji se odlaže. To rešenje je malo u suprotnosti sa ciljevima nekih evropskih agendi koje nam se stavljaju u zadatak. Ali smatram da treba da budemo pragmatični i tražimo najbolja i najpovoljnija rešenja za naš grad – rekao je Milovanović.

Osnivači „Beo čiste” su, kako je naglasio, vrlo zainteresovani i da obezbede dodatna finansijska sredstva za izgradnju dodatnih kapaciteta poput jednog većeg centralnog postrojenja za primarnu separaciju otpada.

– To bi značilo da bi se neke komponente iz otpada u tom postrojenju odvojile i eventualno ponovno iskoristile. O toj temi bi treba da pričamo. Ima puno onih koji su i za ovo rešenje, ali onih koji su protiv. A videćemo šta će grad i nadležni da kažu na te teme – rekao je Milovanović.

Klizišta na starom odlagalištu nisu sanirana

Klizišta koja su se pojavila na staroj deponiji dok se ona koristila, ali i neposredno posle zatvaranja još nisu sanirana.

– Radovi na toj vrsti posla, osim nekih minimalnih, nisu započeti. Ta klizišta koja se pojavila promenila su i geometriju deponije do te mere da se pojavila potreba za izvođenjem dodatnih radova. Kako je to ugovorom definisano novac za te radove treba da obezbedi grad. Mi smo sa naše strane izvršili kompletno preprojektovanje i formulisanje tih dodanih radova. Naravno, novac je problem kada je reč o ovakvim ugovorima jer je reč o značajnim sumama. O tome smo razgovarali sa gradom. Nadam se da ćemo početkom naredne godine biti u mogućnosti da počnemo sa sanacijom svih posledica tih klizišta, a potom i da uradimo poslove na remedijaciji cele deponije – rekao je Vladimir Milovanović.

I automobilske gume završe u smeću

Ono što usporava proces korišćenja otpada kao sirovine za termoelektranu jeste i to što se u njemu nađu predmeti koji tu ne bi trebalo da budu. Reč je o različitim metalnim delovima kao automobilskim gumama koje građani neodgovorno bacaju.

– Radnici „Gradske čistoće” nisu u mogućnosti da pri utovaru pregledaju svaki kontejner i uklone sadržaj koji nije namenjen za elektranu. O tome šta se nalazi u otpadu koliko možemo pogledamo i mi uklonimo ga, ali se dešava da prođe i nešto što ne bi smelo. Borimo se sa tim koliko možemo, jer znamo da ima nesavesnih sugrađana i da još treba vremena da se ta infrastruktura za prikupljanje i reciklažu otpada dovede na zadovoljavajući nivo – istakao je Vladimir Milovanović.