Istorijska šansa Srbije posle Trampove pobede

Pobeda Donalda Trampa na predsedničkim izborima u Americi uvela je ceo svet u iščekivanje njegovih spoljnopolitičkih poruka i poteza. Iako će period tranzicije trajati još duže od dva meseca, svetski lideri su fokusirani da na to ko će činiti Trampov tim i administraciju, a posebno na to ko su ličnosti koje će rukovoditi Stejt departmentom i Savetom za nacionalnu bezbednost. Prilično sam siguran da Tramp već ima tačno definisan plan kadrova koji će voditi administraciju i, za razliku od 2016. godine, jasan plan šta će njegova administracija raditi naredne četiri godine. Čitav niz tinktenk organizacija, političkih pakova i uglednih konzervativnih pojedinaca neumorno je radio na svakom aspektu strategije za Trampov 47. mandat, a posebno se ističe Heritidž fondacija, koja je vrlo uticajna u konzervativnim krugovima i ima sjajne pojedince koji mogu da koordinišu ovaj izuzetno složen zadatak.

Tramp je prošao veoma trnovit put od poraza 2020. na predsedničkim izborima do trenutka kad je u gotovo nemogućim okolnostima uspeo da ostvari ubedljivu pobedu nad Kamalom Haris i to ne samo većinom elektorskih glasova, već i na nacionalnom nivou, gde je Demokratska stranka izgubila gotovo 11 miliona glasova u odnosu na pre četiri godine.

Gubitak izbora 2020, događaji na Kapitol hilu 6. januara 2021. posle kojih je Tramp optužen kao inspirator nereda i neko ko je pokušao da suspenduje Ustav SAD, išli su u prilog tezi da je Trampova politička karijera završena. Međutim, on je uspeo da se izbori sa svim pritiscima koji su u dobrom delu dolazili i iz njegove partije, od ljudi koji su uticajni u republikanskoj konferenciji i koji su smatrali da Tramp nije adekvatno rešenje za izazove pred kojima je partija bila u situaciji kad su izgubljeni predsednički izbori i kad su demokrate osvojile većinu u oba doma Kongresa.

Iako je izgubio predsedničke izbore, on je uspeo da zadrži liderstvo u partiji i da osvoji nominaciju svoje stranke za predsedničkog kandidata i pored veoma ozbiljnih protivkandidata kao što su guverner Floride De Santis, bivša guvernerka Južne Karoline Niki Hejli i bivši potpredsednik SAD Majk Pens. Taj opozicioni period Donalda Trampa, optužnice koje su podignute protiv njega i drugi politički pritisci, na neki način su mu pomogli da jasno vidi na koga u partiji može da računa, a ne treba sumnjati u to da će ključna stvar prilikom postavljenja biti lojalnost prema njemu u njegovom MAGA pokretu.

Kako na unutrašnjem, tako i na spoljnom planu, Tramp će vagati i analizirati ponašanje i odnos svetskih lidera prema njemu i njegovoj kampanji u prethodne četiri godine.

Srbija je tokom ove četiri godine imala veoma izbalansiran pristup kad je reč o odnosima sa SAD i što je najbitnije održavani su kontakt i komunikacija sa obe partije.

Sada dolazimo da ključnog pitanja ovog teksta, a to je vođenje samostalne politike, koja se u slučaju Srbije pokazala kao tiket za izgradnju snažnijih, otvorenijih i partnerskih odnosa između naše dve zemlje. Predsednik Vučić je uvek bez uvijanja govorio o benefitima celog regiona u procesu saradnje s prethodnom Trampovom administracijom i pristupu koji nije podrazumevao „autopilot” politiku po pitanju geopolitičkih izazova. Postojala je živa saradnja s republikanskim kongresmenima, senatorima, predstavnicima republikanske partije koji su najbliži saradnici predsednika Trampa, sa svima koji uvažavaju Srbiju i koji je video kao jednu od najpovoljnijih poslovnih destinacija u Evropi.

Vučić je na taj način pokazao ogromnu političku hrabrost, ali i viziju, s obzirom na to da je takav pristup nosio i velike rizike.

Nezavisna pozicija i autonomija koju je Vučić izgradio kao ozbiljan i cenjen lider rezultirala je time da je ušao u grupu prvih 15 lidera s kojima je Tramp komunicirao posle pobede na predsedničkim izborima. Kada analiziramo o kojim je liderima reč, jasno je da su to sve ključni američki politički i vojni saveznici iz Kanade, Francuske, Južne Koreje, Izraela, Ujedinjenog Kraljevstva, Ukrajine. Međutim, razgovor između dva predsednika nije samo Trampova zahvalnost za Vučićev korektan odnos u ove četiri godine, već poruka da SAD računaju na Srbiju kao faktor stabilnosti na Balkanu i faktor ekonomskog osnaživanja celog regiona, da će Amerikanci i dalje, pored velikih globalnih izazova, imati fokus na region, što će nam dati dodatni vetar u leđa za dalje evropske integracije i rešavanje regionalnih pitanja uz drugačiji pristup američke administracije, koja će imati u vidu poziciju. Srbije i naš odnos prema izabranom predsedniku Trampu tokom njegovog opozicionog delovanja.

Čini se da nikad nije bio bolji tajming za Srbiju za izgradnju odnosa s Amerikom. Strateški dijalog i strateško partnerstvo ne podrazumevaju samo dobre političke i ekonomske odnose, već odnose koji će podrazumevati stratešku dubinu. Srbija treba da iskoristi svoju istorijsku šansu i da iskoristi prazninu koja će se stvoriti u odnosima SAD sa zemljama koje su bili svojevrsni miljenici demokratske administracije. Zato svake nedelje neko od naših zvaničnika mora da bude u Vašingtonu, poslanici, ministri, državni službenici na svim nivoima, sledeći primer predsednika i stvarajući lične odnose i promovišući srpsku poziciju u Kongresu, Senatu, Savetu za nacionalnu bezbednost, Stejt departmentu, tinktenk organizacijama. Samo na taj način možemo da imamo realno i konkretno strateško partnerstvo koje će se bazirati na konkretnim rezultatima. To savezništvo s Amerikom može da nam obezbedi dugoročnu stabilnost, punu zaštitu naše nacionalne bezbednosti i nacionalnih interesa. Poznajući Vučića, on ovakve prilike za Srbiju ne propušta.

Predsednik Kongresa srpsko-američkog prijateljstva

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista