Sindikat traži povećanje minimalne plate u RS

Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka – Iznos minimalne plate u Republici Srpskoj, koja trenutno iznosi 900 konvertibilnih maraka (oko 460 evra), postao je povod za novo neslaganje između sindikata i poslodavaca. Poslodavci smatraju da je čak i ovaj iznos minimalca previsok i predlažu njegovo smanjenje, dok sindikat, uprkos povećanju za 100 evra od početka ove godine, insistira na novom podizanju minimalne plate na 1.050 KM, to jest 536 evra. Poređenja radi, prosečna plata u Republici Srpskoj u septembru je bila 721 evro.

Uz to, sindikat predlaže uvođenje diferencirane minimalne zarade u zavisnosti od stručne spreme, što bi omogućilo radnicima sa srednjom stručnom spremom da zarađuju najmanje 690 evra, dok bi za inženjere s visokom stručnom spremom minimalac bio 920 evra.

Ekonomisti se, međutim, protive takvom zahtevu. „Mnogo stvari je u problemu i bilo bi apsurdno sada na te probleme još povećavati minimalac. Pre dve godine su u Federaciji BiH rekli da će minimalac biti 1.000 maraka pa su naši brže-bolje potrčali da povećaju na 1.050 KM, iako je na kraju dogovoreno 900 KM. Ali je u FBiH ostala nepromenjena minimalna plata”, kaže ekonomista Zoran Pavlović.

Naime, u FBiH minimalac iznosi 619 KM (316 evra), a kako izveštavaju tamošnji mediji, on bi za narednu godinu mogao da bude uvećan na 700 KM (357 evra), što je i dalje za oko 90 evra manje u odnosu na iznos minimalne plate u Srpskoj.

Troškovi života, s druge strane, uporno rastu. Sindikalna potrošačka korpa za četvoročlanu porodicu u Srpskoj u septembru je iznosila 1.355 evra, pri čemu je za hranu potrebno izdvojiti oko 608 evra mesečno. „Mnogo radnika u RS ne može pokriti osnovne životne troškove, od oko 290.000 radnika u RS čak 50 odsto njih nije u stanju da priušti hranu iz sindikalne potrošačke korpe”, kaže Danko Ružičić, predsednik Sindikata tekstila, kože i obuće RS.

S druge strane, Goran Račić, predsednik Privredne komore Banjaluka, tvrdi da nema osnova za povećanje najniže zarade i da, ako bi se gledali ekonomski pokazatelji, minimalnu platu treba smanjiti. „Po ekonomskim pokazateljima, u ovoj godini imamo pad industrijske proizvodnje od 6,5 odsto, kao i pad u prerađivačkoj industriji, gde je smanjen čak i broj zaposlenih. Imamo i pad proizvodnje u rudarstvu, energetici i kada bi ekonomski posmatrali, mi u stvari ispunjavamo sve uslove da smanjimo najnižu cenu rada”, rekao je Račić, koji misli da bi povećanje najniže zarade dovelo do novog talasa poskupljenja.

Zanimljivo je da uporedo sa stalnim rastom cena namirnica i svih troškova života, rastu i prihodi Srpske i federacije, kao i indirektni poreski prihodi cele BiH, koji usled oporezivanja povećanih troškova života beleže rekordne prilive novca u državnu kasu. Istovremeno, u prva tri kvartala ove godine, izvoz iz Srpske je smanjen za 5,6 odsto u odnosu na prošlu godinu, a uvoz je porastao za četiri odsto.

Minimalna plata u FBiH niža je u odnosu na RS, ali ekonomisti tvrde da je privreda u tom entitetu znatno razvijenija i da su tamo, za razliku od RS, uspeli da očuvaju velike privredne sisteme, koji su nosioci privrednog razvoja. Ekonomista Igor Gavran izjavio je da je najveći broj velikih kompanija smešten u FBiH, ali da je porazno to što je na toj listi znatan broj uvoznih preduzeća.

Ukoliko ne bude dogovora, iznos minimalne plate odrediće Vlada RS. Sindikalci su ubeđeni da su radnici u RS skrajnuti.

„Prošle godine, privreda RS je ostvarila dobit od 1,8 milijardi evra, odnosno 28 odsto više nego prethodne godine. Gde je tu deo za radnike?”, pita Danko Ružičić, navodeći da trenutna situacija zahteva da se najniža zarada uskladi s troškovima života.