Du­ho­vi pro­šlo­sti pro­ga­nja­ju Bo­šnja­ke

Od na­šeg stal­nog do­pi­sni­ka     

Ba­nja­lu­ka – „Bo­šnja­ci su u po­sled­njih 250 go­di­na ne­po­gre­ši­vo sle­di­li po­gre­šnu lo­gi­ku uvek mi­sle­ći da su im pro­blem Sr­bi. Ta­kva po­li­ti­ka je i da­nas pre­vla­đu­ju­ća i ni­šta se ne či­ni da se ta stran­pu­ti­ca pre­ki­ne”, re­kao je Dže­vad Ga­li­ja­še­vić, struč­njak za bez­bed­nost, na ba­nja­luč­koj pro­mo­ci­ji svo­je knji­ge „Du­ho­vi pro­šlo­sti”. „Knji­ga se ba­vi jed­nom vr­stom isto­rij­ske i po­li­tič­ke ana­li­ze. Ba­vim se i pri­la­žem po­tu­no no­ve pri­lo­ge za bi­o­gra­fi­ju Ali­je Izet­be­go­vi­ća. Raz­go­va­ram o na­či­nu ka­ko su mu­sli­man­ske po­li­ti­ke i po­li­ti­ke da­na­šnjih Bo­šnja­ka iza­zi­va­le ne­ga­tiv­ne bez­bed­no­sne po­sle­di­ce u isto­ri­ji. I ka­ko se ni­šta ni­je pro­me­ni­lo od 19. ve­ka i ka­ko je ce­li kon­tekst po­sta­vljen is­klju­či­vo na to­me da se sa Sr­bi­ma i u bu­duć­no­sti na­sta­ve su­ko­bi”, ka­že on.            

Ne­ka­da­šnji mi­ni­star po­li­ci­je RS Dar­ko Ma­ti­ja­še­vić, ko­ji je pred­sed­nik Po­kre­ta „Od­bra­na Srp­ske”, re­kao je da je autor dao mi­šlje­nje o pi­ta­nji­ma isla­mi­zma kao osno­ve po­seb­nog iden­ti­te­ta u BiH i ši­re, „za­sno­va­nog čak i na ele­men­ti­ma na­ci­zma i te­ro­ra”. „Autor dis­kret­no do­ka­zu­je da ko­re­ni isla­mi­zma ima­ju osno­vu u eks­trem­noj in­dok­tri­na­ci­ji mu­sli­man­ske eli­te u BiH, na osno­vu mo­ral­nih po­ri­va isto­rij­skog kom­plek­sa vi­še vred­no­sti. Autor de­fi­ni­še islam­ski na­ci­zam i po­ve­zu­je ga i lo­ci­ra u ’bo­san­ski kon­cen­tra­ci­o­ni lo­gor’, po­ja­šnja­va­ju­ći ve­ze dži­ha­di­sta i na­ci­sta, ili, ka­ko je re­kao, ’usta­ša sa fe­som’, sa po­seb­nim ak­cen­tom na bo­san­ske isla­mi­ste kao la­žne an­ti­fa­ši­ste na kra­ju Dru­gog svet­skog ra­ta. Do­ku­men­to­va­ne su ba­ze i kam­po­vi ’pro­za­pad­nih mu­dža­he­di­na’ u gra­đan­skom ra­tu na kra­ju pro­šlog ve­ka. Autor je tu­ma­čio i aspekt srp­sko-mu­sli­man­skog na­ci­o­nal­nog iden­ti­te­ta”, re­kao je Ma­ti­ja­še­vić.        

Ga­li­ja­še­vić svo­ju te­zu obra­zla­že tvrd­nja­ma da su Bo­šnja­ci Sr­bi­ma za­me­ri­li i Pr­vi srp­ski usta­nak, Ka­ra­đor­đa i Mi­lo­ša, oba bal­kan­ska ra­ta pa čak i to što je Ata­turk uki­nuo ka­li­fat, što su, ka­ko ka­že, bo­san­ski mu­sli­ma­ni na de­lu po­ka­za­li u Pr­vom i Dru­gom svet­skom ra­tu. On sma­tra da su „Bo­šnja­ci do­bi­li isto­rij­ske kom­plek­se zbog te­ških po­ra­za u svim ra­to­vi­ma”, u ko­je su, do­da­je on, ula­zi­li zbog po­gre­šnih po­li­tič­kih od­lu­ka.

„Ako bo­šnjač­ki na­rod že­li da iz­beg­ne no­ve po­ra­ze, mo­ra da pre­po­zna svo­je kom­ši­je, mo­ra uvi­de­ti i zna­ti da Sr­bi mi­sle dru­ga­či­je o BiH kao za­jed­nič­koj dr­ža­vi, kao i Hr­va­ti. I da shva­te da ni­su po­zva­ni da ras­pra­vlja­ju o to­me za­što Sr­bi i Hr­va­ti dru­ga­či­je mi­sle već da to uva­že”, ka­že on.     

Ga­li­ja­še­vić kon­sta­tu­je da pri­pa­da ma­njin­skom sta­vu bo­san­skih mu­sli­ma­na ko­ji na­sto­je da ob­ja­sne raz­lo­ge ve­li­kih isto­rij­skih i dru­štve­nih po­ra­za i da po­ku­ša­ju na­ći od­go­vor ka­ko iza­ći iz za­ča­ra­nog kru­ga i svo­je kom­ši­je pri­hva­ti­ti kao isto­rij­sku i et­nič­ku bra­ću. Ga­li­ja­še­vić je još re­kao da su bo­san­ski mu­sli­ma­ni pro­tiv Sr­ba uče­stvo­va­li u gu­še­nju usta­na­ka u Sr­bi­ji, pa za­tim u Bal­kan­skom ra­tu na stra­ni Osman­skog car­stva, u Pr­vom svet­skom ra­tu uz Austro­u­gar­sku, a u Dru­gom svet­skom ra­tu na stra­ni Ne­mač­ke. „Sa­da nas ti du­ho­vi pro­šlo­sti kao ave­ti pro­ga­nja­ju ka­da se i na­kon pot­pi­si­va­nja mi­rov­nog ugo­vo­ra ja­vlja­ju mu­sli­ma­ni ko­ji ka­žu da su gra­đan­ska op­ci­ja. Ne­ma gra­đan­ske op­ci­je u isla­mu, ta­kva islam­ska ze­mlja ne po­sto­ji”, is­ti­če on.    

Go­vo­re­ći o svom de­lo­va­nju u Ju­go­sla­vi­ji, Ga­li­ja­še­vić pod­se­ća da je jed­nom u mu­sli­man­skom me­stu u BiH pre ra­ta or­ga­ni­zo­vao mi­ting po­dr­ške Sr­bi­ma i Cr­noj Go­ri na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji.

„Oni ko­ji su me op­tu­ži­va­li valj­da ni­su zna­li da 1981. kre­će al­ban­ska po­bu­na na KiM i da sam ta­da bio po­slat ta­mo sa dru­gim bri­ga­da­ma iz biv­še ze­mlje. U to vre­me su na KiM si­lo­va­ne ča­sne se­stre, oko 1.300 srp­skih spo­me­ni­ka je po­ru­še­no, u va­zduh je le­teo Grand ho­tel u Pri­šti­ni, a ta­mo su i nas na­pa­da­li. To is­ku­stvo me na­ve­lo da u BiH or­ga­ni­zu­jem mi­ting po­dr­ške, a ni­ka­kva an­ti­bi­ro­krat­ska re­vo­lu­ci­ja, jer me ni­ko ni­je mo­gao uve­ri­ti da se ta­da ta­mo de­ša­va išta dru­go do be­so­muč­ni pro­gon Sr­ba, ko­ji tra­je do da­nas”, is­ti­če Ga­li­ja­še­vić. 

Žr­tva pro­go­na i lo­go­raš

Ga­li­ja­še­vić pod­se­ća da je pre ra­ta uče­stvo­vao i na kon­ven­ci­ji za Ju­go­sla­vi­ju 1992. go­di­ne, gde je go­vo­rio za­jed­no sa Mi­lo­ra­dom Ek­me­či­ćem, Dže­ma­lom So­ko­lo­vi­ćem i Bran­kom Ko­sti­ćem. „Uhap­šen sam po­sle te kon­ven­ci­je jer su Ali­ja Izet­be­go­vić i SDA već ta­da sla­li lju­de u Ja­stre­bar­sko, Đa­ko­vo i Du­gu Re­su na obu­ke za spe­ci­jal­nu po­li­ci­ju”, ka­že Ga­li­ja­še­vić. 

Na­kon april­skog mi­tin­ga u Do­bo­ju za oču­va­nje Ju­go­sla­vi­je, na kom se oku­pi­lo 15.000 lju­di, po­no­vo je uhap­šen, a po­tom se, ka­že, na­šao na spi­sku lju­di iz Ma­gla­ja ko­je je tre­ba­lo uklo­ni­ti, a na kom su bi­li uglav­nom Sr­bi.

„S na­ma u Već­ni­ci Ban­skog dvo­ra u Ba­nja­lu­ci se­di hr­vat­ski knji­žev­nik An­to Ma­rin­čić, ko­ji zna da se od nje­ga tra­ži­lo da to oba­ve HOS ili HVO. An­to je to od­bio i to mu u Sa­ra­je­vu ni­ka­da ne­će opro­sti­ti. Pro­šao sam 1992. kroz lo­go­re i za­tvo­re kao je­di­ni mu­sli­man u ko­ji­ma su bi­li za­tva­ra­ni Sr­bi”, is­ta­kao je Ga­li­ja­še­vić.