Izvoz IKT usluga obara sve rekorde

„Sektor informaciono-komunikacionih tehnologija iz godine u godinu nastavlja da bude najbrže rastuća privredna grana u Republici Srbiji. Zahvaljujući dobro osmišljenim aktivnostima i uspostavljenom privrednom i zakonodavnom ambijentu postižemo neverovatne rezultate. Prihod od izvoza IKT usluga u prvih devet meseci tekuće godine dostigao je 2,966 milijardi evra, što predstavlja rast od 19 odsto u odnosu na prethodnu rekordnu godinu kada je izvoz iznosio 2,497 milijardi evra. Ubrzani rast i razvoj IKT sektora nastavlja da bude jedan od prioriteta Vlade Republike Srbije i ovog ministarstva”, kaže u intervjuu za „Politiku” Dejan Ristić, ministar informisanja i telekomunikacija.

„Prihod od izvoza IKT usluga svakako će biti značajno veći nego u 2023. godini, a verujem da ćemo dostići rekordnih četiri milijarde evra prihoda do kraja godine. Vredi podsetiti i na to da je prethodne 2023. godine IKT sektor činio 12,2 odsto sveukupne srpske privrede, odnosno da je sa 6,8 odsto učestvovao u našem BDP-u. Drugim rečima, svaki osmi dinar stvoren u Srbiji u 2023. godine nastao je u okviru IKT sektora. Ove godine rezultati će biti još impresivniji”, naveo je Ristić.

Koliko događaj kakav je Ekspo može da pospeši razvoj IKT sektora?

Ekspo kao globalna platforma nesumnjivo će dodatno afirmisati i učvrstiti poziciju Srbije kao regionalnog lidera u IKT sektoru. Uveren sam da ćemo realizacijom ove važne manifestacije još jednom pokazati da smo spremni za inovacije i intenzivnu digitalnu transformaciju, što je od suštinskog značaja za nastavak ubrzanog razvoja naše privrede. Na stotine naših i inostranih kompanija iz IKT sektora dobiće mogućnost da tokom trajanja specijalizovane izložbe predstavi svoja najnovija dostignuća, ali i da otvori mogućnost za produbljivanje saradnje i uspostavljanje novih partnerstava. Sektor informaciono-komunikacionih tehnologija ključan je za stvaranje digitalno kompetentnog društva i ekonomije zasnovane na znanju, što je jedan od strateških prioriteta ministarstva. Uveren sam da će Ekspo dati nesagledivo snažan impuls za razvoj čitave Republike Srbije u najširem smislu, kao i mnogih privrednih grana i sektora usluga, a samim tim i za dalji ubrzani razvoj IKT sektora.

Dokle se stiglo u procesu uvođenja 5G mreže? Izgleda da se strah nekih građana od te vrste inovacija „prebacio” na izazove veštačke inteligencije.

Ministarstvo je 13. septembra ove godine označilo početak procedure za uvođenje 5G mreže u Republici Srbiji. Početak procedure podrazumevao je objavljivanje Predloga Pravilnika o minimalnim uslovima za izdavanje pojedinačnih dozvola za korišćenje radiofrekvencijskog spektra. U okviru procesa održane su javne konsultacije, kao i okrugli sto. U narednom periodu biće izrađena konačna verzija Predloga pravilnika, a nakon objavljivanja Pravilnika RATEL će sprovesti javno nadmetanje za dodelu radiofrekvencijskih opsega potrebnih za uvođenje mobilnih mreža nove generacije. Očekujemo da procedura u potpunosti bude okončana do sredine naredne godine.

Kada govorimo o strahovima dela građana u delu koji se odnosi na nejonizujuće zračenje, Republika Srbija će osigurati potpunu transparentnost procesa postavljanja svih baznih stanica i učinićemo dostupnim sve podatke široj javnosti čime ćemo dodatno osigurati da se apsolutno poštuju međunarodni standardi u ovoj oblasti. Sa druge strane, izazovi koje donosi veštačka inteligencija su bazirani na stručnim činjenicama, za razliku od mnogih koji se iznose u vezi sa 5G tehnologijom i to je tema kojom će se naše društvo, ali i globalna zajednica baviti sa najvećim stepenom ozbiljnosti.

EU je nedavno donela prvi propis kojim se uređuje upotreba veštačke inteligencije. Kada Srbija planira da krene u taj proces? Svedoci smo da njena zloupotreba uveliko traje.

Razvoj veštačke inteligencije ima važnu ulogu za dalji napredak Republike Srbije. Omogućiće unapređenje ekonomije, modernizaciju javne uprave, kao i dodatni podsticaj razvoju obrazovanja, nauke i inovacija. Institut za veštačku inteligenciju, kao jedna od vodećih institucija u ovoj oblasti, aktivno radi na razvoju inovativnih rešenja, obrazovanju mladih talenata i saradnji sa privredom, što dodatno osnažuje poziciju Srbije kao regionalnog centra za razvoj veštačke inteligencije.

Srbija je prva zemlja u jugoistočnoj Evropi koja je još 2019. imala Strategiju razvoja veštačke inteligencije. Sa ponosom možemo da kažemo da upravo mi predvodimo čitav region u narednu tehnološku revoluciju veštačke inteligencije. Razvoj veštačke inteligencije građanima će doneti nemerljive koristi, pre svega kada je reč o vitalnim državnim resorima, a to su zdravstvo, energetika i saobraćaj. Pored ostalog, dalji razvoj veštačke inteligencije omogućiće veću proizvodnju struje, brži i kvalitetniji transport, autonomna vozila, kao i brži i precizniji rad mamografa.

Jeste li zadovoljni projekcijom budžeta za vaše resore u narednoj godini?

Predlogom Zakona o budžetu Republike Srbije za 2025. godinu opredeljena sredstva za Ministarstvo informisanja i telekomunikacija uvećana su za više od 400 miliona dinara što predstavlja uvećanje od preko 16 odsto u odnosu na budžet u 2024. godini. Posebno bih želeo da istaknem da se najznačajnije uvećanje odnosi na Sektor za javno informisanje i medije, čiji je budžet uvećan za 255 miliona dinara. Sredstva opredeljena za sufinansiranje projekata u oblasti javnog informisanja biće uvećana za čak 60 odsto. Veoma sam zahvalan predsedniku Vlade Republike Srbije Milošu Vučeviću i prvom potpredsedniku vlade Siniši Malom na razumevanju važnosti ove oblasti za sve građane u Republici Srbiji. Dodatna sredstva u narednoj godini omogućiće nam da pružimo snažan impuls daljem razvoju oblasti informisanja i telekomunikacija.

Povećan je budžet za konkurse za podršku proizvodnji medijskih sadržaja. Kakvi su efekti takvog načina pomoći medijima da opstanu na tržištu?

Sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja ima izuzetan značaj za veliki broj medija u Republici Srbiji, posebno na lokalnom i regionalnom nivou. Upravo zbog toga od velike je važnosti što će sredstva za ovu namenu biti uvećana za dodatnih 60%, što predstavlja najveće povećanje budžetskih sredstava namenjenih u tu svrhu do sada. Želeo bih posebno da istaknem i to da su zahvaljujući posvećenom radu čitavog tima ministarstva po prvi put od uspostavljanja zakonske obaveze sve lokalne samouprave raspisale konkurse za sufinansiranje medijskih projekata. Lokalni i regionalni mediji imaju veoma važnu ulogu za čitavo društvo i često su jedina mogućnost za informisanje o pojedinim temama. Činjenica da su nekima od njih upravo javni konkursi glavni izvor finansiranja jasno govori o tome koliki će dodatni doprinos pružiti planirano povećanje budžeta.

Kako ocenjujete kvalitet javnog informisanja u ovom trenutku?

Čitava oblast javnog informisanja veoma je dinamična i stalno se menja. Trenutno u Srbiji postoji čak 76 registrovanih medijskih udruženja i oko 2.200 medija. Ovaj podatak govori o pluralizmu unutar ove oblasti, ali i o brojnim podelama među medijskim poslenicima po raznim pitanjima. Uveren sam da je za unapređenje kvaliteta javnog informisanja neophodan konstruktivan, otvoren i pravičan dijalog, kakav je ministarstvo iniciralo još na samom početku aktuelnog saziva vlade. Održan je niz sastanaka sa čelnicima brojnih medija i polako možemo da vidimo prve rezultate. Želeo bih da istaknem i to da za ovo ministarstvo ne postoje zavisni i nezavisni mediji, zavisni i nezavisni novinari. U potpunosti smo otvoreni za saradnju i još jednom pozivam sve koji žele da na bilo koji način doprinesu unapređenju oblasti javnog informisanja da se pridruže.

Veoma ste posvećeni i temi bezbednosti novinara. Kakva je situacija po tom pitanju?

Od početka godine u kontinuitetu beležimo značajno smanjenje broja slučajeva ometanja rada novinara i ugrožavanja bezbednosti. U pitanju je smanjenje u obimu od oko 30 odsto. To pokazuje da možemo da prekrenemo određene procese u pozitivnom smislu. Moj tim je već u prvim danima mandata jasno i odlučno demonstrirao spremnost da se, skupa sa brojnim činiocima unutar medijske zajednice, kao i sa relevantnim državnim organima, odupre svim onim pojavama u oblasti javnog informisanja koje ugrožavaju nesmetano obavljanje ove delatnosti od posebnog društvenog značaja. Da zaključim, kod mene i članova moga tima nema ni najmanje spremnosti na kompromis ili za tolerisanje bilo kog oblika nasilja koji bi bio primenjen nad novinarima ili bilo kojim drugim građanima Republike Srbije.

Ministarstvo podržava darovite đake na međunarodnim takmičenjima iz informatike, na kojima postižu dobre rezultate. Da li će se ova praksa nastaviti?

Ministarstvo je opredeljeno da sistematski i kontinuirano podržava darovite đake u kontekstu njihovih priprema i učešća u međunarodnim takmičenjima iz informatike. S tim u vezi, ministarstvo je tokom prethodnih šest meseci rada u ovom sazivu već obezbedilo i najuspešnijim đacima i njihovim nastavnicima darovalo vrednu IT opremu. Takođe, u budžetu za narednu godinu obezbeđena su sredstva kako bi ovo ministarstvo na sebe u potpunosti preuzelo sve troškove učešća na pripremama i međunarodnim takmičenjima iz informatike svih naših darovitih učenika. Posebno bih želeo da istaknem i aktivnosti Nacionalnog kontakt centra Ministarstva informisanja i telekomunikacija za bezbednost dece na internetu i učestale obrazovne programe namenjene mališanima koje naš tim sprovodi širom Srbije. Imamo odličnu saradnju sa brojnim obrazovnim institucijama u Republici Srbiji i uveren sam da će digitalno obrazovanje dece nastaviti da se razvija.

Internet je uveden u sve škole, više od dva miliona građana ima nalog na sajtu e-uprave. Šta još treba da se učini za unapređenje elektronske pismenosti u našoj zemlji?

Radi se o rezultatima za koje dobijamo priznanja od mnogih zemalja, uključujući i članice EU, koje su u drugim oblastima razvijenije od Srbije. Pored svih povezanih škola neumorno radimo na masivnom programu podsticaja izgradnji optičkih kablova do ruralnih predela koji obuhvata preko 900 naselja sa više od 128.000 domaćinstava. Taj projekat biće finalizovan do kraja 2026. godine.

Pored značajnih ulaganja u infrastrukturu, odnosno u povećanje dostupnosti digitalne infrastrukture i smanjenja digitalnog jaza, ministarstvo nastavlja, kroz čitav niz aktivnosti, sa predanim radom na kontinuiranom unapređenju elektronske pismenosti svih naših građana. Nedavno je u saradnji sa Kancelarijom za informacione tehnologije i elektronsku upravu uvedena i nova elektronska usluga, a to je e-pečat u klaudu. Ova usluga omogućava institucijama javne uprave da potpuno besplatno koriste elektronske pečate bez fizičkog preuzimanja sertifikata. Na portalu e-uprave nalazi se niz specijalizovanih usluga koje su od velikog značaja za građane, ali i za razvoj čitave privrede.

Aktivnosti Nacionalnog kontakt centra Ministarstva informisanja i telekomunikacija za bezbednost dece na internetu biće dodatno intenzivirane i tokom 2025. i 2026. će evoluirati u sprovođenje programa unapređenja digitalnih veština svih građana, posebno onih u ruralnim predelima i ugroženih grupa, što će nesumnjivo kao rezultat imati i unapređenje elektronske pismenosti svih građana.

Ima li još pritisaka iz Brisela na Srbiju zbog delovanja ruskih medija?

Održavamo redovne konsultacije i saradnju sa našim zapadnim partnerima. Postoje određeni zahtevi i očekivanja kada je reč o usklađivanju našeg zakonodavnog okvira u oblasti javnog informisanja sa zakonodavnim okvirom EU i te aktivnosti ubrzano privodimo kraju. To su otvoreni razgovori koji se tiču svih onih aspekata koji su još uvek na stolu kada govorimo o pregovorima između Beograda i Brisela, tj. o pitanju evropskih integracija Republike Srbije. Na prvom mestu svakako nam je očuvanje nacionalnih i državnih interesa Republike Srbije, koji jesu usmereni ka evropskim integracijama, ali i očuvanju naših odnosa i sa drugim relevantnim međunarodnim partnerima.

Narodna skupština nadležna za izbor Saveta REM-a

Nedavno smo ostali bez Saveta REM-a jer nije na vreme sproveden izbor novih članova. Ko će sada regulisati rad elektronskih medija? Kada će krenuti proces izbora novih članova ovog regulatornog tela?

Nadležnost za proceduru izbora je u potpunosti u nadležnosti Narodne skupštine. Zakonom o elektronskim medijima definisano je da se mandat aktuelnom sazivu saveta skrati i on je istekao 4. novembra. Članovi Saveta REM-a su pre nekoliko meseci pokrenuli proceduru pred Ustavnim sudom, smatrajući da je ta odredba zakona u suprotnosti sa Ustavom. Ustavni sud je to uzeo u razmatranje i još uvek nije zauzeo stav. U međuvremenu je savetu istekao mandat i sada će se, pretpostavljam, pristupiti pripremama za sprovođenje procedure izbora.