Kape zlatare došle sa Velikom seobom Srba

Kikinda – Kape zlatare pet vekova su simbol srpske tradicije na prostorima Banata i nadasve prepoznatljiv detalj banatske i srpske etnografske baštine. Važe za jedan od najlepših delova banatske narodne nošnje. 
Kapa zlatara sinonim je za narodni zlatovez. Još od 17. veka postala je tradicija Banata. Smatra se da su oglavlja i sve što je u vezi sa ukrasima na glavi doneseno sa prvom Velikom seobom Srba pod vođstvom pećkog patrijarha Arsenija Trećeg Čarnojevića. Kapa zlatara dobila je svoj puni zamah u 18. i 19. veku, jer su maštovitošću devojaka koje su radile zlatovez na njima do savršenstva urađeni floralni motivi. Zlatovez na ovim kapama u Banatu razlikuje se od onog na jugu zemlje, koji ne odstupa od istorijskih prehrišćanskih motiva. 
– Zlatovez je puno drugačiji od svih drugih tehnika na kapama zlatarama. Ne peru se, jer je osnova kape kartonska. Imaju kalotu koja se radi od kartona. Ukoliko se isprlja, nosi se na čišćenje. Te kape su jako čvrste i krute. Nazad vise obično dve trake koje dosežu čak i ispod pojasa. Za vez se koristi zlatni i srebrni konac od viskoze, a nekada se koristio svileni, kojeg više nema. Suština je da je platno skupoceno i kapa se nosila za neke svečane prilike, prvenstveno za svadbu. Zlatare je nosila mlada iz imućne porodice, vlastelinske, svešteničke. Neko ko je mogao da priušti sebi tako skupocenu stvar, jer se jako dugo radi na njoj. Od materijala kao podloga zlatovezu koristi se pliš, svila, brokat – objašnjava Dobrila Aškrabić, predsednica Udruženja „Riznica rukotvorina” iz Barajeva.

Kape zlatare predstavljaju odevni predmet koji je vezan za životni proces i status porodice iz koje su poticale devojke. 
– Najveći centar za izradu kapa zlatara bio je u Melencima. Vodila ga je Kata Lončarski, koja je imala tri ćerke i sve su znale da koriste tehniku zlatoveza. U Banatu ih je najviše sačuvano u Zrenjaninu, ali i u Kikindi ima nekoliko vrlo dragocenih eksponata. Predstavlja obrednu, tradicionalnu kapu, koju je svekrva poklanjala mladi na venčanju, koja ju je i kasnije nosila u svečanim prilikama, do rođenja prvog deteta – kaže Slavica Gajić, viši kustos-etnolog Narodnog muzeja u Kikindi. 
Biljana Mandić iz Sekcije za očuvanje banatske nošnje, običaja i recepata, koja je organizovala radionicu u kikindskom Kulturnom centru za učenje tehnike zlatoveza, uz mentorski rad Dobrile Aškrabić, ističe da su kape zlatare važan deo društvenog identiteta Srba u Banatu. 
– Radeći zlatovez na kapama zlatarama, devojke su utkale svu ljubav, znanje i maštu, da ih što bolje urade. Uglavnom su ih žene same vezle i taj rad je izuzetno vredan. U zavisnosti od bogatstva, kapa zlatara imala je lepše i bogatije vezove, a samim tim i devojka je mogla bolje da se uda – navodi Mandićeva. 
Kape zlatare sa tradicijom dugom pet vekova i danas su inspiracija mnogim umetnicima i modnim kreatorima, i dokaz da je vraćanje korenima istinski vredno i značajno za očuvanje identiteta srpskog naroda.