Maslac uzvraća udarac

U jednoj tipičnoj filmskoj sceni proslavljenog američkog režisera i pisca Vudija Alena, „odmrznuti“ junak koji se probudio u dalekoj budućnosti zgražava se kad ga lekari uveravaju da treba da jede hamburgere i pržene krompiriće. „U moje vreme to se smatralo najnezdravijom hranom“, kaže ovaj lik, na šta ga stručnjaci uveravaju da je u međuvremenu nauka utvrdila suprotno, pa su začinjena, masna jela od mesa, pržene namirnice, maslac i mast – glavni izvor korisnih sastojaka!

Film je snimljen davno, i dobro nas je nasmejao, ali bi se i sam autor iznenadio kad bi shvatio koliko je brzo počelo da se ostvaruje njegovo „proročko“ viđenje promena u vrednovanju savremene ishrane. Ni lekarima ni nutricionistima više ne deluje smešno mogućnost, potvrđena novim istraživanjima, da su – na primer – maslac i mast zdraviji od nekada toliko hvaljenog margarina. Ko zna, možda se pokaže i da su prženi krompirići bolji za naš organizam od, recimo, integralnih žitarica.

Dotle bi, ipak, trebalo da se držimo onoga što nam stručnjaci preporučuju kao provereno. Sada su to sveže voće (u umerenim količinama) i povrće, razno „zrnevlje“, barena plava riba i morski plodovi, dok su mnoge vrste mesa, mesnih i mlečnih prerađevina na „crnoj listi“, ali ne sve: juneće meso se preporučuje zbog obilja belančevina koje sadrži, a jogurt sa probioticima zbog očuvanja zdrave crevne flore, a time i imuniteta.

Zanimljivo je i poučno pogledati kako su se saveti za zdravu ishranu menjali u poslednjih stotinak godina. Početkom veka je prednost imala, širom Evrope, samo tradicionalna domaća kuhinja. Za neke je to značilo „što kaloričnija – to bolja“. Dvadesetih godina je popularan bio povratak „sirotinjskoj“ hrani – jednostavnim jelima pripremljenim na masti, zatim slanini i pasulju i svežem povrću.

Posle „gladnih“ ratnih i poratnih godina, sredinom prošlog veka u kuhinje „na velika vrata“ ulaze meso i mesne prerađevine i raznovrsni mlečni proizvodi, koji zadržavaju primat sve do kasnih sedamdesetih. U Italiji, recimo, potrošnja junetine raste sa 7,7 kilograma u 1920. godini na čak 19,6 kilograma u 1970. godini, potrošnja sireva sa 4,2 na 9,3 kilograma, a maslaca sa 0,8 na 1,8 kilogram po osobi godišnje!

Sa rastom standarda, usponom potrošačkog društva i promenom uloge žene, koja je sve manje klasična domaćica, a sve više prezauzeta svojom novootkrivenom slobodom i poslovnim planovima, menja se i način ishrane u porodici. Preovladava obilje industrijske, konzervisane i polugotove hrane, raznih grickalica i veštačkih osvežavajućih pića. Sve češće jede ko kad stigne, s nogu ili ispred televizora, umesto u krugu ukućana, za trpezarijskim stolom.

(/slika2)Ovaj trend je dostigao vrhunac početkom osamdesetih, kad su takozvana brza hrana – hamburgeri, prženi krompirići, sendviči, čips – potpuno zavladali većim delom planete, a naučnici, zabrinuti sve većim brojem gojaznih osoba (među kojima je značajan procenat dece) i porastom malignih i kardiovaskularnih bolesti dokazano vezanih za loš način ishrane, počeli da upozoravaju i pozivaju na promenu.

U godinama koje su usledile, kao protivudarac nezdravoj industrijskoj hrani, nikao je čitav niz pokreta za podršku organski gajenim namirnicama i makrobiotici, ojačali su vegetarijanci i vegani (oni ne konzumiraju nikakve namirnice životinjskog porekla) i postalo je skoro nepristojno jesti pečenje i šnicle.

Od devedesetih godina naovamo ponovo smo otkrili lepotu i vrednost jednostavne i lake „narodske” kuhinje, raznovrsnih salata sa semenkama i aromatičnim travama, mediteranske ishrane sa maslinama i maslinovim uljem, dosta ribe i ponekom čašom blagotvornog crvenog vina, a možemo se zasladiti i crnom čokoladom. Brza hrana je do kraja 20. veka definitivno prognana iz svih jelovnika (kao što je i pušenje proterano iz većine restorana) i prokažena kao glavni krivac za nekvalitetan život, a 21. vek je počeo pozivima na odbacivanje svih vrsta šećera i prerađevina, ograničeno unošenje ugljenih hidrata i povratak „korisnih“ masnoća (omega 3) koje uništavaju „loš“ holesterol.

Ponovo možemo mirno da jedemo maslac, bez griže savesti i straha da ćemo tako sebi skratiti život. Možda se uskoro pokaže da i cigarete imaju nekih prednosti...