Nebo iznad Ukrajine osvetljeno kao dan (video)

U gluvo doba noći, nebo iznad Ukrajine je zasvetlilo kao da je dan. Ukrajinski sistemi protivvazdušne odbrane su oživeli, suprotstavljajući se velikoj ofanzivi ruskih dronova koja je nebo iznad Odese pretvorila u poprište nemilosrdne vazdušne bitke.

Na snimcima koji se dele na društvenim mrežama, vide se rafali raketa ukrajinske PVO kako se provlače kroz noć, evocirajući scene nalik na naučno-fantastične filmove.

Intenzivne rafale ukrajinske protivvazdušne artiljerije imale su za cilj da neutrališu ono što je Kijev nazvao „nevidljivom pretnjom“.

Prema podacima ukrajinskih oružanih snaga, tokom noći su oborena ukupno 53 drona dok je još 30 navodno prošlo pored odbrambenih sistema. Međutim, ostaje nejasno da li se ove brojke odnose konkretno na napad u Odesi ili odražavaju incidente širom Ukrajine.

U međuvremenu, ruski izvori, potvrdili su da je Moskva izvela široke udare bespilotnim letelicama na ukrajinske ciljeve u Kijevu, Zaporožju i Čerkaskom regionu. U napadima su, kako se izveštava, učestvovale bespilotne letelice iranske proizvodnje „šehid”. Eksplozije su zabeležene u sve tri oblasti.

Osim iranskih „šehida”, ukrajinski izvori tvrde da su u borbama učestvovali i drugi, neidentifikovani dronovi. Napad je potekao iz nekoliko ruskih regiona, uključujući Kursk, Orel i Primorsko-Ahtarsk. Ukrajinski izveštaji dodatno sugerišu da je teritorija Harkova bila gađana raketom zemlja-vazduh S-300.

Napad naglašava širu eskalaciju neprijateljstava na jugu Ukrajine, gde su ruske snage intenzivirale napore da udare kritična logistička čvorišta, uključujući i ona u Odesi. Gradska luka, ključno čvorište za ukrajinske lance snabdevanja i vojne operacije, postala je žarište vojne kampanje Moskve.

Ruski izvori su navodili da su njihove snage napale određena pristaništa unutar trgovačke luke Odesa, gađajući kontejnere u kojima se navodno nalazi municija, rezervni delovi za vojnu opremu i komponente za sisteme naoružanja koje je isporučio Zapad.

Prema proruskim izvorima, udari su naneli štetu artiljerijskim granatama namenjenim ukrajinskim haubicama kao i modularnim delovima oklopnih vozila i tenkova. Napredni sistemi, uključujući municiju i izviđačke platforme, takođe su navodno uništeni.

Pored direktnih udara na vojnu opremu, napadi su ozbiljno oštetili infrastrukturu ključnu za dalje isporuke vojne pomoći. Drugi značajan udarac bilo je uništavanje opreme povezane sa održavanjem zapadnih borbenih aviona. 

Ruski izvori tvrde da je oprema koja se koristila za servisiranje aviona „miraž” i drugih aviona isporučenih Ukrajini uništena. Posebno su pomenuli gubitak navigacionih sistema i delova radara koji se koriste za zaštitu aviona od zemaljskih i vazdušnih pretnji.

Ruske tvrdnje dalje naglašavaju ciljanje skrivenih logističkih baza, kritičnih za ukrajinski ratni lanac snabdevanja. U jednoj takvoj bazi u Odeskoj ulici u Odesi su navodno bili smešteni kamioni koji su prevozili artiljerijske granate, mobilne jedinice za popravku oklopnih vozila i navigacioni sistemi koji koordiniraju vojne manevre. Veruje se da je uništenje ovih objekata poremetilo ukrajinsku logistiku, potencijalno parališući neke operacije na prvoj liniji fronta.

Među značajnim gubicima, ruski izvori su naveli uništenje nemačkog protivvazdušnog sistema „gepard” koji je bio stacioniran za odbranu luke. Uprkos svojoj efikasnosti protiv pretnji od niskoletećih objekata, Gepard navodno nije mogao da izdrži veliku količinu dolazećih dronova.

Međutim, napori Ukrajine da odbije napad imali su cenu. Presretnuti dronovi i projektili pali su na civilna područja, uzrokujući štetu na stambenim zgradama i infrastrukturi. 
Iako je teško utvrditi koja protivvazdušna artiljerija se koristi iznad Odese, sasvim je moguće da je deo intenzivnog udara protiv bespilotnih letelica došao iz sistema „gepard” koje je isporučila Nemačka.

Nemački gepard

„Gepard” je samohodni sistem protivvazdušnih topova koji funkcioniše na principu brze i visoko precizne vatre pomoću dvostrukih autotopova.

Ovi topovi su u stanju da gađaju širok spektar vazdušnih pretnji, uključujući bespilotne letelice, avione i projektile, velikom brzinom. Ono što „gepard” izdvaja je njegova sposobnost da oslobodi stalnu salvu metaka, od kojih je svaki dizajniran da maksimizira štetu na nadolazećim ciljevima, što ga čini odličnim oruđem u modernoj protivvazdušnoj odbrani.

Granate od 35 milimetara koje koristi „gepard” dizajnirane su da isporuče razornu eksplozivnu snagu pri udaru sa cevnom brzinom od oko 1.000 metara u sekundi, omogućavajući da meci putuju velikom brzinom, minimizirajući vreme potrebno da projektil stigne do cilja. Ova velika brzina je od suštinskog značaja za angažovanje protiv letelica koje se brzo kreću, kao što su dronovi ili avioni koji lete nisko.

Prava moć „geparda” leži u njegovoj brzini paljbe. Sistem može da ispali do 1.000 metaka u minuti po pištolju, iako je u operativnim scenarijima uobičajeno da se ispaljuje trajnom brzinom od oko 500 metaka u minuti po barelu. Ova visoka brzina vatre osigurava da oružje može dosledno da održava pritisak na mete, povećavajući verovatnoću uspešnog presretanja. Sistem kontrole vatre, koji uključuje automatsko punjenje i ciljanje, minimizira vreme između hitaca, omogućavajući Gepardu da brzo uzastopno gađa više ciljeva.

Uz tako veliku količinu vatre, buka koju proizvodi „gepard” je značajna, pri čemu svaki rafal stvara gromoglasan reket koji je nepogrešiv u borbi. Ovaj karakterističan zvuk je odlika „geparda” i služi kao jasan pokazatelj njegovog prisustva na bojnom polju. Eksplozivni udar metaka je skrojen da uništi manje ili srednje mete, kao što su bespilotne letelice ili dolazeće rakete, razbijajući ih na komade nakon detonacije.

„Gepard” može da ispaljuje brze uzastopne metke sa samo kratkim pauzama da bi se njegov automatizovani sistem ciljanja prilagodio. Ova sposobnost kontinuirane paljbe omogućava sistemu da prati i uništava ciljeve koji se brzo kreću koji bi inače mogli da izbegnu sporije sisteme protivvazdušne odbrane. Sposobnost oružja da se prilagodi promenljivim putanjama cilja u realnom vremenu osigurava da ono ostane efikasna protivmera protiv visoko manevarskih pretnji.

Ukratko, „gepard” predstavlja vrhunski primer moderne protivvazdušne artiljerije, kombinujući brzinu, preciznost i razornu vatrenu moć za angažovanje različitih vazdušnih pretnji sa neuporedivom efikasnošću. Visoka stopa vatre i eksplozivni uticaj sistema čine ga ključnim sredstvom u bilo kojoj strategiji protivvazdušne odbrane, osiguravajući da se nebo čuva od neprijateljskih dronova i aviona sa minimalnim kašnjenjem.

Rusija optužuje Ukrajinu

Na drugoj strani, Rusija tvrdi da ukrajinski dronovi gađaju njene teritorije. Prema podacima ruskog Ministarstva odbrane, tokom noći su presretnuta 34 ukrajinska drona. Među njima je 20 u Kurskoj oblasti, 11 u Brjansku i po jedan iznad Krima, Belgoroda i Kaluge. Moskva je ove incidente opisala kao „terorističke napade kijevskog režima“.

Kako obe strane sve više upotrebljavaju bespilotne sisteme, nebo iznad Ukrajine i Rusije postaje sve spornije, a posledice odjekuju daleko izvan bojnog polja.