SANU protiv dopune zakona koja omogućava dolazak stranih fakulteta

Predložena dopuna Zakona o visokom obrazovanju kojom se stranim univerzitetima omogućava da otvore svoje ogranke i posluju u Srbiji je problematična a njeno usvajanje i primena doveli bi do ugrožavanja postojećeg kvaliteta visokog obrazovanja u našoj državi, stav je Odbora za visoko obrazovanje Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) iskazan u dopisu koji je ovaj akademijski odbor juče uputio Vladi Republike Srbije i Ministarstvu prosvete.

U tom pismu članovi akademijskog odbora navode probleme i rizike koje nose predložene izmene propisa kojim se uređuje visoko obrazovanje i pozivaju nadležne da se sporni predlog dopune zakona povuče iz skupštinske procedure.

Planiranim izmenama koje je parlamentu sugerisala vlada a koje su juče dobile zeleno svetlo skupštinskog Odbora za obrazovanje, što znači da su korak bliže da se nađu na raspravi pred poslanicima, predlaže da se inostranim univerzitetima omogući da realizuju svoje programe akademskih studija (osnovnih, master i doktorskih), i to samo na osnovu sporazuma koji će potpisati s Ministarstvom prosvete, podseća akademijski odbor. Osim toga, ukazuje i da novine u zakonskoj regulativi donose i mogućnost da se inostrani fakulteti finansiraju iz budžeta Republike Srbije, kao i da naši studenti kad završe ove programe dobijaju diplome koje će se tretirati kao strane, a ne kao domaće.

Prvi problem koji u ovome uočava Odbor za visoko obrazovanje SANU je proceduralni. Omogućavanje inostranim visokoškolskim ustanovama da učestvuju u procesu visokog obrazovanja u Srbiji, ukazuju, „predstavlja veoma ozbiljnu promenu koja nikako ne bi trebalo da bude doneta bez široke javne rasprave, kako se upravo čini”. Drugi problem koji navode jeste „da se predloženim izmenama urušava postojeći sistem osiguranja kvaliteta u visokom obrazovanju Srbije, jer inostrani fakulteti neće imati obavezu da akredituju svoje programe prema standardima i procedurama koji važe u Srbiji”. Zatim napominju da će strani fakulteti dozvolu za rad steći na osnovu sporazuma ca Ministarstvom prosvete koje nema kapacitete da proverava kvalitet studijskih programa, zbog čega je i osnovano Nacionalno akreditaciono telo, kako argumentuju članovi akademijskog odbora.

– Treći problem je u vezi sa omogućavanjem da se iz budžetskih sredstava finansiraju programi za koje ne postoji garancija da su kvalitetni, što je u suprotnosti sa javnim interesom. Pri tome, naši državljani koji bi studirali na ovim programima ne bi dobijali diplomu koja bi bila važeća u našoj državi, što obesmišljava finansiranje tih studenata iz javnih sredstava – ističu iz Odbora za visoko obrazovanje SANU.

Prethodno je juče Skupštinski odbor za obrazovanje odlučio da predloži parlamentu da usvoji dopunu Zakona o visokom obrazovanju. Ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović objasnila je da ta dopuna predviđa mogućnost da inostrani fakulteti koji su akreditovani u svojim zemljama i koji imaju akreditovane studijske programe mogu biti locirani u Srbiji. Studenti, kako je dodala, stiču diplomu tog univerziteta iz zemlje iz koje dolaze. „U praksi to znači da oni studenti koji žele da steknu međunarodnu diplomu na master, doktorskim studijama ili osnovnim studijama to će moći da urade u našoj zemlji”, navela je ministarka na sednici odbora, preneo je Tanjug.

Ona je dodala i da studenti mogu da studiraju po mnogo povoljnijim uslovima, jer njihovi roditelji neće morati da plaćaju stan i hranu, jer će studirati u Srbiji.

Ministarka je precizirala da kvalitetan fakultet sa ministarstvom treba da napravi sporazum kao akreditovan u svojoj zemlji i sa profesorima koji imaju određenu akreditaciju sa studijskim programima, koji su takođe akreditovani.

Na pitanje o tome što je akademska zajednica izrazila negodovanje zbog dopune Zakona o visokom obrazovanju, ministarka Đukić Dejanović je podsetila da je Nacionalni savet za visoko obrazovanje bio uključen u aktivnosti u proceduri. „Učestvovali su u donošenju svega ovoga, a ja ću imati i razgovor sa rektorom Univerziteta u Beogradu, posle toga mogu dati izjavu kakvi su rezultati”, rekla je ministarka, ali je podsetila da se o ovoj nameri govori već godinama i da će im biti izložena razložna argumentacija.

Poslanici dela opozicije su na sednici Odbora za obrazovanje tražili da se predloženi zakon povuče iz procedure. Predsednik Demokratske stranke Zoran Lutovac je kao argument naveo i to što nije bilo javne rasprave, a ocenio je i da ova dopuna ide ka tome da se „dodatno urušavaju državni fakulteti”, a upitao je i zašto se planira da država iz budžeta plaća troškove i školarine.

Slavica Đukić Dejanović je rekla da nije ideja da se finansira bilo koji univerzitet i da se daju sredstva koja treba da pripadaju našim univerzitetima. „Ovde je mlad čovek koji je najpotrebniji Srbiji u fokusu pažnje”, rekla je ona i dodala da je mladim ljudima važno međunarodno iskustvo i da oni odlaze u inostranstvo zbog osnovnih, master i doktorskih studija, a ideja je da se status tih porodica popravi, što je moguće više i da država toj deci koja bi inače studirala u inostranstvu eventualno pomogne.

Poslanik Zeleno-levog fronta Đorđe Pavićević tvrdi da se ovde otvaraju „ekspoziture”, a da se ne zna pod kojim uslovima će raditi, a jedini garant da će sve biti u redu je, kako kaže, ministarstvo koje će izdavati dozvolu za rad, a postavio je i pitanje kvaliteta fakulteta koji budu dolazili.

Poslanica koalicije NADA Slađana Radisavljević pitala je ko će da proverava predavače i njihova zvanja, a poslanik Stranke slobode i pravde Peđa Mitrović ukazao je na pismo rektora UB tvrdeći da je u pitanju antisistemski zakon.