Baraž – nova prilika da ostanemo u eliti

Veoma je prihvatljivo zapažanje da je rast i ugled naše fudbalske reprezentacije u međunarodnim okvirima danas mnogo veći nego što smo ga imali pre samo šest godina. To zahtevno fudbalsko tržište, koje sve manje prašta neuspehe i postaje sve surovije, priznaje samo pobede. Sadašnja situacija, promenila je u dobroj meri odnos između najboljih i najgorih. Često je Dragan Stojković u ove tri i po godine bio hvaljen i kritikovan. Nema sumnje da je u tom periodu napravljen pomak i da je početak kreativnog procesa neminovno obuhvatao period sumnjičavosti, odnosno novu vrstu zaokupljenosti koja traje danima, mesevima i godinama, kao proces posmatranja i stvaranja. Ali, kad uspete da napravite pravi kompromis sa igračima, kada nema povišenih tonova, onda je svaki trud na kraju isplativ.

,,Osvrćući se na kraj prvog kruga u Ligi nacija moram da istaknem da mi je od svega najdraže to, što smo Švajcarce gurnuli dole, a Dancima ćemo vratiti kad-tad,,

Ovim rečima je Dragan Stojković završio svoje izlaganje u Leskovcu, uz obećanje, da će se Srbija ponovo vratiti u ovaj grad, grad otvorenog srca, gde se reprezentativni duh i dalje neguje i poštuje. Svako od nas se barem jednom u životu susretne s preprekama i razočaranjima, jer, skoro niko nije iz prvog pokušaja dobio ono što priželjkuje, čak i najtalentovaniji među nama. Prečesto ljudi sami sebi otežavaju život, jer donose loše odluke. Kada je reč o našem fudbalu a ako se pogledaju uspesi od Rusije, čini se da polako hvatamo željeni kontinuitet. Zapravo, uopšte nije lako povratiti staro ime i ugled koji je naš fudbal nekada uživao ne samo u evropskim okvirima. Naravno, i dalje će postojati ,,bundžije,, onima kojima ništa nije dobro u i oko reprezentacije. Ali, niko, baš niko, ne može da ospori da se stvari polako pomeraju. Naravno na bolje...

Predsednik Dragan Džajić je čovek koji zna sve o fudbalu. Iza njegove bogate i uspešne fudbalske ali i funkcionerske karijere, bilo je i dobrih i manje dobrih fudbalskih trenutaka. Bilo je i veličanstvenih dostignuća. Džajić ne spada u grupu onih funkcionera kojima je danas potrebno reklamerstvo. On uvek radi tiho i nenametljivo, ujedno, spreman da pruži podršku svakom dobrom fudbalskom projektu. Pod njegovim predsednikovanjem Srbija polako podiže glavu. U toku je velika infarstrukturna revolucija. na sve strane niču novi tereni. Gradi se i Nacionalni stadion, za dve i po  godine bićemo domaćini velikog finala Lige Evrope. Radi se na sve strane....

Kada igrači a i treneri osete da je srpski fudbal sve cenjeniji i poštovaniji u Evropi, to naravno svima prija. U ovogodišnjem ciklusu Lige nacija, takmičići se sa najboljim timovima Evrope, pokazali smo da imamo kvalitet i potencijal. U nekim važnim utakmicama, kao što je bila preksinoćna u Leskovcu, sreća nam je okrenula leđa. Bili smo mnogo bolji od  reprezentacije, koja je i ovog puta uspela da se izvuče. Međutim, novu šansu Srbija će imati u baražu. Žreb je već u petak a utakmice su na programu početkom proleća iduće godine...

Ko je pobednik a go gubitnik? Definitivno, svidelo se to nekome ili ne, Dragan Stojković je uspeo da konsoliduje naš fudbalski brod koji je poslednjih godina opasno ljuljao na talasima neuspeha. Naravno, još uvek nije to igra koju stvarno želimo, ali kada protiv ekipe iz prve kategorije evropskog fudbala izvučete preko dvadeset dobrih prilika za gol. Posebno kada više od dve trećine držite protivnika u stanju permanentnog straha, onda niko ne može da kaže da nema boljitka. Piksi je umeo da na dostojanstven i gospodski način sakrije sve brige i probleme, kojih i danas ima.

Kroz Ligu nacija selektor je uspeo da promoviše novu grupu mladih igrača. Maksimovića, Topića, Ilića, Nedeljkovića. Uz Dušana Vlahovića, Nikolu Milenkovića, Strahinju Pavlovića, Strahinju Erakovića i Lazara Samardžića, naša reprezentacija je zasigurno stvorila jak kostur tima za naredne velike šampionate. Taj prelaz trajao je pune tri godine, pa sada Dragan Stojković, kome navijači sve više veruju, može polako da sklapa novi mozaik za naredni Mundijal. Odlaskom Dušana Tadića nastala je velika praznina u tom kreatorskom delu. Činjenica je da Samardžić treba da bude fudbaler koji će zameniti nekadašnjeg kapitena u punom  kapacitetu. Ali, ako je neko pomislio da će se sve to odvijati preko noći, grdno se prevario.

Danci smatraju da se prelomni trenutak na terenu dogodio kada je Norgard zamenio Jusufa Polsena!  Tada su gosti uspostavili veću kontrolu lopte na terenu, imali  stabilnost u samoj završnici meča. Dobrih sat vremena Srbija je bila dominantnija na terenu, ali je na kraju kao i u Minhenu ovog leta morala da se zadovolji bodom. Iz ovog ciklusa izvući ćemo nove pouke. Dobro je što ćemo imati još jednu šansu za popravni, da putem baraža (sledećeg marta) izborimo opstanak i da na novim temeljima ojačamo još više naše mesto sa najboljima u Evropi.

Posle mnogo godina navijači nekih domaćih klubova su se ujedinili na tribinama, bodreći ,,orlove,, u važnom ispitu. Dugo posle meča sa Danskom publika je skandirala igračima. Ta lepa slika sa leskovačkog stadiona vraća veru u naš reprezentativni fudbal. Mnogi mladi navijači čekali su Dušana Vlahovića, želeći da od napadača Juventusa dobiju autogram. Svoj vrhunski profesionalni odnos prema obavezama i van terena Vlahović je pokazao u u punom kapacitetu. Juče, čim je stigao u Torino, naš najbolji fudbaler je najpre otišao kod klupskog lekara, kako bi se ustanovio stepen povrede. Prva reakcija je dobra ali će do derbija sa Milanom  rasti neizvesnost, hoće li srppski napadač biti spreman za važan meč.

Organizacija za desetku, teren položio ispit

Priprema za susret sa Danskom trajala je čitavu nedelju. Veliki broj ljudi bio je angažovan u samu organizaciju meča, koja je bila na visokom niovu. Jednostavno, sve službe funkcionisale su besprekorno, nije bilo ni jednog incidenta a teren je bio u daleko boljem stanju nego pre mesec dana kada nam je u goste bila Švajcarska. Takođe i gosti, koji su na tribinama imali podršku nekoliko stotina navijača, osećali su se na jugu Srbije, veoma prijatno, odakle po rečima nekih nose lepe impresije. Naravno, to je bila prilika da se gosti, nama uvek dragi prijatelji, upoznaju i sa drugim delovima Srbije, da probaju poznati leskovački roštilj ali i ostale specijalitete ovog podneblja.