Unapređivanje ili urušavanje visokog obrazovanja

Predlog zakona o dopuni Zakona o visokom obrazovanju čiju valjanost i u proceduralnom i u suštinskom smislu oštro osporavaju najuglednije institucije visokog obrazovanja i nauke u Srbiji neometano nastavlja put ka poslanicima i usvajanju, a potom i primeni, sudeći po rečima ministarke prosvete Slavice Đukić Dejanović. Ona je juče, gostujući na RTS-u, potvrdila da neće biti povlačenja predložene dopune zakona iz skupštinske procedure. Pritom je podsetila da parlament ima nadzornu funkciju i rekla da od poslanika očekuje kreativnost, a da amandmanima mogu podići kvalitet zakona.

Da se predlog dopuna zakona povuče iz skupštinske procedure, nisu bili dovoljni zahtevi ni obrazloženja Univerziteta u Beogradu (UB), Konferencije univerziteta Srbije (KONUS), Odbora za visoko obrazovanje Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), Mreže akademske solidarnosti i angažovanosti (MASA)... Sve ove institucije usprotivile su se nameri izvršne i zakonodavne vlasti da se u zakon dopiše novi član 52a kojim se inostranim visokoškolskim ustanovama otvara put da mimo pravila koja važe za sve domaće državne i privatne univerzitete posluju u našoj državi. Upozorile su da se tako stvara nelojalna konkurencija i urušava kvalitet našeg visokog obrazovanja. Na to resorna ministarka kaže da pretpostavlja da su „ta pitanja nametnuta više tendenciozno i iz neznanja”.

– Najavljivano je da ćemo negovati različite oblike unapređenja, uključujući i zdravu konkurenciju, dovođenje inostranih renomiranih univerziteta, koji su akreditovani u sopstvenoj zemlji, da će najvrednijim mladima koji žele da pohađaju master, doktorske pa i osnovne akademijske studije biti omogućeno da pod povoljnijim uslovima stiču i diplome na međunarodnim fakultetima u našoj zemlji. Ovo je deo dogovorene politike o kojoj se na različitim nivoima do sada vrlo razgovaralo. Osim toga, kroz proceduru donošenja dopuna ovog zakona Nacionalni savet za visoko obrazovanje, gde sede univerzitetski profesori, dao je jednoglasnu saglasnost. Nije uobičajeno da se organizuje javna rasprava kad se veliki bitan zakon dopunjava jednim članom, ali mi smo je praktično imali ovih dana. Smatram da će donošenje ovog zakona zapravo unaprediti mogućnost da visoko obrazovanje, i to na onom najvišem nivou, bude dostupno većem broju naših ljudi, a nemamo dovoljno visoko obrazovanog kadra i imamo deficitarne profesije kada je u pitanju visoko obrazovanje – obrazložila je ministarka prosvete.

„Akademska zajednica je apsolutno protiv ovakvog predloga, ali i načina na koji je inicijativa netransparentno pokrenuta i sprovedena”, smatra prof. dr Vladan Đokić, rektor UB. Dopunom zakona se omogućava da strani fakulteti posluju u našoj državi bez prethodno sprovedenog postupka akreditacije u Srbiji, što je „krajnje diskriminišuća odredba prema domaćim univerzitetima”, tumači KONUS. Omogućavanje stranim visokoškolskim ustanovama da učestvuju u procesu visokog obrazovanja u Srbiji „predstavlja veoma ozbiljnu promenu koja nikako ne bi trebalo da bude doneta bez široke javne rasprave, kako se upravo čini”, smatra, podsetimo, Odbor za visoko obrazovanje SANU. Uz ocenu da je dopuna zakona problematična i da bi njeno usvajanje i primena ugrozili kvalitet visokog obrazovanja u Srbiji iz akademijskog odbora upozorili su i da je u suprotnosti s javnim interesom da se iz budžetskih sredstava finansiraju programi za koje ne postoji garancija da su kvalitetni, kao i da dobijanje strane diplome, koja ne važi u našoj državi obesmišljava finansiranje studenata iz javnih sredstava. Međutim, upitana da li je tačno da će se strani fakulteti finansirati iz našeg republičkog budžeta, Slavica Đukić Dejanović tvrdi da je to „apsolutno netačno”.

– Najbolji kandidati i na ovim studijama eventualno mogu biti stimulisani, kao što su delom stimulisani na našem fakultetu jer su školarine prilično skupe, ali nijedan jedini dinar neće iz budžeta Srbije otići univerzitetima – izjavila je ministarka prosvete. Na stranim fakultetima u Srbiji, kako tvrdi, od prijemnog ispita do diplome sve će biti u skladu sa akreditacionim programom države iz koje ti univerziteti dolaze. I predavači će biti isključivo profesori tih univerziteta, ukazuje ona, i zaključuje da „nema razloga da se bilo ko plaši što će doći jedna zdrava konkurencija”.