More kao izvor života

Preminuo je u prekjuče u 101. godini, govoreći i u dubokoj starosti da je mu je život prelep, a na pitanje kako je on je lakonski, uz smeh, mahom odgovarao da je dobro. Voleo je more, uz njega je i živeo i slikao. Crnogorski vajar i slikar Vojo Stanić bio je cenjen i voljen u našoj sredini, prepoznatljiv po svojim fantazmagoričnim prikazima, posve osobenog stila, u kojima su neki nekad videli setu, a neki humor.

Rođen je 3. februara 1924. godine u Podgorici. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Nikšiću, a Akademiju za likovne umetnosti u Beogradu 1951. godine. Kako prenose agencije, prvih nekoliko godina rada posvetio je vajarstvu i dao više zapaženih ostvarenja u kamenu, gipsu i bronzi, pa se potpuno okrenuo slikarstvu od 1955. godine.

Učestvovao je na mnogim kolektivnim izložbama u zemlji i širom sveta, tu su Pariz, Edinburg, Njujork, Aleksandrija, Stokholm, Rim, Cirih, Bari, Šarlroa, Tokio, Budimpešta, London, Meksiko, Kopenhagen, Moskva, Vašington, Beč, Keln… Imao je i brojne samostalne izložbe u Beogradu, Dubrovniku, Podgorici, Oslu, Nikšiću, Rimu, Novom Sadu, Cetinju, Motovunu, Čačku, Herceg Novom, Bolcanu, Somboru, Berlinu, Priboju na Limu, Zagrebu, Veneciji, gde je učestvovao na Bijenalu 1997. godine. Njegova dela nalaze se kako u likovnim galerijama u Crnoj Gori i nekadašnjoj Jugoslaviji tako i u većim likovnim centrima u inostranstvu, ali su brojna i u mnogim privatnim kolekcijama i domovima. O njegovom radu objavljeno je nekoliko monografija. Usavršavao se kroz studijske boravke u Rimu i Parizu. Za umetnički rad dobio je mnogobrojna priznanja i nagrade (Trinaestojulska nagrada 1960. i 1968). Za dopisnog člana Crnogorske akademije nauka i umetnosti izabran je 24. juna 1977, a za redovnog člana 1. marta 1985. godine.

Herceg Novi bio je toponim s kojim su ga svi bez sumnje povezivali, mesto što je njemu lično bilo i najznačajnije, a u jednom od intervjua„Politici” moglo se pročitati i da svi u Herceg Novom znaju gde živi jer je tu „popularniji od Van Goga”. Na pitanje šta mu daju Herceg Novi i more tada je za naš list rekao:

– Sve što volim. Zato što obožavam more i grad koji se svojim položajem neprestano ogleda u moru. A more mi daje utisak večite slobode. Kad sam mogao da vozim jedrilicu imao sam utisak, na otvorenom moru, da sam otišao u neki drugi samo meni poznat svet. Obožavao sam gledanje u pučinu kad mi se pogled ne vrati nego odluta u nepoznato. Volim i sve vremenske prilike, pa i neprilike na moru. More je ogledalo neba. Ono neprestano menja svoju površinu i deluje, bar za mene, kao neprestani izvor života. Ja ne mogu da verujem da postoje ljudi koji ne vole more.

Njegov atelje nalazio se u potkrovlju kamene kuće u kojoj je živeo blizu obale, s malim prozorom s pogledom na more, tu su mu česti gosti bili prijatelji, ali dok je slikao obavezno je bio sam: „Slika i ja moramo da budemo sami zbog naših međusobnih dogovora.”

Svoje slike opisivao je kao dokument ličnog doživljaja: „Nikad ne znam šta će se dogoditi sa slikom kojoj dajem život. Najčešće to nije ono što sam planirao. To je i lično iznenađenje.”

U još jednom medijskom nastupu rekao je da u slikarstvu, u umetnosti uopšte, ono što je vredno potiče iz podsvesnog.

– Vazda sam slušao instinkt. Umetnost je intuicija. Naivnost je osobina deteta i, srećom, postoje ljudi koji su isuviše ozbiljni da bi sebi dozvolili da tu naivnost izgube – objasnio je i nadovezao se:

– Budući da nikada nisam naučio da slikam, ne polazi mi za rukom da bilo šta ponovim. Recimo, naslikam nebo; svidi mi se, pa pokušam ponovo; zaludu, uvek ispadne nešto drugo! Hoću da kažem da, ako nešto što naslikam nekim čudom i uspe, to je sigurno mojom greškom.

Kako je bio sklon šali bio je u dokolici usmeren i na pisanje aforizama i njima je često obogaćivao razgovore koje je vodio, što se meću novinarima rado prepričavalo. Iza njega ostala je zabeležena i sledeća rečenica: „Celog života želimo da imamo sve da bismo, na kraju, utvrdili da nam ništa nije potrebno sem zdravlja!”

Povodom njegove smrti oglasio se i Jakov Milatović, predsednik Crne Gore

„Vojo Stanić pripada plejadi umetničkih gorostasa zbog koje je Crna Gora, zemlja slikara, zadivila svet. Poštovani maestro, počivaj u miru između zvezdanog neba i plavog mora, u večnom smiraju tvog Mediterana”, napisao je Milatović na mreži „X”.