Zašto BiH zaobilazi „belgijski model"

Već tri decenije, od Dejtona naovamo, BiH plovi između dve različite „obale”. Dok bošnjački političari uglavnom zagovaraju unitarnu BiH, bez entiteta, dotle dva preostala naroda – Srbi i Hrvati – priželjkuju što više autonomije i decentralizacije pod bosanskohercegovačkim suncem. Pritom sva tri naroda, kao i ostali građani, ističu svoju opredeljenost za put ka Evropskoj uniji i Briselu, ali unitaristi i ne pomišljaju da im Belgija bude uzor i beže od belgijskog modela kao đavo od krsta. Zašto?

Slično kao i u BiH, gde žive tri naroda, uz ostale, i Belgija ima tri zajednice – Flamance, koji govore holandski (nizozemski), Valonce, koji govore francuski, i malu nemačku zajednicu, koja govori nemačkim jezikom. Prvi čine 60 odsto populacije, drugi 39, a treći oko jedan odsto.

Kao što je u bivšoj Jugoslaviji u mnogim sredinama, pa i u BiH, bilo gotovo bogohulno pominjati većinski narod, a to su tada bili Srbi, kako se drugi narodi ne bi osećali podređeno, tako i u Belgiji malo ko pominje većinsku zajednicu, tj. Flamance. U stvari, nezavisno od brojnosti Flamanca i Valonca, obe zajednice na državnom nivou imaju isti broj, po 50 odsto administrativaca, a ista je razmera i prilikom podele resora u vladi, kao i u diplomatiji. Inače, u Belgiji se ne može desiti da se glasovima jedne zajednice mogu izabrati predstavnici druge, što je u BiH, u slučaju konstitutivnih naroda, moguće. To potvrđuje primer Željka Komšića.

Ono što se nekada u Jugoslaviji izbegavalo – pominjanje većinskog naroda, sada je u BiH, kad su u pitanju Bošnjaci, gotovo uobičajena praksa. To posebno često čini lider najbrojnije bošnjačke partije, Stranke demokratske akcije, Bakir Izetbegović, koji svojoj stranci daje čak i epitet državotvorne.

A koliko je ta stranka u pojedinim periodima bila „državotvorna”, potvrđuje jedan sarajevski primer. Dok su mnoge Sarajlije, svih vera i nacija, koje su ceo rat provele u Sarajevu, ostajale bez državljanstva, ono je istovremeno dodeljivano brojnim ekstremistima i probisvetima iz islamskog sveta. A idući tragom te „veće državotvornosti”, jedan islamski propovednik je čak zaključio kako su „Srbi i Hrvati samo podstanari u BiH”!

Najzad, kad već poredimo neuporedivo, Belgiju i BiH, u zemlji čiji je glavni grad Brisel trostruka prestonica (same države, EU i NATO-a) nikad ne bi moglo da se dogodi da u Ustavnom sudu ne bude ravnopravna zastupljenost Flamanaca i Valonaca ili, ne daj bože, da sud ostane bez člana jedne od te dve zajednice.

Sve je to, nažalost, moguće u BiH, pa i da je troje stranih sudija preče od bar jednog iz reda srpskog naroda. Kao što je bilo moguće i da sadašnja predsednica Ustavnog suda BiH Seada Paravlić, kao visoka funkcionerka SDA, zasedne u tu prestižnu sudsku instituciju bez imalo sudske prakse. Sada čak ne želi ni u penziju, mada je napunila 70 godina, pa se zbog nje menjaju pravila.

Slobodan Stajić,

publicista, Sarajevo