Aleksić preskočio Đilasa

Loše procene, pogrešan izbor poslanika i prihvatanje da se na njegovoj izbornoj listi nađu partije koje otvoreno ne podržavaju politiku Stranke slobode i pravde (SSP), veliki su politički promašaji Dragana Đilasa. Ceh ove politike poslednjih meseci platio je SSP, koji je ostao bez sedam narodnih poslanika u Skupštini Srbije, dok je raspušteno nekoliko lokalnih odbora. Umesto da svoju poziciju kao lidera opozicije kapitalizuje i da preuzme proteste u Novom Sadu i Beogradu, Dragan Đilas je doveo sebe u situaciju da predsednik Narodnog pokreta Srbije Miroslav Aleksić ima više poslanika u Skupštini Srbije i da je neformalno postao lider proevropske opozicije.

Svega nekoliko meseci posle lokalnih izbora došlo je do ozbiljnih gibanja unutar opozicije. Uprkos činjenici da je po svim dosadašnjim relevantnim istraživanjima SSP treća partija po popularnosti u zemlji, veliko nepoverenje i loša atmosfera u ovom poslaničkom klubu doveli su do odlaska poslanika. Niko zvanično ne želi da to kaže, ali povod za odlazak mogla bi da bude i odluka Dragana Đilasa da bojkotuje lokalne izbore, pa neki postavljaju pitanje da li bi uz učešće SSP-a opoziciji nedostajali jedan do dva odbornika da bi imala većinu u Nišu, Čačku, ali i u osam beogradskih centralnih opština. Zbog želje da izađu na junske izbore, Đilasov poslanički klub je napustilo troje poslanika Pokreta slobodnih građana. Potom je istupilo još četvoro poslanika SSP-a.

Predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić saopštila je da se SSP raspada i da je predsednik stranke Dragan Đilas svojim pisanjem na mreži „Iks” potvrdio da je ta partija zloupotrebila najmanje dva potpisa na predlog za izglasavanje nepoverenja vladi. Brnabićeva je na mreži „Iks” navela da je „Đilas potvrdio da je lopov”, komentarišući njegovu objavu u kojoj je optužuje da se plaši rasprave o nepoverenju vladi. „Samo je pojasnio – lopov sam, a ne razbojnik. Nisam falsifikovao, nego sam iskoristio deponovan potpis bez odobrenja. Tako i tokom 10 godina vlasti – nisam ukrao, već sam dodelio sebi i svojim firmama”, navela je Brnabićeva.

Tvrdnju Đilasa da se raduje što SSP više nije najjača partija, već treća po veličini, Brnabićeva je označila kao glupost. „Meni su oni svi isti. Bez mnogo razlike. Samo nijanse. Ovaj što je sada lider opozicije obećao je 1.000 evra građanima pred izbore, znajući da laže, samo da dobije koji glas. Isti. Bivši DOS”, napisala je predsednica Narodne skupštine. Dodala je da Đilas uvek krivi nekog drugog za neuspeh sopstvene stranke – Vučića, Bulatovića, SNS, EU, ambasadora SAD Kristofera Hila i sve ostale, od kineskog predsednika Si Đinpinga do Ujedinjenih Arapskih Emirata. „Stranka mu se raspada, ali su svi ostali, osim njega, krivi. Zato se i raspada, a verujem da će se tek raspadati. Meni je svejedno. Ja radim za Srbiju, a ne protiv bilo koje stranke. Uopšte me ne zanimaju. I to sam u politici naučila od Aleksandra Vučića. I to je još jedna od mnogih razlika između njih i nas”, zaključila je Brnabićeva.

Đilas je naveo da niko nije falsifikovao ničiji potpis i da je jasno da se Ana Brnabić plaši rasprave o smeni vlade zbog odgovornosti njenih članova i nje lično, kao i predsednika Aleksandra Vučića, za ubistvo 15 ljudi u Novom Sadu, i da izmišlja razloge da do sednice ne dođe. „Svi poslanici SSP-a, uključujući i Sonju Pernat, o zajedničkoj odluci opozicije da se u slučaju neispunjenja zahteva podnese inicijativa za smenu Vlade Srbije obavešteni su na poslaničkoj grupi 10. novembra u 19.25. Informaciju sam ja lično poslao na grupu, gospođa Pernat ju je pročitala u 19.34 i za to postoje materijalni dokazi. Pošto mi je Sonja Pernat prosledila mejl koji je poslala, odgovorio sam joj porukom podsećajući je kada i kako bila obaveštena o odluci koju nije sporila.”

A narodna poslanica Sonja Pernat, koja je s Irenom Živković napustila klub SSP-a, kazala je da napušta stranku, da je SSP nije obavestio da je njen deponovan potpis iskorišćen pri podnošenju zahteva za izglasavanje nepoverenja vladi i da je to bila „kap koja je prelila čašu”. „Ja sam za to (izglasavanje nepoverenja vladi), a da li sam zaslužila da iz medija saznajem za to? Imam dokaze, jer sam uputila mejl, pošto sam bila ignorisana. Ako ćemo da radimo iza zatvorenih vrata, kakvu poruku mi šaljemo ljudima?”, rekla je Pernatova.

U SSP-u je prvo kao grom iz opozicionog neba odjeknula vest da su poslanici Željko Veselinović i Đorđo Đorđić napustili stranku. Đilas je za dešavanja u svojoj partiji optužio BIA, koja navodno ima cilj da rasturi opoziciju. Njegovi dojučerašnji partijski saborci to kategorično odbacuju, pa je tako Irena Živković rekla da je kao Boranka morala da ćuti na sednici o „Rio Tintu” dok su svi drugi poslanici pričali o Boru. „Ja ovih dana čitam i čujem o sebi da me je platio SNS, da me vrbovala BIA i da sam izdajnik. Odbijam da se branim od optužbi mojih dojučerašnjih saboraca i da bilo kome dokazujem da sam opozicija ovoj vlasti. Iza mene su moja dela i samo mi se po njima može suditi”, zaključila je Živkovićeva. Đorđo Đorđić je, pak, otkrio da su odnosi unutar SSP-a narušeni. „Tu vlada jedna vrsta duboke neiskrenosti, što je neverovatno jer su to sve zreli ljudi”, rekao je Đorđić.

Prema nezvaničnim informacijama, njihov odlazak doveo je do još većih trvenja u stranci jer su se na partijskom sastanku poslanice Marinika Tepić i Sonja Pernat ozbiljno verbalno sukobile oko vraćanja poslaničkih mandata. Navodno, do svađe je došlo nakon što je Tepićeva konstatovala da bi Đorđić i Veselinović trebalo da vrate mandate. Takva opaska nije ostala bez reakcije, pa je Pernatova podsetila Tepićevu na njenu političku prošlost i pitala zašto ona nije vraćala mandat. To je pokrenulo opšti metež. Okidač za podele u SSP-u bila je činjenica da je nakon decembarskih izbora doneta odluka da se bojkotuju lokalni izbori u junu i da je Đorđić odluku o bojkotu doživeo lično. Navodi da nije mogao sebi da objasni, pa onda ljudima oko sebe, da će biti osam godina apstinencije na lokalnim izborima.

S otcepljenim poslanicima SSP-a faktički je saglasan i Miroslav Aleksić, koji je nedavno konstatovao kako bi, da je opozicija bila složna, verovatno „pali” Beograd i Niš. Ocenio je da je opozicija pala na testu onog dana kad su pojedine stranke odlučile da u junu ne izađu na izbore.

Marketinški stručnjak Nebojša Krstić pita da li postoji veza između davanja ostavki na članstvo u poslaničkom klubu Dragana Đilasa, a verovatno i na članstvo u njegovoj stranci, dveju poslanica (samo nekoliko dana posle ostavki dvojice Đilasovih poslanika) i pokušaja nasilne blokade rada novosadskog tužilaštva? Za „Politiku” poziva da se pogleda u prošlost, u vreme kad je u Srbiji ponovo uvedeno višestranačje.

„Da li se ikada desilo nešto toliko besmisleno i štetno i za instituciju i za nasilnike? Ja se ne sećam. Toga nije bilo čak ni devedesetih, u vreme rata, nemaštine, sankcija i dramatično oštrih odnosa između vlasti i opozicije. A dešava se danas, kad je Srbija mnogo bolja zemlja, daleko snažnija, bogatija, kad je mirotvorna i na evropskom putu. Gde je logika u potpunom nedostatku korelacije raspoloženja građana i opozicije? Da li je problem u narodu koji ne podržava opoziciju ili u odnarođenoj opoziciji? I da li je nasilje koje Đilasova opozicija provocira i sprovodi posle svake tragedije, bilo da u pitanju ’Ribnikar’ ili nadstrešnica u Novom Sadu, posledica želje da se sakrije to što taj deo opozicije ima mizernu podršku i to što se iznutra raspada i deli? Proces samoraspada Đilasove stranke i poslaničke grupe uznapredovao je u meri da je najveća opoziciona grupa u skupštini pala na treće mesto, dok je Aleksićeva postala prva”, kaže Krstić.

Navodi da postoje tri vrste lidera – lideri znanja, lideri zvanja i lideri para. Zaključuje da Đilas ne spada u prve dve grupe, ali je i te kako u trećoj. „Aleksić nije ni u jednoj, ali zahvaljujući Đilasovom potpunom odsustvu harizme, političke pameti i kompetencija, čak i osoba s kvalitetima Miroslava Aleksića može biti u nečemu prva. Ovo je možda dobra vest za SNS jer mu se politički protivnici u parlamentu svode na mačji kašalj, ali nije dobro za Srbiju, kojoj bi snažna, pametna, argumentovana i politički potkovana opozicija terala vlast da bude bolja i da se više trudi. Tako da ostaju samo dve mogućnosti. Ili da Đilas promeni narod ili da narod ubedi Đilasa da oslobodi prostor za nekog ko bi umeo da se u interesu građana bori za ideje, program i politiku političkim sredstvima i na korist naroda i države, a ne kao do sad: nasiljem i maltretmanom građana protiv interesa sopstvene države”, kaže Krstić.Antrfile

Dejan Miletić: Može doći do eskalacije da bi se sve gurnulo pod tepih

Dejan Miletić, direktor Centra za proučavanje globalizacije, kaže za naš list da je svima jasno da postoje ozbiljna „drmanja” na opozicionoj sceni i navodi da se može očekivati da dođe do eskalacije situacije da bi se to gurnulo pod tepih. „Umesto smirivanja, imam utisak da će Đilas biti još agresivniji i da će njegovo delovanje biti još destruktivnije u mnogim sferama. To što ga napuštaju poslanici i što njegova poslanička grupa u Skupštini Srbije nije najveća okarakterisaće kao direktno mešanje u situaciju u njegovoj partiji. Cela ova medijska halabuka praktično diže ulog u celom ovom procesu. Ozbiljna razmimoilaženja u opoziciji definitivno postoje, i krunjenje Đilasove pozicije, ali ne verujem da će to njega obeshrabriti. Naprotiv, očekujem da će biti još radikalniji”, kaže Miletić.

Navodi da je izvesno da je pozicija Srbije na međunarodnoj političkoj sceni bolja nego ranije i da je primetno da raste, što je, dodaje, još jedan razlog zašto to ne ide Đilasu u prilog. S druge strane, ne treba smetnuti s uma da postoji ozbiljno nezadovoljstvo kod građana zbog tragedije u Novom Sadu i to hrani agresivnost i uprkos tome što on nije izbor građana Srbije, on će preko unutrašnjih tenzija pokušati da ostvari svoje ciljeve, zaključuje Miletić.