Osiromašeni građani traže hitne mere od vlade

Od našeg dopisnika
Atina ‒ Grčka je juče bila paralisana generalnim štrajkom, hiljade ljudi je izašlo na ulice, protesti su organizovani širom zemlje sa samo jednim zahtevom – da se živi bolje. Da se stane na put skupoći, da se zaustavi dalji pad životnog standarda, da se isplaćuju plate od kojih može dostojanstveno da se živi, da se ne strahuje od gubitka posla, zime i cena energenata, hrane, stanarina...

Pozivu sindikata zaposlenih u javnom i privatnom sekotoru odazvali su se gotovo svi, te je tako Grčka ostala bez javnog prevoza, metroa, autobusa, železničkog saobraćaja. Brodovi su ostali u lukama, štrajkovali su mediji, nastavnici, transportni i građevinski radnici, lekari. Zatvorene su banke i sve javne ustanove. Sindikati privatnog sektora koji okupljaju 2,5 milona radnika traže od vlade da reaguje i na vreme zaustavi rast cena, jer sa minimalcem od 830 evra i samo od obećanja da će od iduće godine on biti 950 evra, ne može da se živi. Plate su ispod evropskog standarda i nedovoljne da pokriju mesečne potrebe. Iako je vlada uvela kontrolu i donela odluku da se za nekoliko hiljada osnovnih proizvoda snize cene, Grci su ljuti jer smatraju da nisu tačne izjave zvaničnika da je život mnogo bolji nego ranije i da je zemlja stala na noge. Većina naroda i dalje ne oseća taj boljitak.

 „Na ulicama smo i u generalnom štrajku jer želimo da još jednom skrenemo pažnju vladi da ne čuje i ne reaguje na zahteve radnika koji traže realno povećanje plata, vraćanja kolektivnih ugovora da bi na ravnoj nozi mogli da pregovaraju sa rukovodstvom kolektiva. Naše strpljenje je na izmaku, dosta je bilo samovolje poslodavaca, dosta teških uslova života”, izjavio je ovdašnjim medijima predsednik sindikata radnika u privatnom sektoru Janis Panagopulos.

Zaposleni u javnom sektoru, između ostalog, traže i vraćanje 13. i 14. plate, ukidanje svakog poreza na godišnje prihode do 12.000 evra, strožu kontrolu bezbednosnih uslova u školama i preduzećima, zaustavljanje privatizacije javnih organizacija. Hiljadama demonstranata priključio se i komunistički pokret PAME koji upozorava da je stanje u društvu na granici eskalacije i da će se borba nastaviti pod parolom: „Dajte pare za plate, obrazovanje, zdravstvo i izbavite Grčku od ratova.”

Premijer Kirijakos Micotakis je obećao da je moguće poboljšanje kada je reč o platama i BDP po glavi stanovnika, ali je pozvao i Evropsku uniju da i ona pomogne oko velikih i neopravdanih razlika u ceni struje jer je Grci plaćaju više nego žitelji drugih članica. Praktično, Grčka je u samom vrhu EU po cenama energenata zbog čega mnogi domovi ostaju hladni. Vlada je obećala da će budžetom za narednu godinu, koji je upravo u parlamentu i uvećan za 1,1 milijardu evra, obezbediti rast plata u državnom sektoru, zdravstvu, veća primanja pomorcima, vojnom sektoru, policiji, veće penzije, pomoć porodicama sa više dece, trudnicama... Obećane su i olakšice za kupovinu prvog stana, na jednu godinu ograničeno izdavanje novih dozvola za kratkoročno izdavanje stanova, manji porezi...

Sve ovo slika je ekonomskog progresa i dokaz da se Grčka izvlači iz teške ekonomske krize, kako je to rekao Micotakis. On obećava da će se iduće godine izdvajanjem najmanje pet milijardi evra ubrzati isplata javnog duga EU i MMF-u, koje je zemlja dobila kako bi se spasila bankrota u godinama krize. Premijer kaže da bi to trebalo da bude najnoviji znak ekonomskog oporavka zemlje sa najvećim dugom u evrozoni koja je bila na ivici bankrotstva i koja danas uspeva da rastom svoje ekonomije nadmaši evrozonu i istim tempom nastavi i iduće godine. Takođe, na vrhuncu dužničke krize stopa nezaposlenosti je bila gotovo 30 odsto, a već naredne godine se očekuje da će pasti na 8,5 odsto. Obnovi privrede je doprineo ogroman prihod od turizma ‒ 21,5 milijarde ove godine. U ovoj privrednoj grani je inače svako peto radno mesto, a prihod od turizma čini 20 odsto BDP-a.

Međutim, taj privredni rast i fiskalna disciplina još se ne odražavaju na svakodnevicu Grka koje opterećuju i visoki porezi. Neki od njih su smanjeni, ali ne dovoljno da bi se lakše disalo u samouslugama, na benzinskim pumpama gde se toči najskuplji benzin u Evropi, ljudi štede na grejanju, neretko na pijaci se kupuje na komad. U radnjama sa robom široke potrošnje trgovci jadikuju da ni sniženja cena ni „crni petak” ne mogu da ih spasu od gubitaka.

Od dosadašnjeg uspeha kojim se hvali vlada, kako kaže politikolog Janis Kucomicis, narod ne vidi konkretnu korist zbog čega raste nezadovoljstvo, stres od svakodnevnih pokušaja da se sastavi kraj sa krajem. To se vidi i prilikom ispitivanja javnog mnjenja i, konačno, protesta na ulicama kojim građani žele da poruče da su neophodne hitne mere jer, kako je pisalo na parolama juče, vlada nije u potpunosti shvatila ozbiljnost situacije i poruku da „Grci žele bolji život i vladavinu prava”.