Magla i smog češći u nižim delovima grada

Kada pogledamo oko sebe, ovih dana se zapitamo šta vidimo iznad nas – magla je uobičajena za ovaj period, ali sve češće imamo dilemu da li ona smanjuje našu vidljivost ili to čini smog.

Čista magla je bele boje, objašnjava Slobodan Sovilj iz Republičkog hidrometeorološkog zavoda, dok je smog, kaže meteorolog, siv.

– Nastanak magle zavisi od dva meteorološka faktora – količine vodene pare i temperature. Više vodene pare u niskom atmosferskom sloju i niža temperatura povoljni su uslovi za nastanak ove prirodne pojave. To se dešava najčešće u vreme kada nema vetra i kada je povišen atmosferski pritisak – naglašava Sovilj.

Većina ljudi danas živi u urbanim sredinama gde ima i različitih zagađujućih materija.

– Meteorološki uslovi koji doprinose pojavi magle takođe dovode i do zadržavanja zagađujućih čestica u vazduhu. Kada je vetrovito i ima čestih promena vremena, tada je vazduh čistiji jer dolazi do promena vazdušne mase. Ukoliko imamo intenzivne padavine, tada se zagađenje iz vazduha ispira, ali ostaje na zemljištu. U periodu kada je stabilno i mirno povoljno je i za nastanak magle i za zadržavanje zagađenja. U gradovima imamo dosta štetnih emisija, saobraćaja, industrije, ložišta, a u kombinaciji sa vremenskim uslovima nastaje smog – ističe meteorolog.

Pojava ovih stanja u prestonici, prema njegovim rečima, mnogo je češća u nižim delovima grada, pogotovo na levoj obali Save i Dunava, dok se kraće zadržavaju u šumadijskom delu koji je brdovit.

– Smog će se prvo javiti u okolini gde ima dosta emisija, a različiti lokalni faktori mogu da doprinesu da je magla na određenim lokalitetima gušća, a da u nekim izostane – zaključuje Sovilj.

Magla inače ne utiče na zdravstveno stanje ljudi, dok loš kvalitet vazduha može izazvati probleme.

Stručnjaci govore da smog smanjuje nivo kiseonika koji je neophodan za život. On može da bude lokalni iritant, da nadražuje nos, grlo i da provocira kašalj, ali i da izazove alergijske reakcije.

Učestale respiratorne infekcije se lakše razvijaju u danima sivog vazduha. Tada se oštećuje, kako objašnjavaju, disajni putevi, dolazi do iritacija i stvara se podloga da se virusi koji su nam u okruženju učaure i nastave svoje delovanje.

Lekari savetuju da sugrađani provode vreme u prirodi, ali i da izbegavaju boravak napolju kada je najveće zagađenje.