Da li je na pomolu mir na libanskom frontu

Američki izaslanik za Liban izjavio je svojevremeno da se neće vraćati u region ukoliko nema izgleda za mir. Vratio se, završio razgovore u Bejrutu i sada je u Jerusalimu. Da li se jedan od dva bliskoistočna rata približava kraju?

Obe strane razmatraju američki nacrt sporazuma o obustavi vatre u jednogodišnjem sukobu koji je odneo više od 3.500 života, najviše libanskih i najviše tokom poslednja dva meseca, a u ruševine pretvorio velike delove libanskog juga i istoka, kao i južna predgrađa Bejruta.

Generalni sekretar Hezbolaha šeik Naim Kasem izjavio je da je njegova grupa do detalja preispitala američki nacrt mirovnog sporazuma i da je odluka o prekidu neprijateljstava sada u rukama Izraela. Spremnost na sklapanje dogovora znači promenu kursa. Bivši lider Hezbolaha Hasan Nasralah, koga su Izraelci ubili u septembru, uslovljavao je svaki prekid vatre prestankom rata u Gazi. Njegov naslednik ne pominje Gazu.

U Izraelu su obazrivi iako bi separatni mir omogućio smanjenje vojnih potencijala na severnom frontu i fokusiranje na operacije na jugu. U Jerusalimu očekuju da pregovori potraju, ali preovladava optimizam. Izraelska vlada šalje signale da bi bila spremna da prihvati sporazum pod uslovom da Amerikanci i vojno garantuju njegovo sprovođenje.

Premijer Benjamin Netanjahu, tvrde diplomate, želi da udovolji novoizabranom američkom predsedniku Donaldu Trampu, koji je izjavio da bi želeo primirje u Libanu pre nego što preuzme dužnost. Tramp je Izraelu potrebniji u vezi s Gazom ili Iranom.

Nacrt sporazuma, koji je dvema stranama podneo specijalni američki izaslanik Ejmos Hohštajn, zasniva se na Rezoluciji 1701 Saveta bezbednosti UN, kojom je okončan Drugi libanski rat 2006. Dokument poziva Hezbolahe da napuste jug Libana na položaje severno od reke Litani (4–30 kilometara od granice sa Izraelom), a od Izraela zahteva poštovanje teritorijalnog integriteta Libana.

Rezolucija nikada nije sprovedena, a Izrael ovoga puta veruje da će Amerikanci moći da je nametnu Hezbolasima, a da će Izraelu garantovati klauzulu po kojoj ima slobodu vojne akcije u slučaju kršenja sporazuma. „Premijer zna da uspeh ili urušavanje sporazuma sa Libanom i Hezbolasima zavisi od mehanizama njegovog sprovođenja”, kaže jedan od Netanjahuovih saradnika. „On takođe zna da Hezbolasi nikada ne bi potpisali sporazum koji Izraelu eksplicitno daje slobodu vojne akcije”.

Prema izvorima izraelske mreže „Kan”, razrešeno je nekih 80 odsto pitanja u vezi sa nacrtom, koji predviđa period implementacije od 60 dana tokom kojih bi izraelske snage napustile jug Libana, Hezbolasi se povukli na severnu obalu reke Litani , a libanska armija bi sa oko 5.000 vojnika počela da popunjava evakuisana područja i učestvuje u uklanjaju vojne strukture Hezbolaha.

Američka centralna komanda bila bi direktno angažovana za monitoring Hezbolaha, njihovo povlačenje i sprečavanje eventualnog povratka i taj zadatak bi obavljala umesto oko 10.000 ljudi brojnog kontingenta mirovnih snaga UN (UNIFIL), koji je raspoređen duž granice, ali nije uspeo da spreči rastuće vojno prisustvo Hezbolaha na jugu Libana. Američki nacrt poziva na stvaranje novog međunarodnog posmatračkog mehanizma kojim bi predsedavale Sjedinjene Države. Sastav ovog tela još nije utanačen.

Posle isteka dvomesečnog perioda, zajednički komitet Izraela, Libana i UNIFIL-a počeo bi pregovore o konačnoj demarkaciji granice. Sadašnja, poznata kao Plava linija, uspostavljena je posle povlačenja izraelskih snaga 2000. godine, ali obe strane smatraju da je granica privremena i da treba da se reše problemi oko 13 spornih pograničnih prelaza.

Hezbolasi odbijaju zahtev Izraela da ima pravo na operacije južno od reke Litani ukoliko šiitska grupa prekrši odredbe sporazuma. U opciji su dve varijante. Prva je klauzula koja u opštim crtama priznaje pravo svakoj strani da uzvrati u slučaju da druga prekrši sporazum. Druga, verovatnija, jeste dogovor SAD i Izraela koji potvrđuje pravo Izraela na samoodbranu i naglašava da će Amerikanci imati ključnu ulogu u implementaciji sporazuma.

Šef izraelske diplomatije Gideon Sar je u susretu sa ambasadorima akreditovanim u Izraelu izrazio optimizam da će sporazum uskoro biti postignut, ali pod određenim uslovima. „Ne možemo da plaćamo cenu naše bezbednosti, bezbednosti naših građana zbog njihovog (libanskog) nedostatka suvereniteta ili ustupaka suverenitetu. Stoga, svaki sporazum koji postignemo mora da nam obezbedi slobodu akcije ukoliko bude kršenja”.

Ključno pitanje ostaje – Iran. Pre dolaska američkog izaslanika, u Bejrutu je boravio Ali Laridžani, visoki savetnik vrhovnog vođe ajatolaha Alija Hamneija. U Teheranu strahuju od oštrijeg kursa koji je nagovestio Tramp i žele sporazum koji bi ublažio sankcije i otklonio vojne pretnje. Ima sve više znakova da je Iran pripravan da obuzda svoje saveznike Hezbolahe, ne samo kako bi očuvao ono što je ostalo od njihove vojne moći već i kako bi rešio svoje nuklearno pitanje.

Uprkos diplomatskom optimizmu, situacija na ratištu ostaje složena. Tri izraelske pešadijske divizije nastavljaju da češljaju teren na jugu Libana, odakle su Hezbolasi napadali Galileju. Stotine hiljada Libanaca je pobeglo. Izraelska bombardovanja su svakodnevna.

Hezbolasi uzvraćaju raketnim baražima na sever Izraela. Svaka dva-tri dana raketa pogodi centralni deo Izraela, pa i ekstremno desni članovi Netanjahuovog kabineta žele prekid vatre u Libanu i potpuno posvećivanje pojasu Gaze, uključujući uspostavljanje vojne uprave u delovima palestinske enklave i povratak jevrejskih naseljenika koji su se odatle povukli 2005.

Netanjahu je jasno odbacio ideju o sveobuhvatnom miru na oba fronta. Što se Gaze tiče, on bi radije da sačeka 20. januar, kada se Tramp useli u Belu kuću.