Neke kompanije daju posao, a neke donacije

Od 1. novembra 2000. godine, kada je počela sa radom prva u nizu sigurnih kuća u okviru Savetovališta protiv nasilja u porodici, u njima je zbrinuto nekoliko hiljada štićenica, među kojima su se nalazile i veoma obrazovane žene sa fakultetima, doktoratima, čak i sa naučnim zvanjima. Međutim, većina žena imala je niže obrazovanje, čiji je prosek i ispod srednje stručne spreme, zbog čega nisu bile konkurentne na tržištu rada ili su godinama bile nezaposlene i u zavisnom odnosu prema nasilniku. Znajući da je zapošljavanje jedina „viza” za bolju budućnost ovih žena i njihove dece, koja im omogućava izlazak iz začaranog kruga nasilja, savetovalište već godinama obezbeđuje korisnicama sigurnih kuća pohađanje raznih kurseva, kako bi imale veće šanse za zaposlenje i uspele da se finansijski osamostale.

„Većina žena bila je nezaposlena ili ekonomski zavisna od nasilnika ili zlostavljača, i to je bio odgovor na pitanje zašto su godinama trpele nasilje. Zbog toga mi već godinama sarađujemo sa kompanijama koje zapošljavaju naše štićenice, a najveći broj žena iz Sigurne ženske kuće zaposlilo je ’Dunav osiguranje’ i kompanija ’Štark’. Pomoć im pružaju i razna privatna preduzeća i male preduzetničke firme, a ovih dana pregovaramo sa kompanijom ’Ikea’ oko zapošljavanja naših štićenica. Zaposlenje je najveća šansa za izlazak iz kruga nasilja i nastavak dostojanstvenog života, koji podrazumeva ekonomsku  nezavisnost. Dok su živele sa nasilnikom, tu priliku nisu imale”, naglašava Vesna Stanojević, koordinatorka sigurnih ženskih kuća, čiji su kapaciteti popunjeni 365 dana u godini.

Ona ističe da postoji nekoliko kategorija teže zapošljivih žena, a među njima su one koje imaju malu decu jaslenog uzrasta, jer je njima potrebno fleksibilno radno vreme. Majkama koje imaju decu sa smetnjama u razvoju takođe je komplikovano usklađivanje rada i roditeljstva, a teže zapošljiva kategorija su i žene pred penzijom. Naša sagovornica ipak skreće pažnju na činjenicu da je od početka ove godine ubijeno 25 žena i naglašava da su mnoge od njih godinama trpele nasilje i kontaktirale institucije sistema koje nisu adekvatno reagovale.

I Ženski centar „Užice” duže od 25 godina radi na ekonomskom osnaživanju žena i poznati su po svojoj radionici za apciklažu, tj. po pravljenju novih tekstilnih proizvoda od upotrebljavanih materijala. Branka Virijević iz ovog centra ističe da su u radionici zaposlene žene sa invaliditetom koje prave cegere, igračke, pernice i druge proizvode od starih materijala, a potom ih prodaju i prihode koriste za rad svog centra.

„Češće imamo podršku velikih kompanija nego lokalnih preduzeća. Kompanije nam pomažu finansijski ili tako što doniraju svoja radna odela, pa mi od tog materijala pravimo nove proizvode. Tako smo od uniformi radnika ’Er Srbija’, ’Boš’ i ’Zlatiborac’ kreirali nove proizvode i prodavali ih. Ono što nam nedostaje jeste dugoročna saradnja sa kompanijama koje bi nam omogućile da radimo u kontinuitetu, zapošljavamo više žena i pružamo više usluga našim korisnicama”, kaže naša sagovornica.

Bojana Savanović, iz kompanije „Vega IT”, kaže da se, osim finansijske podrške, trude da pomognu ženskim organizacijama kroz razvoj softverskih rešenja. U okviru projekta „Programeri za građane” donirali su osam softverskih rešenja „SOS ženskom centru”, „Putevima žena”, „Ženskoj inicijativi”, „Obroku za porodicu 3M”, IRIDI, „Atini”, Ženskom udruženju kolubarskog okruga i organizaciji „Sloboda nema cenu”, koje su aktivne u rešavanju različitih društvenih problema – poput nasilja nad ženama i trgovine ljudima, čije su žrtve uglavnom žene i deca. Ideja kompanije bila je da kroz kreaciju softverskih rešenja pruže doprinos dugoročnom unapređenju rada ovih organizacija, kao i da omoguće većem broju žena da učestvuje u aktivnostima kompanije.