Krug, kvadrat i tri izraza

Pančevo – Tri umetnika, tri vizuelna iskustva donela je u Galeriju „Milorad Bata Mihailović” postavka „Krug i kvadrat V”. Još danas u Pančevu traje postavka na kojoj prvi put zajedno izlažu Petra Jovanovska iz Severne Makedonije, Kršištof Bartnik iz Poljske i Slađana Matić Trstenjak iz Bosne i Hercegovine. I dok Jovanovsku i Bartnika, po oceni mr Mojce Štuhec, naizgled povezuje jasno izgrađena kompozicija sa geometrijskim oblicima, čistim bojama i težnjama ekspresivnog minimalizma, slikarstvo Slađane Matić Trstenjak izražajnije je u prikazima intimnih pejzaža, prilagođenih, ne sasvim definisanih oblika, tonova i boja, obogaćeni dodatkom kolaža.

Centralni element u delima slobodne umetnice Petre Jovanovske je krug, ne slučajno izabran, kao savršena forma bez početka i kraja i znak koji simbolizuje ciklus života, večnost, kosmos, celovitost i savršenstvo. Umetnica štampa svoje misli, emocije i pogled na svet u krugovima. Na pojedinim kompozicijama ovaj znak je umnožen u raznim medijskim i grafičkim tehnikama, a raznolikost i dinamiku pojedinih motiva postiže bojama, njihovom strukturom i tonom.

 „Ako pažljivo posmatramo, u nekim krugovima možemo videti fino, blago reljefne forme nastale grafičkom tehnikom suve štampe. U nekoliko primera umetnica pravougaonikom uokviruje određeni niz eteričnih krugova”, tumači kritika prikazano stvaralaštvo umetnice, koja je do sada upriličila 72 samostalne i učestvovala na više od 300 grupnih izložbi širom regiona i Evrope i dobitnice više nagrada u SAD, Japanu i Severnoj Makedoniji.

Iz Poljske dolazi Kršištof Bartnik, profesor slikarstva na Univerzitetu „Marija Kiri Sklodovska” u poljskom Lublinu i nakon 40 samostalnih nastupa i više od stotinu grupnih izložbi, na ovoj pančevačkoj predstavlja se ciklusom „Postanak”. On koristi tehniku akvarela i igra se oblikom kvadrata, koji za razliku od kruga, daje osećaj stabilnosti i spokoja, iako ga, napominje Štuhec, mnogi povezuju s ograničenjem. Kvadrat simbolizuje i sjedinjenje četiri elementa – zemlje, vode, vatre i vazduha.

„Bartnik ne prilazi motivu intuitivno već to čini istraživački, a zahvaljujući njegovom slikarskom umeću, elementi u polju su doterani do savršenstva. Takav centralni lik postaje promenljiv, ukazuje se na njegovu rotaciju, preklapanje ili nestanak. Rotacijom kvadrata, u osi, nastaju novi oblici, dok se pojedinačne kompozicije, tako sastoje od nekoliko znakova čija je pozicija određena bojom. Dobijeni apstraktni pejzaži, autorovi meditativni prostori, odlikuju se prefinjenošću boja i transparentnošću sloja akvarela”, navodi mr Štuhec, dok opus Slađane Matić Trstenjak, umetnice iz Severne Makedonije, vidi kao ispovest, ekspresivnu, zgusnutu i punu emocija.

Tome najviše doprinose, kaže, boja i materijalna zasićenost, kao glavni ekspresivni elementi i izbor sve manjeg formata platna, na kom je glavni motiv pejzaž, ali su neke scene potpuno apstraktne. Zanimljive su kombinacije kolorističkih perspektiva, dok posebnost ovih slika, s likovne i sadržinske strane, čini tehnika kolaža i asemblaža.

„Papirne trake, pocepane i zalepljene za platno, prelaze preko ivice i stvaraju prostornu dimenziju slike. To je kombinacija obojenih i nacrtanih listova različitih oblika, a ponekad su dopunjeni i tekstilnim krpama. Boja stvara raspoloženje, a preovladavaju topli tonovi roze i ljubičaste. Tu se zelena i plava pojavljuju „u ulozi padavina”, čija je simbolika spiranje sa scene lošeg i suvišnog, što približava motive i tehniku izloženih radova Slađane Matić Trstenjak, koja je do sada 40 puta samostalno i 100 puta u grupi izlagala, a dobitnica je i više prestižnih evropskih nagrada.