Šaljivi i drugi crteži Ljubice Cuce Sokić

Novi Sad – Slikarstvo je bila njena ljubav, ali – kako je sama umetnica Ljubica Cuca Sokić pripovedala – uvek je mnogo volela da crta. Taj njen drugi, i drugačiji, izraz kroz crtež nastajao je kroz mnogobrojne studije i skice, ilustracije za knjige, dečje časopise, modne reklame. Često spontano, „u prolazu”, ovi radovi nizali su se i na listovima skicen-bloka, ali i preko dokumenata, poštanskih koverti...

S delom tog dosad nepoznatog crtačkog opusa slikarke upoznaje nas nova izložba u novosadskoj Spomen-zbirci Pavla Beljanskog, pod nazivom „Alternativna Cuca Sokić: crteži“, koja će večeras u 19 sati biti svečano otvorena povodom 110 godina od rođenja umetnice. Publika će moći da je vidi i u Beogradu, od 28. februara u Narodnoj biblioteci Srbije. Dve ustanove, naime, čuvaju vredne legate Ljubice Sokić, a sada zajedno iznose u javnost njene crteže, odabrane za ovu priliku. Radovi na papiru stigli su kao poklon, u nekoliko navrata, od naslednika, porodice Gatalović, a i same umetnice.

Spomen-zbirka Pavla Beljanskog izdvojila je za ovu priliku ciklus „Šaljivi crteži”, kako ga je nazvala sama umetnica, otuda što ga nije smatrala toliko ozbiljnim u odnosu na visoku umetnost slikarstva, koju je držala za svoj osnovni umetnički poziv, objašnjava upravnica ove ustanove kulture i koautorka izložbe dr Milana Kvas.

– To su radovi koji su nastajali u trenucima slobodnog vremena, na marginama raznih dopisa, službenih akata, kovertama, poleđinama nekih dokumenata, koji zbog toga imaju i vredan dokumentarni karakter, ali su opet, s druge strane, izuzetno intimni, vrlo neposredni i pokazuju njene veoma široke i različite preokupacije na polju figurativnog izražavanja, pošto znamo da je u posleratnom periodu, kada ovi crteži i nastaju, od kraja pedesetih do sedamdesetih godina prošlog veka, uglavnom išla ka apstraktnom likovnom govoru u slikarstvu – kazala je upravnica Milana Kvas uoči otvaranja izložbe.

Iz tog „šaljivog” ciklusa sa oko 400 radova za izložbu je izdvojeno 86 crteža koji se mogu povezati, kako objašnjava, sa tokovima neonadrealizma i fantastike u srpskoj umetnosti tog perioda. Teme su različite, ima portreta, aktova, figuralnih kompozicija. Mogu se među njima prepoznati, kako tumači, uticaji Pikasa, Ležea i drugih koje je poznavala zahvaljujući svom obrazovanju, ali je zanimljiv i opus što se uključuje u tokove fantastike i povezuje sa estetikom ružnog, kao kod grotesknih prikaza dece koja su inače kod nje vedra.

Sem da slika i crta, Ljubica Sokić volela je i knjige. Njena lična biblioteka sa oko 3.500 publikacija iz istorije umetnosti, primenjene umetnosti, istoriografije, književnosti, dela na francuskom jeziku, deo je zaostavštine umetnice koju Narodna biblioteka Srbije čuva od 2009, kao poklon porodice Gatalović.

Deo zaostavštine čini i oko 1.400 originalnih ilustracija u tehnici tempere i tuša, koje je umetnica radila za knjige i časopise (1950–1980), te reklamne i modne ilustracije (šezdesetih) za francusku farmaceutsku kompaniju. Pre dve godine, legat je dobio, uz crtački pribor i lične predmete umetnice, 500 radova, kazala je uoči izložbe bibliotekar savetnik Narodne biblioteke Gorana Stevanović.

Biblioteka je za izložbu izabrala 90 radova na papiru, pet skicen-blokova, Čika Jovin „Neven” iz 1887. i švajcarski „Grafis” iz 1955, a oba ova časopisa bila su inspiracija za pojedine crteže Cuce Sokić. Za postavku je pozajmljen i njen crtački pribor, kao i slikarska bluza.

– Radovi su u najvećem broju studije i skice, impresije za buduće ilustracije. Postoji i nekoliko završenih crteža. Nastajali su u prolazu, u tišini ateljea, i nisu bili namenjeni očima javnosti. Ovo je izuzetna prilika da progovorimo o tome koliko su dragoceni ti radovi što ostaju u intimi umetnika, da im pristupimo sa poštovanjem, interpretiramo ih i predstavimo javnosti – navodi Stevanovićeva.

Nekoliko je tematskih celina: sa animalističkim motivima, sa ženskim, muškim i dečjim portretima i figurama, i sa istorijskim kostimima. Motiv životinje, posebno mačke, ali i konja, mrava, insekta, u vezi je sa njenim ilustrativnim svetom iz knjiga i časopisa.

– Na crtežu malog formata na kome je predstavljen beli zec, ona zapravo interpretira čuvenog engleskog umetnika Džona Tenijela koji je bio najpoznatiji ilustrator „Alise u Zemlji ljuda”. Na osoben, Cucin način, ovo je predložak za ilustraciju koju će ona objaviti u časopisu „Poletarac” Duška Radovića, 1973. godine. Portreti i figure dece duboko su povezani sa njenim životom, detinjstvom što ga ističe kao najsrećnije doba, pa su takve i predstave dece, koje se izlažu u okviru našeg dela postavke. Oblikovane su velikim delom na pesništvu i ilustracijama Jovana Jovanovića Zmaja i časopisa „Neven”. Cuca je gajila poseban odnos prema Zmaju – kaže bibliotekarka.

Rođena je 9. decembra 1914, u Bitolju gde joj se majka obrela početkom Prvog svetskog rata. Po povratku u Beograd, upisuje gimnaziju gde joj crtež predaje Zora Petrović, a potom u Umetničkoj školi ovu tehniku razvija kod prof. Ljube Ivanovića. Stvaralački put je 1936. vodi u Pariz, gde se kratko oprobala i u grafici. Crtanju se posvećuje u svom beogradskom ateljeu na Topčiderskom brdu, kao i malom stanu na Dorćolu. Bila je profesorka i akademik, osnivač grupe „Desetorica”.

Izlagala je crteže do 1977. na pet samostalnih i 13 kolektivnih izložbi, posthumno su joj organizovane tri samostalne, a poslednja u tom nizu povodom 100 godina rođenja umetnice.

Predstava o poznanstvu sa Bogdanom Šuputom

Izložba o crtežu Ljubice Cuce Sokić u Spomen-zbirci Pavla Beljanskog traje do 2. februara. Prati je katalog i, između ostalog, predstava „Cuca i Bogdan. Neizrečeno” koja se bavi poznanstvom umetnice i slikara Bogdana Šuputa. Predstavu će u subotu, 23. novembra (17 i 19 sati) izvesti Teatar mladih „Mišolovka”, u okviru drugog Festivala muzejskog teatra i filma. Ovaj festival se odvija na tri lokacije, u saradnji Spomen-zbirke Pavla Beljanskog, Galerije Matice srpske i Muzeja Vojvodine, od danas do 24. novembra.