NATO opsada kineskog broda na Baltiku

Ponešto je ovih dana sigurno na Baltiku, na primer da kineski trgovački brod „Ji Peng” neće stići u egipatsku luku Port Said 3. decembra, kako je bilo najavljeno 15. novembra, kada je isplovio iz ruske luke Ust-Luga na Baltiku. Drugo, NATO vežba „Ledeni vetrovi 24” (18–29. novembra) u baltičkim vodama na jugu Finske, ovih dana sa oko 4.000 učesnika uvežbava „zaštitu pomorskog saobraćaja i nadzor i zaštitu podvodne infrastrukture”.

Kineski brod ne stiže na vreme u Egipat, a koliko juče se nalazio u bliskom okruženju najmanje tri plovila ratne mornarice Danske. Tako kineski brod prinudno pluta oko moreuza Kategat u strateškom danskom pomorskom prolazu, jer je od „interesa” za istragu koju su Švedska, Litvanija, Finska i Nemačka otvorile zbog najnovije havarije optičkih kablova prošlog vikenda na dnu Baltika.

Nepotvrđeni izveštaji navode da su se danski vojnici već popeli na „Ji Peng 3” i da ga „temeljno pretražuju”.

NATO mornari na civilnom brodu jedne komunističke države?

Ako je tako, onda je to prvi slučaj od 1959, kada su se američki pomorci sa ratnog broda „Roj O. Hejl” popeli na ruski ribarski brod „MV Novorosijsk”, pošto je ovaj presekao pet podvodnih kablova na Atlantiku blizu Njufaundlenda. Pravni osnov za američko vojno ukrcavanje na ruski ribarski brod bila je Međunarodna konvencija za zaštitu podvodnih kablova potpisana 1884. u Parizu, koja zabranjuje presecanje ovih cevi i daje za pravo mornaricama da se ukrcaju na brodove radi istrage zbog načinjene štete.

Šta može da sledi nakon danske opsade kineskog broda na uzburkanim vodama studenog Baltika, još nije izvesno.

Na Zapadu ističu, da je „Ji Peng 3” već drugi kineski brod koji je od oktobra 2023. povezan sa kablovskim havarijama na Baltiku. Pre 13 meseci, kineski brod „Novinovi polarni medved” je po olujnom vremenu „slučajno, a ne namerno” izazvao oštećenja „Baltičkog gasovoda” i kablovskog sistema „Elisa”, kako je objavio zvanični Peking nakon izvesnog oklevanja. Do presecanja kablova je došlo jer je „Novinovi polarni medved” vukao jedno od svojih sidara 100 nautičkih milja po dnu Baltika.

Ukrcavanje istražitelja iz baltičkih NATO članica lane na „Novinovi polarni medved” je izostalo budući da je taj brod nakon podvodne vuče sidra, uspeo da prođe Danski prolaz i izađe u međunarodne vode Atlantika. To, međutim, nije pošlo za rukom brodu „Ji Peng 3”.

Naime, nakon prvih vesti o oštećenju dva optička kabla (BSC između Letonije i Švedske, i C-Lajon 1 između Finske i Nemačke) i navodno sumnjivog kretanja broda „Ji Peng 3” oko lokacija havarija, zvanični Kopenhagen uputio je najpre patrolni čamac „Rota” (P525), a potom i ratni brod „Soloven” koji „verovatno ima odgovarajuće snage za ukrcavanje na druga plovila”, navode upućeni.

Na prve insinuacije da bi „Ji Peng 3” mogao imati neke veze sa oštećenjem kablova, Kinezi su reagovali uzdržano. „Pridajemo veliki značaj zaštiti podvodne infrastrukture...”, naveo je zvanični Peking.

Na drugoj strani, nemački ministar odbrane Boris Pistorijus odlučno je ustvrdio da mora da se pretpostavi da je reč o sabotaži „iako nemamo određene informacije”.

Međutim, Kristijan Buejer, stručnjak za pomorsku bezbednost na Univerzitetu u Kopenhagenu, ističe da „za sada nema dokaza koji bi inkriminisali kinesko plovilo”, preneo je „Frans24”.

Prema Buejeru, Pistorijusova ocena da Rusija predstavlja ratno-hibridnu pretnju EU i da se na Baltiku desila „sabotaža” mogle bi ozbiljno da suze diplomatski manevarski prostor Berlina. „Nemački ministar odbrane u osnovi optužuje Kinu da je izvršila akt sabotaže na nemačkoj infrastrukturi”, kaže Buejer.

Istovremeno, nemački tabloid „Bild” prvi je objavio da je kapetan broda „Ji Peng 3” po nacionalnosti Rus, bez navođenja odakle taj podatak. Najnoviji „baltički zaplet” događa se u vreme političkih iskoraka nemačkog kancelara Olafa Šolca prema Rusiji i Kini.

Prvi „vrlo detaljan”, jednočasovni telefonski razgovor Šolca i šefa Kremlja Vladimira Putina (na predlog Berlina) dogodio se 15. novembra, istog dana kada je Ji Peng 3 isplovio iz Ust-Luge. Sa druge strane, Pistorijusova ocena o „sabotaži” i jačanju „hibridnog rata protiv Evrope” izneta je nakon susreta kineskog lidera Si Đinpinga i kancelara Šolca na marginama samita G20 u Rio de Žaneiru. Si je poručio Šolcu tom prilikom da „Kina i Nemačka, kao druga i treća ekonomija sveta, treba da konsoliduju sveobuhvatno strateško partnerstvo iz dugoročne perspektive”.

Sa drugog kraja oštećenog optičkog kabla, između Santahamine kod Helsinkija i Rostoka, finski ministar odbrane Anti Hakanen apeluje da NATO i EU učine mnogo više da zaštite ovu važnu infrastrukturu. „Znamo da Rusija ima kapacitete i spremna je na sabotaže po Evropi.” Hibridna dejstva takođe mogu aktivirati član 5 Povelje NATO-a, dodaje Elina Valtonen, šefica diplomatije Finske.

Kako stvari sada stoje, popravka oštećenih baltičkih kablova mogla bi da počne već sledeće sedmice. Istraga bi, kažu, mogla da potraje godinama. U međuvremenu, azerbejdžanski medij „AzerNjuz” obavio je juče vest da zapadna alijansa od 1. decembra počinje sa novim patrolama nadzora kritične podvodne infrastrukture na Baltičkom moru, koje poneki na Zapadu od milja danas zovu „NATO jezero”.