Od naselja do kraljevskog grada

U centralnom delu Srbije, na ušću Ibra u Zapadnu Moravu, smestilo se Kraljevo. Okruženo je vencima šumadijskih planina (Kotlenik) i planina kopaoničke grupe (Željin, Goč, Stolovi). Bogato je termomineralnim izvorima što svedoče Mataruška, Bogutovačka, Vrnjačka i Jošanička banja. Centar je srpske duhovnosti. U njegovoj blizini je manastir Studenica (dragulj UNESKA od 1986. godine) iz 12. veka, zadužbina velikog župana Stefana Nemanje i Žiča iz 13. veka, zadužbina Stefana Prvovenčanog (koja ove godine slavi osam vekova postojanja). Manastir Gradac iz druge polovine 13. veka, zadužbina je kralja Uroša i njegove supruge Jelene Anžujske, francuske princeze.

Kraljevo je značajan kulturni, prosvetni i turistički centar. Prvi put se pominje pod nazivom Ruda Polja, 1476. godine, potom Rudepolje i Karanovac, a ukazom kralja Milana Obrenovića, od 1882. godine, ime je promenjeno u Kraljevo.

Današnji izgled Kraljeva je jedinstven. Posebnim ga čini urbanistički plan iz 19. veka po kome je grad organizovan na poseban način sa centralnim kružnim trgom kome gravitiraju paralelne ulice u jedinstvenom spoju starog i novog. Sa jedne strane su filigrani i zlatari, poslastičari, kujundžije, sajdžije i druge zanatlije, a na drugoj moderne prodavnice, butici i kafići. Trg srpskih ratnika, služi kao „kompas” pridošlici, građanima omiljeno mesto okupljanja. Kraljevčani spomenik palim borcima u Prvom svetskom ratu, statuu bronzanog vojnika iz milošte zovu „Milutin”. Spomenik se nalazi u središtu najlepšeg šetališta, a na trgu se dešavaju različiti programi, svetkovine i manifestacije.

U blizini je i lepo uređena obala Ibra sa šetalištem, sportskim terenima, restoranima, kafićima, plažom koju Kraljevčani nazivaju „naše more”.

Iznad „Doline vekova”, kako se naziva deo klisure Ibra koja vodi ka Raškojuzdiže se Maglič, velelepno utvrđenje-grad iz Nemanjićkog doba, monumentalni spomenik graditeljstva. Pretpostavka je da je grad-tvrđava nastao u 13. veku posle najezde Mongola. Posebno impozantno deluje noću jer se čini kao da lebdi između zemlje i neba. Put do tvrđave je nepristupačan. Strmi uspon može da se savlada jedino uskim serpentinama, pošto se pređe viseći most na Ibru, ali trud se isplati.

Čuvena „Dolina jorgovana” je još jedna atrakcija Ibarske klisure, a brzaci i bukovi privlače turiste željne avanture. Reka Ibar je raj za ribolovce i ljubitelje kajakaškog sporta. Svake godine ovde se održavaju manifestacije Dani jorgovana i Veseli spust (održava se već 20 godina).

Bogatstvo prirodnog okruženja čini veoma bogatom turističku ponudu Kraljeva. Svi koji žele da pobegnu od gradske vreve i makar na kratko „napune baterije”, mogu da biraju kuda da „pobegnu”. Pored atraktivnih reka i prelepih planina na kojima se može boraviti tokom cele godine, tu su i tradicionalno gostoprimljiva sela u kojima niste gost, nego rod. Kod domaćina možete sve: da lenčarite, beskrajno da šetate i uživate u prirodi, možete da se latite nekog posla, da razgledate, zapitkujete, učite i izvolevate. Ovde ćete obavezno dobiti „preko hleba pogače”, ali treba probati i kajmak, koji je odavno postao brend.

Ovde ćete saznati kako je Musina Reka, seoce nadomak Kraljeva dobilo ime po Musi Kesedžiji, Turčinu koji je bezuspešno delio megdan sa Markom Kraljevićem. Saznaćete kako je nastala Dolina jorgovana. Po legendi, u tom delu tesnaca, kralj Uroš je zasadio jorgovane duž puta kojim mu je stizala nevesta – francuska princeza Jelena Anžujska. Skoro svaki izvor ili kraj ima priču. U brdima, iznad mesta Ušće, nedaleko od Studenice iz stene teče mlaz lekovite vode, od koje istog trena zaceljuju posekotine, rane, bistri se vid i leče urinarne smetnje. Mesto se zove Odmenje, ali mnogi kažu Savina voda, po Svetom Savi, čija se svaka stopa još i danas pretvara u zlato.

Smeštaj se može pronaći u hotelu Turist, Tehnograd i Termal (u Mataruškoj banji), mnogobrojnim apartmanima i u seoskim domaćinstvima.