Neophodno formiranje centralnog registra žrtava

Od 2011. do 2023. godine 406 žena u Srbiji ubijeno je u partnersko-porodičnom nasilju, a prema podacima ženskih nevladinih organizacija od početka ove godine dogodilo se 17 femicida. Tokom 2022. čak 89.000 žena širom sveta izgubilo je život u porodičnom domu. A gotovo da ne postoji nijedna zemlja na planeti koja je iskorenila femicid, rečeno je na međunarodnoj konferenciji u okviru kampanje ,,Stop femicidu! 16 dana aktivizma – svet bez nasilja”, koju sprovodi Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u saradnji sa nemačkom agencijom GIZ i u partnerstvu sa Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Otvarajući konferenciju koja je okupila veliki broj predstavnika državnog i civilnog sektora koji se bave sprečavanjem nasilja u porodici, kao i predstavnike diplomatskog kora, Maja Gojković, predsednica Pokrajinske vlade, istakla je da se efekat borbe protiv nasilja u porodici može postići samo zajedničkim radom države, medija, nevladinih i međunarodnih organizacija.

„Država je poslednjih godina donela brojne zakone koji štite ženu od nasilja u porodici, a zakoni su dobra osnova za stabilnost društva i prevenciju nasilja. Edukativne kampanje su takođe važne za postizanje svesti o femicidu, ali ne smemo zaboraviti da je porodica ključan faktor u formiranju vrednosti mlade osobe. U vreme kada sam ja odrastala bila je na snazi krilatica ’Batina je iz raja izašla’, a sada je ta ideja sudski i moralno nedopustiva”, zaključila je Maja Gojković, koja je predsednica koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost AP Vojvodina.

Stalna koordinatorka Ujedinjenih nacija u Srbiji Matilde Mort podsetila je da je jedna od tri žene u svetu tokom života bila žrtva fizičkog, psihičkog ili emocionalnog nasilja. Naglasila je da je tokom protekle godine jedna od osam žena na planeti doživela partnersko nasilje.

„Srbija je donela dobre zakone kada je reč o prevenciji nasilja u porodici, a podaci govore da iz godine u godinu raste broj prijavljenih slučajeva porodičnog nasilja – prošle godine bilo ih je 24.000. Međutim, neophodno je da se osnuje nezavisno telo za borbu protiv femicida (femicide watch) i formira centralni registar žrtava. Osim toga, moramo se boriti i protiv dečjih brakova, jer je i to jedan od oblika nasilja nad devojčicama”, zaključila je ona.

Podsećajući da nasilje nad ženama i devojčicama negativno utiče na pripadnice ženskog pola širom sveta, državna sekretarka u Ministarstvu pravde Bojana Šćepanović istakla je da su koreni nasilja duboko utkani u patrijarhalnoj tradiciji, zbog čega je ovo ministarstvo uvidelo potrebu promocije kulturnih obrazaca kojima se osuđuje nasilje u porodici.

„Od 1. juna 2017 godine, kada je počeo da se primenjuje Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, do septembra ove godine, Ministarstvo pravde održalo je niz obuka za predstavnike grupa za koordinaciju i saradnju u 39 osnovnih javnih tužilaštava, koje je pohađalo više od hiljadu javnih tužilaca, sudija, stručnjaka centara za socijalni rad i zaposlenih u sigurnim ženskim kućama. Brojke govore da su od juna 2017. do septembra grupe za koordinaciju i saradnju prijavile 359.562 slučajeva porodičnog nasilja, javna tužilaštva izrekla su 137.562 hitnih mera zaštite žrtve od porodičnog nasilja, a od 2018. do 2024. evidentirane su 137.784 žrtve nasilja u porodici. Žrtve su dominantno ženskog pola – 27 odsto žrtava su muškarci, ali su počinioci nasilja nad njima uglavnom pripadnici muškog pola.

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov istakao je da država od prošle godine sprovodi kampanju „Stop femicidu” u saradnji sa nemačkom agencijom GIZ, dodajući da se naša zemlja već godinama pridružuje svetskoj kampanji „16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama”, koja počinje 25. novembra na Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama i devojčica i završava se 10. decembra, na Svetski dan ljudskih prava. On je upozorio da nacionalna statistika svedoči da je porodični dom najmanje bezbedno mesto za ženu, o čemu svedoči podatak da je od 406 žrtava femicida svega 28 odsto njih ubijeno na javnom mestu – ostale žene ubijene su u kući, odnosno stanu, i to najčešće od strane (bivših) partnera ili supružnika.