Ekspo 2027. biće dobit za ceo region

Privreda jedne države uvek je obeležena najjačim brendovima koji iz nje dolaze. Mi želimo da srpska privreda nosi srpske brendove. Imamo kapacitet za to, imamo ljude, vredne i posvećene i odličnu geostratešku poziciju. Ono što je najvažnije, naša zemlja je sa stabilnom ekonomijom, rastućom, zemlja u kojoj je mir, a sve zahvaljjujući politici koju vodi predsednik republike Aleksandar Vučić i Vlada Republike Srbije sa predsednikom Milošem Vučevićem na čelu.

Poslednjih godina svedoci smo koliko sporazuma o slobodnoj trgovini je zaključeno i koliko naša zemlja uživa ugled u svetu, a sve to samo zahvaljujući odnosu lidera naše zemlje Aleksandra Vučića sa liderima drugih država, kaže u razgovoru za „Politiku” Adrijana Mesarović, ministarka privrede.

Nedavno ste boravili u poseti Kini. Kako ocenjujete ekonomsku saradnju naše dve države i u kojim oblastima bi ta saradnja mogla da bude još bolja?

Za poslednjih deset godina, ukupna vrednost našeg izvoza povećana je 87 puta. Kina je trenutno vodeća na listi 10 najvećih investitora u srpsku privredu. Sporazum o slobodnoj trgovini ima veliki i politički i ekonomski značaj. Sa jedne strane otvara našoj privredi najveće svetsko tržište od preko 1,4 milijarde stanovnika, dok će sa druge dovesti do povećanja kineskih investicija u Srbiji i biti primer dobre saradnje Kine sa zemljama centralne i istočne Evrope. Ovaj sporazum je mnogo više od trgovinskog sporazuma. To je sporazum privrednog razvoja u najširem smislu. U prethodnom periodu, dolazak velikih kineskih kompanija u Srbiju postao je motor daljeg jačanja ekonomskih veza naše dve zemlje. Kineski investitori ulažu u mnoge industrije. Pozitivni primeri investicione saradnje sa kineskim partnerima su poslovanja kompanija poput „He Steel”, „Zijin Mining Group”, „Mai Ta Group”, „Minth Automotive Europe” i mnogih drugih.

Šansu za dalji razvoj možemo da iskoristimo zahvaljujući činjenici da Srbija ima i zaključene sporazume o slobodnoj trgovini i preferencijalnim uslovima razmene sa državama EFTA, CEFTA, Evropskom unijom, Evroazijskom ekonomskom unijom, Republikom Turskom, Velikom Britanijom. Takođe, nedavno su Srbija i Ujedinjeni Arapski Emirati potpisali Sveobuhvatni sporazum o ekonomskom partnerstvu između dveju vlada, ali i Sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije i Egipta. Sve ovo predstavlja veliki potencijal za zajedničke nastupe srpskih i kineskih kompanija, imajući u vidu da Srbija danas ima pristup tržištu od gotovo 2,8 milijardi ljudi. Da bismo izvozili na sva tržišta koja sam navela, potrebno je da preko polovine vrednosti bude ugrađeno u proizvode, odnosno proizvedeno u Srbiji, a to je nedvosmisleno ključna konkurentska prednost srpske privrede. Ukoliko je potrebno da izdvojimo segment u kom bismo želeli da bude još bolja saradnja, onda su to svakako nove tehnologije, obnovljivi izvori energije, proizvodi zasnovani na primeni veštačke inteligencije, ali i prehrambena industrija gde očekujemo značajne rezultate u narednom periodu kada je u pitanju izvozni potencijal naše zemlje.

Koliko je važno realizovati programe podsticaja za sektor male privrede? Nije ranije bilo takvih programa, na taj način koncipiranih, u okviru kojih su prepoznate kategorije preduzetnika koje nisu do sada bile u toj meri zapažene?

Kao zemlja postigli smo ogromne rezultate kada je u pitanju privlačenje stranih direktnih investicija. Zauzeli smo prošle godine mesto apsolutnog lidera sa ostvarenih 4,5 milijardi evra, a ostvarene brojke upućuju da ćemo na tom mestu lidera ostati svakako i ove godine. Borili smo se za radno intenzivne investicije u vremenu kada smo 2012. godine imali nažalost stopu nezaposlenosti od skoro 26 odsto. To su bile mnogo teške godine borbe.

Vizija, mudrost, borba i energija predsednika Vučića doveli su do toga da danas imamo 8,2 odsto stopu nezaposlenosti i da danas u našoj zemlji imamo sve veći broj kapitalno intenzivnih investicija koji proizvode najviša dostignuća u visokim tehnologijama i to najvećih svetskih imena. Ne treba da zaboravimo da su u ne tako davnoj prošlosti naše industrijske zone bile zaparložene i to sa katancima na fabrikama. Na stotine hiljada ljudi je ostalo bez posla u periodu do 2012. godine, kada je naša industrija bila potpuno posrnula u uslovima skoro ekonomskog bankrota naše zemlje u tom periodu. Nije bilo lako predsedniku Vučiću da od takve zemlje, danas učini ekonomiju Srbije najbrže rastućom u ovom delu Evrope.

Kako su se razvijale sve industrije, pre svega zahvaljujući velikim kompanijama i proizvodnjama, rastao je i mali sektor koji je, ne zaboravimo, uglavnom u funkciji i u poslovnom odnosu sa tim velikim kompanijama. Sektor malih i srednjih preduzeća i preduzetnika veoma je dominantan u ukupnoj strukturi privredne aktivnosti. U našoj zemlji danas je registrovano preko 350.000 preduzetnika, od čega oko 115.000 registrovanih žena preduzetnica. Te brojke zahtevaju veliku pažnju države i to je razlog zašto smo na inicijativu i predsednika države i predsednika vlade izašli ove godine sa potpuno novim programima koji su usmereni na mali sektor.

Kakvo je interesovanje za podsticajne programe Ministarstva privrede?

Interesovanje je zaista veliko i to je pokazatelj da smo dobro koncipirali programe. Programi žene na selu, podrška starim umetničkim zanatima, ženama preduzetnicama i samohranim majkama, mladima, startap, ali i svim poslodavcima koji su u procesu dualnog obrazovanja, samo su neke od novina u ovogodišnjim programima.

Procenat bespovratnih sredstava ove godine je daleko viši i kreće se od 30 odsto do čak 100 odsto. U toku je isplata sredstava po svim odobrenim zahtevima i radujemo se razvoju svake ideje, svakog novog posla, svakog novog početka. Program za podršku vinarima i proizvođačima destilata traje do kraja godine i pozivam sve zainteresovane da se jave našem ministarstvu. Iznos od čak 5,2 milijarde dinara biće plasiran kroz ove programe, od čega je preko 2,5 milijardi dinara bespovratnih sredstava.

Za narednu godinu planiramo još puno toga novog, što će, uverena sam, rezultirati dobrim rezultatima naših privrednika iz domena malog sektora. Podsetila bih i da je u toku javni poziv za bespovratna sredstva za sertifikaciju i standardizaciju proizvoda i to u visini bespovratnih sredstava od 40 odsto do 60 odsto vrednosti i pozivam sve zainteresovane da podnesu zahtev.

Kada će se i kako isplatiti investicije u oblasti infrastrukture, nacionalni stadion, Ekspo?

Treba posmatrati širi kontekst ekonomskog razvoja. Pre svega, dugoročnu ekonomsku dobit jer će Ekspo 2027. uticati na celu privredu regiona. Zbog dolaska preko tri miliona posetilaca i cele organizacije Ekspo izložbe, neophodna su infrastrukturna ulaganja, a dugoročni efekti tih ulaganja će ostati vidljivi kroz povećanu atraktivnost za turiste, otvaranje novih poslovnih prilika i jačanje imidža zemlje. Ovi projekti mogu pospešiti buduće investicije i privući kapital u različite sektore, poput nekretnina, turizma i industrije usluga.

Izgradnja modernih objekata poput nacionalnog stadiona značajno će povećati kapacitet za organizaciju međunarodnih sportskih i kulturnih događaja, što dugoročno povećava prihode od turizma, ugostiteljstva i pratećih uslužnih grana. Kroz investicije u infrastrukturu zapošljavaju se i lokalne kompanije, mala i srednja preduzeća i povećava se zaposlenost. Sve to stvara pozitivan ciklus potrošnje i izuzetne ekonomske aktivnosti unutar zemlje. Poboljšanje infrastrukture vodi do efikasnije transportne mreže, a samim tim smanjivanja troškova logistike i povećanja konkurentnosti domaće privrede na međunarodnom tržištu. Bolja povezanost unutar zemlje privlači i strane investitore koji će imati još povoljnije uslove za poslovanje. Nakon Ekspo izložbi mnoge zemlje su zadržale trajne atrakcije koje su postale simboli gradova ili ključni infrastrukturni objekti. Na primer, Ajfelova kula izgrađena za Svetsku izložbu u Parizu 1889. godine, postala je globalno prepoznatljiv simbol grada. Takođe, Šangajska kula iz 2010. godine predstavlja vrhunac tehnološkog napretka Kine.

Srbija je podnela kandidaturu da bude zemlja domaćin Devetog međunarodnog foruma o javno-privatnom partnerstvu, koji će se održati u maju 2025. godine. Zašto je to važno za nas?

Naša zemlja je lider u regionu zapadnog Balkana o pitanju javno-privatnog partnerstva, a s obzirom na to da smo domaćini Ekspo 2027, održavanje ovog foruma u Beogradu bila bi izuzetna prilika za dodatnu promociju naše zemlje. Sjajno je kada čujete da su srpski stručnjaci i projekti prepoznati kao primer najbolje prakse javno-privatnog partnerstva u regionu, i sama kandidatura za ovako važan događaj je značajna vest.

Svedoci smo da opozicija pokušava da izazove krizu i zaustavi razvoj Srbije zloupotrebljavajući velike tragedije kao što je nesreća na železničkoj stanici u Novom Sadu. Kako odgovarate na to?

Teški su dani iza nas. Kao Novosađanka ne mogu a da ne kažem koliko sam duboko potresena zbog velike tragedije koja se dogodila. U mom gradu su se desile velike tragedije prilikom požara u kafiću „Laundž”, stradalo je osmoro mladih ljudi, i 2012. godine prilikom požara u diskoteci „Kontrast”, kada je život tragično izgubilo šestoro mladih ljudi.

I dan danas održavamo pomene i sećanja na te dane kada je Novi Sad bio zavijen u crno. I ne mogu da se ne setim da smo tada, kada se desio požar u „Kontrastu”, mi bili opozicija, da je to bilo vreme neposredno pre izbora, a da nikome od nas nije palo na pamet da rušimo Gradsku kuću, da pozivamo građane da ruše državu, niti smo tu tragediju koristili u političke svrhe. Zato je ovo što danas vidimo da radi opozicija još strašnije. Oni lešinare na velikoj tragediji pokušavajući da izazovu haos i da je iskoriste za dolazak na vlast.

Samozvani borci protiv nasilja pokazali su da oni vide Srbiju u raljama nasilja, tuča i makljanja na ulicama. Potpuno sam zgrožena haosom koji su izazvali na ulicama gradova širom Srbije, a sve u pokušajima da zaustave život i normalno funkcionisanje građana. To što rade je čisto siledžijstvo i maltretiranje građana. Te iste opozicione stranke i neke građanske organizacije kojima su i na prošlim izborima građani Srbije pokazali koliko su mizerni za njih, sada nasiljem pokušavaju da zauzmu ono što legalnim putem, na izborima, nikada neće moći.

Tugu naroda i tragične događaje koriste u političke svrhe. Lažu, pokušavaju da zavade narod, da izazovu građanske sukobe. Ljudi bez ideja i, što je najstrašnije, bez odgovornosti. Sigurna sam u to da građani Srbije neće nasesti na njihove laži i provokacije, i da veruju u svoju državu koja će, kao i uvek do sada, znati da zaštiti mir i njihovu bezbednost. Apsolutno verujem da ćemo nastaviti putem prosperiteta naše Srbije, i ostvarivati još bolje rezultate u svim segmentima života i bolji život naših građana.