Turska u mobilnom stanju zbog novog talasa izbeglica

Turske snage bezbednosti zaoštravaju mere na istočnim granicama pošto mnogi beskućnici pokušavaju da pobegnu od najnovijeg haosa na Bliskom istoku, pre svega u Libanu i Gazi koja je blokirana sa više strana. Probijaju se ilegalnim kanalima, preko Sirije, Anadolije i Sredozemnog mora, ne bi li se domogli boljeg života negde u zapadnoj Evropi koja je zatvorila svoje granice.

U 12 kampova širom Libana utočište je našlo više od 270.000 izbeglica, najviše Palestinaca, procena je agencije Ujedinjenih nacija za pomoć Palestincima (UNRWA). Posle napada Izraela na Hezbolah, koji ima utočište u toj zemlji, ti beskućnici se sada bore da prežive i pokušavaju da se na sve načine izbave iz tog pakla.

Turska je već godinama prva na udaru izbeglica koje stižu iz centralne Azije (pre svega Avganistana i Pakistana) i Bliskog istoka (Sirije, Iraka i sada Libana). Ankara je sada pooštrila kontrolu na granicama kako bi se sprečio dolazak nezvanih gostiju ‒ od dolaska „arapskog proleća” 2011. godine u susednu Siriju, povratka talibana na vlast u Avganistanu, i sada sukoba u Gazi i Libanu. Turska završava barikade duž granica sa Iranom (295 kilometara) i sa Sirijom u dužini od gotovo hiljadu kilometara. Međutim, nije jedina. Žičane i betonske prepreke podigle su mnoge zemlje u Evropi: Bugarska, Grčka na reci Marici, Hrvatska, Mađarska, Poljska, Finska, Norveška... A kada je pre tri decenije uklonjen Berlinski zid, na Zapadu su sa olakšanjem govorili da je konačno prošlo vreme komunističkih nasilnih podela naroda i država.

„Mi ćemo odlučno nastaviti borbu protiv krijumčara migranata pogotovo što se te avanture često tragično završavaju u dubinama Mediterana. Vlada neće dozvoliti da Turska postane tranzitna ruta za migrante”, ističu u Ministarstvu unutrašnjih poslova u Ankari.

Prošle godine u Evropu je stiglo više od 580.000 beskućnika pre svega sa Bliskog istoka i severne Afrike, a u poslednje vreme dolaze i iz Ukrajine. Mnogi od njih su bili žrtve krijumčara koji ih prevoze u prenatrpanim čamcima i malim brodovima koji često završavaju u dubinama Sredozemnog mora. Prema podacima Ujedinjenih nacija, u toku prošle godine je tako okončalo život više od tri hiljade ljudi. Ali oni često nemaju izbora. „Znala sam da je ovaj put opasan, ali nisam imala drugo rešenje”, prenose turski mediji izjavu jedne devojke ‒ izbeglice iz Libana, koja se predstavila samo kao Ada (20).

„U zapadnoj Evropi postoji latentni rasizam koji vuče korene još iz vremena kolonijalizma. On se sada zaoštrio, ali ti beskućnici nemaju izbora”, objašnjavaju upućeni u ovaj problem, prenose istanbulski mediji. Pojedine konzervativne partije u Francuskoj, Austriji, Nemačkoj i drugim evropskim državama u poslednje vreme dobijaju glasove na talasu obećanja da će, kada osvoje vlast, sprečiti dolazak migranata iz centralne Azije, Bliskog istoka i zemalja severne Afrike.

Izbegli iz Sirije pre deset godine su se već uveliko odomaćili u Anadoliji. To izaziva nezadovoljstvo domaćeg stanovništva pošto su oni dosad koštali zemlju više od 40 milijardi dolara, tvrde lokalni mediji. Ankara pokušava da obnovi godinama poremećene odnose sa Damaskom, pošto predsednici Turske i Sirije, Redžep Tajip Erdogan i Bašar el Asad, nekada i kućni prijatelji, duže vreme ne mogu da nađu zajednički jezik oko mnogih problema, naročito oko izbeglica i sirijskih Kurda koji uživaju podršku vlade u Damasku pošto se bore protiv ekstremista (Islamske države). Oni su za Ankaru teroristi koji ugrožavaju Turke iz jugoistočne Anadolije.

Mediji u Ankari najavljuju da bi uskoro moglo da dođe do susreta turskog i sirijskog predsednika. To će biti prilika da se postigne kompromis oko povratka sirijskih izbeglica u svoju domovinu.