Izabran 1.401 sudija porotnik

Visoki savet sudstva (VSS) izabrao je na sednici u utorak 1.401 sudiju porotnika za 110 sudova u Srbiji, na mandatni period od pet godina. U četiri apelaciona suda radiće 28 novih porotnika, a u višim sudovima je posao u sudskim većima dobilo 338 građana, od čega je najviše njih (50) u Višem sudu u Beogradu. U privrednim sudovima radiće 103 nova porotnika.

Osnovni sudovi dobili su ukupno 932 porotnika, od kojih će 99 raditi u Prvom osnovnom sudu u Beogradu, koji je po nadležnosti i broju sudija najveći osnovni sud u Srbiji. Slede osnovni sudovi u Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu.

Najveći broj sudija porotnika su nezaposleni građani i penzioneri, a Zakon o sudijama propisuje da ne mogu biti stariji od 70 godina.

Porotnici su pravni laici i kao takvi predstavljaju „glas naroda” u sudnicama, ali oni, isto kao i profesionalne sudije, ne mogu da budu članovi političkih stranaka, a prilikom imenovanja ocenjuje se njihova dostojnost. Blagu prednost imaju kandidati koji su pedagozi i prosvetni radnici, koji će biti članovi sudskih veća u porodičnim sporovima i krivičnim postupcima protiv maloletnika.

Veliki broj porotnika u našim sudovima je neophodan zbog poštovanja ustavnog načela zbornosti suđenja. Naime, sudska veća se sastoje od tri ili pet članova, pa je u većima trojice samo jedan sudija, a dva su porotnika, dok su u većima petorice dvoje profesionalnih sudija i tri porotnika.

Pre nepune četiri godine, kada je VSS izabrao 2.000 porotnika, postavilo se pitanje kolika su njihova primanja. Tada je svaki započeti sat suđenja porotnicima donosio 360 dinara. Koliko će sati provesti na suđenjima, zavisi i od vrste i težine sudskih postupaka, kao i od rasporeda suđenja, ali i od toga da li su ročišta odložena ili održana. Porotnici na taj nečin ne uspevaju da zarade više od nekoliko hiljada dinara mesečno, ali im ovaj posao ipak pruža neku vrstu dopunske zarade ako su nezaposleni ili penzioneri. Mnogima je motiv da steknu iskustvo i da vide i čuju šta se dešava u sudovima.

Smatra se da porotnici kao laici unose u sudnice duh i gledišta običnog naroda, iako bi trebalo da budu i „glas naroda”. Oni, međutim, najčešće nemaju stručna znanja, pa ne mogu kao profesionalne sudije da odrede da li je u konkretnom slučaju reč o ubistvu iz nehata ili sa predumišljajem. U Srbiji porota ne odlučuje o krivici, a nije zabeležen slučaj da su se porotnici suprotstavili mišljenju sudija profesionalaca.

U anglosaksonskom pravnom sistemu, gde porotnici donose odluku da li je optuženi kriv ili nevin, stručnjaci smatraju da su članovi porote podložni spoljnim pritiscima i uticajima štampe i javnog mnjenja. Naročito im je zamerano da su skloniji izricanju oslobađajućih presuda nego što su to profesionalne sudije.

Kada bi u našoj zemlji porotnici odlučivali o krivici, smatra se suprotno – da bi to dovelo do mnogo većeg broja osuđujućih presuda, zato što se najčešće „presuđuje” prvo u medijima i javnom mnjenju, pre nego što se dokazi izvedu pred sud. Takva atmosfera neminovno utiče ne samo na porotnike, već i na profesionalne sudije, koje bi trebalo da odolevaju svim vrstama pritisaka.