,,Bolonja" protiv studenata vodi s 8:1

Jedna od kočnica primene Bolonjske deklaracije jeste činjenica da stare "radne" navike ne mogu da zaborave ni profesori ni studenti, složni su predstavnici visokoškolskih ustanova. Na Beogradskom univerzitetu, u januarskom ispitnom roku, sve ispite je položilo samo 16 odsto brucoša. Zbog katastrofalnih rezultata umesto propisanih 60 bodova, brucoši su dobili priliku da sa najmanje 37 poena upišu drugu godinu studija i pređu na budžet.
Obavezno prisustvo na vežbama i predavanjima, jednosemestralni predmeti, bodovanje rada tokom godine, obimnije predispitne obaveze, rasterećenije gradivo, usklađivanje zvanja sa evropskim, izdavanje dodatka diplomi novine su koje propisuje novi sistem rada. Ipak, profesori i dalje drže predavanja i po starim i po novim programima. Iz nekih predmeta boduju se aktivnosti koje su studenti morali da ispune na predavanjima i vežbama, a iz nekih ne. Iako su vežbe obavezne, na nekim visokoškolskim ustanovama studenti koji nisu pohađali nastavu i dalje mogu da dobiju profesorske potpise ukoliko uplate određenu sumu novca na račun fakulteta.

Svi fakulteti Novosadskog i Beogradskog univerziteta zvanično su prešli na novi način rada, a ima i onih visokoškolskih ustanova kojima su bolonjski principi u potpunosti zavladali. Generacija akademaca već je stekla bečelor diplomu na dva beogradska fakulteta, Arhitektonskom i Elektrotehničkom, koji su najdalje odmakli u primeni novog načina rada. Profesor dr Miodrag Popović, dekan ETF-a, ne smatra da će savremeni planovi i programi njihovim studentima još više otvoriti vrata ustanova u inostranstvu.

– Inženjeri koji su se školovali na našem fakultetu uvek su dobrodošli u inostranstvu. Mogli su da upišu poslediplomske studije i da rade na Zapadu, jer se tamo ne gleda šta piše na diplomi već se procenjuje iz kojih oblasti ste stekli znanje – kaže naš sagovornik.

Popović kaže da su godinama unazad, zbog prirode profesije kojom se bave, usklađivali nastavne planove i programe rada sa svetskim dostignućima. Zbog toga modernizacija nastave im nije predstavljala problem, ali najteže je bilo da privole studente i profesore da su predavanja i vežbe uglavnom obavezni i da predispitne obaveze čine od 30 do 70 odsto zaključne ocene.

Realan problem mnogih visokoškolskih ustanova su neodgovarajući uslovi rada. Nastavni planovi i programi propisuju rad u manjim grupama, pa bi ovom fakultetu bilo neophodno više učionica. Sa prostorijama ova ustanova već odavno "kuburi", ali prema rečima dekana, snalaze se nekako uz pomoć obližnjih visokoškolskih ustanova. Neophodan im je i veći broj profesora, a sve to iziskuje više novca. Ipak, kako kaže Popović, nadležni ne ispunjavaju ni osnovne obaveze prema fakultetima.

– Bili bismo srećni kada bismo dobijali dovoljno novca za plaćanje struje, vode i komunalija. Novac koji nam je neophodan za primenu novih principa rada i modernizaciju nastave takođe trebalo bi da nam obezbedi država, ali sami ćemo se već nekako snaći – smatra dekan.

Profesor dr Jelena Đorđević, prodekan za poslediplomske studije Fakulteta političkih nauka, kaže da su visokoškolske ustanove mahom napravile dobre planove i programe rada, ali da se velika i temeljna reforma ne može sprovesti preko noći.

– Nadam se da smo nešto naučili na greškama i da ćemo ove godine prevazići period prilagođavanja. Veliki problem jeste činjenica da studenti nisu navikli da studiraju, redovno uče i da idu na fakultet kao što su to radili u srednjoj školi – kaže naša sagovornica i dodaje da postoje velike "rupe" u novom Zakonu o visokom obrazovanju.

– Jedna od njih je i propisana obaveza da studenti koji su završili fakultet po starim nastavnim planovima i programima pohađaju poslediplomsku nastavu po novim što je izazvalo totalnu pometnju – smatra profesorka Đorđević.

Od 11 fakulteta Kragujevačkog univerziteta dva, tri još nisu prešla na Bolonjsku deklaraciju, kako kaže profesor dr Zoran Ponjavić, prorektor za nastavu ove ustanove. Prema njegovim rečima, primena novog Zakona o visokom obrazovanju primorava nastavno osoblje da više radi, ali rezultati nisu na očekivanom nivou. Odluka ministarstva da smanji broj bodova neophodnih za upis druge godine, prema mišljenju našeg sagovornika, uticaće i na upis sledeće godine studija.

– Nije mi jasno kako će studenti uspeti da polože sve ispite i da skupe dovoljan broj bodova da upišu sledeću godinu – ističe prorektor.

I većini njihovih ustanova nedostaju novi saradnici, ali država, kaže naš sagovornik, ne odobrava otvaranje novih mesta. Neki fakulteti nemaju ni prostor, a popularni Filološko-umetnički fakultet još nije dobio sopstvenu zgradu već i dalje radi u tuđim učionicama.

– Nije mi jasno kako ćemo dočekati predstojeću akreditaciju. Propisani standardi su jasni, ali niko ne pita kako će pojedine ustanove koje je država osnovala da ispune sve navedene uslove – zabrinut je dr Ponjavić.

-----------------------------------------------------------

Nove generacije nemaju dovoljno predznanja

Profesor dr Živoslav Tešića, dekan Hemijskog fakulteta u Beogradu, kaže da je osnovni problem novog načina rada njegova neusklađenost sa reformom osnovnog i srednjeg obrazovanja.

– Imamo realan problem, jer nam na studije dolaze generacije koje nemaju odgovarajuće predznanje – naglašava profesor Živoslav Tešić.

Ipak, dobra strana novog načina rada jeste da svi akademci koji imaju problem sa novim gradivom na obaveznim dodatnim časovima, koji su organizovani na ovoj ustanovi, mogu da ga "pročešljaju" i da se pripreme za ispit.

Studentu se pruža prilika da, kako kaže naš sagovornik, savlada ono što mu nije jasno i mora da shvati da će morati ponovo da sluša ispit ukoliko ne uspe da ga položi iz trećeg puta.

Ova ustanova je prošle godine upisala studente po, objašnjava dekan, takozvanoj Bolonji 1, a ovogodišnji brucoši studiraju po Bolonji 2. Razlika je u tome da je sada najmlađim akademcima prva godina studija rasterećena i da imaju najmanje 20 odsto izbornih premeta.

Jelena Popadić   

-----------------------------------------------------------

Zakon o visokom obrazovanju donet je na brzinu

Za uključivanje Srbije u evropski sistem obrazovanja, kako kaže profesor dr Ljubinka Trgovčević-Mitrović, redovni profesor savremene istorije na Fakultetu političkih nauka, neophodna je veća finansijska pomoć države.

- Zakon o visokom obrazovanju donet je na brzinu i zahteva primenu u roku od godinu dana. Suočili smo se sa situacijom da društvo i univerziteti nisu bili spremni da pređu na novi način rada. Na predavanjima i dalje imamo od 400 do 500 studenta, iako je propisano da radimo sa grupama od 20 ljudi. Radeći na ovaj način "izigravamo" "Bolonju" i primenjujemo je formalno - kazala je profesorka sa FPN-a.

-----------------------------------------------------------

Promene nisu prihvaćene

Dr Svetlana Slavnić, vanredni profesor Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, kaže da novi način studiranja podrazumeva promenu u načinu i pristupu radu, kako za studente, tako i za profesore.

- Bez obzira što se "Bolonja" na našem fakultetu primenjuje dve godine svakodnevno se susrećemo sa sličnim problemima. Studenti imaju brojne predispitne obaveze na koje bi trebalo da se naviknu i da ih prihvate kao sastavni deo studija. To mnogi ne čine. "Bolonja" podrazumeva interaktivan rad za koji nismo pripremljeni. Ne snalazimo se najbolje ni mi, a ni studenti. Ipak, tek smo na početku - rekla je Slavnićeva.