Aleksandar Inđić je div i za tablom

Aleksandar Inđić (29) nije više u šahovskim analima samo najviši velemajstor sveta (2,03 m). I to su mu „zvanje” mediji nepravedno pridavali nemačkom velemajstoru Sebastijan Zibrehtu (2,02 m), ali niko ne može da mu oduzme dve titule evropskog šampiona: ekipnu – sa reprezentacijom Srbije pre godinu dana u Budvi – i pojedinačnu, protekle sedmice u Petrovcu na Moru. Crna Gora mu je oba puta bila srećna, što ipak nije dovoljno objašnjenje za čuda koja se poslednjih godina u srpskom šahu događaju u nizu.

Krenuti sa 33. startne pozicije i ubedljivo pobediti među 388 učesnika Otvorenog prvenstva Evrope još je veće čudo nego kada je reprezentacija pobedila kao 11. po rangu, ili kada je ove godine na Olimpijadi u Budimpešti počela kao 16. i stigla do petog mesta, ponovo ispred svih evropskih zemalja.

Dobroćudni šahovski div iz Stare Pazove, širom poznat po nadimku Beca, prikovao nas je uz računare i prenose uživo, od petog kola kada je ušao u vodeću grupu sve do završnog, 11. kola. Sa sedam pobeda i četiri remija, od šestog kola kada se usamio na vrhu nikom nije dozvolio da mu priđe.

I ekipna i pojedinačna titula evropskog prvaka su prvenci u šahovskoj istoriji Srbije. Radovali su se svi ovdašnji navijači, a najviše internacionalni majstor Dušan Inđić, otac novog šampiona, te majstor FIDE Vladimir Damjanović, koji je primio kadeta Becu u svoj Šah-klub Itaka i obezbedio mu vrhunskog trenera. Radovali bi se do neba i taj trener, velemajstor Draško Velimirović, i tvorac Itakine kadetske grupe Saša Crnobrnja, koji je deset godina unapred video u njoj „reprezentaciju 2020”.

U osećanjima novog evropskog šampiona sada se mešaju sreća i  iscrpljenost od maratona dugog 11 kola:

– U prvi mah, osim zadovoljstva, najvažnije mi je bilo da prestaje pritisak vođstva tokom poslednjih šest kola, kao da sam završio dva duga turnira. Reakcije drugih bile su neočekivano bombastične: stotine čestitki, lajkova, poziva ...Hvala svima na tome! Sada osećam neverovatan umor, kao da ću se razboleti. Sutra završavam sve razgovore i gasim svetlo. Kroz nekoliko dana čeka me put na turnir u Singapuru, moram nekako da se odmorim.

Da li je ova titula, dosad najveća u karijeri, bila među zacrtanim planovima?

– Naravno, u različitim periodima. Uvek sam hteo da budem evropski prvak ali za ovu godinu sam planirao ulazak među 20 i plasman na Svetski kup. O prvom mestu sam počeo da razmišljam tek posle pobeda protiv bivših ruskih velemajstora Čigajeva i Fedosejeva u sredini turnira.

Uprkos umoru, naš olimpijac je rado prihvatio da pobedu protiv glavnog favorita Vladimira Fedosejeva – mnogi komentatori su je proglasili za najlepšu na šampionatu – komentariše za čitaoce „Politike”. O ostalim partijama, protivnicima i mogućim razlozima zbog kojih ih je nadmašio, kaže:

– Kada je čovek u dobroj formi i protivnici pružaju slabiji otpor. S Milošem Perunovićem kao sekundantom sam dobro radio pre partija i osećao se sve bolje. Ubedio sam sebe: što se više spremam bolje će ići. Tako je i bilo: bitne pobede u bitnim momentima, čak pet crnim figurama. Belim figurama imam tendenciju da filozofiram: da li da igram na prednost ili ne. I moji kod kuće su srećniji kada imam crne figure. U ključnim trenucima bio sam vrlo smiren, generalno sam takav. Tenzija postoji pre partije – da li sam se dobro spremio, koji redosled u otvaranju – i što se duže odvija sve sam mirniji i sigurniji. Ne ulazim u cajtnot, tek kada se pojavi šansa onda se zamislim.

Šta nova titula može da donese?

– Malo više poziva na zatvorene turnire i bolje uslove na njima. U Uzbekistanu sam imao dobre rezultate. Tamo priželjkujem učešće na Grand Svis turniru 2025. i Olimpijadi 2026. Kod njih se šah ceni i mnogo se ulaže. Vidi se to po njihovim rezultatima i turnirima na visokom nivou: sa dočekom, vožnjom na partiju, hotelskim uslovima...

Kako objasniti silan uzlet srpskog šaha i niz istorijskih uspeha poslednjih godina?

– Sklopile su se mnoge kockice: dosta dobrih igrača, dobra organizaciona atmosfera i saradnja. Miodrag Perunović je taličan kao selektor, dobar motivator. Možda nisu svi reprezentativci trenutno u zenitu, na primer Sarana i Pretke, ali generalno je dobar nivo.

Posle osvajanja ekipnog prvenstva Evrope nisu usledile državne nagrade niti nacionalna priznanja koja su pripala ranijim osvajačima medalja na evropskim prvenstvima u šahu, iako niko od njih nije stigao do zlatne. Kakva reakcija Ministarstva sporta i države može da se očekuje posle nove evropske titule?

– Ne bih to previše da komentarišem. Nadam se da će ispuniti naša očekivanja za prošlogodišnji uspeh, a posle toga bi trebalo i za ovaj. Ostaje da vidimo – zaključuje dvostruki prvak Evrope Aleksandar Inđić.

Konačan plasman

1. Inđić (Srbija) 9, 2. Darda (Belgija) 8,5, 3. Svane (Nemačka) 8 poena,itd. Velimir Ivić je 13. mestom, takođe sa 8 poena, obezbedio mesto u Svetskom kupu, Teodora Injac je sa 6,5 poena najuspešnija šahistkinja, a omladinka Sofija Pogorelskih je sa 6 poena treća u ženskoj konkurenciji, uz osvojene norme za ženskog velemajstora i muškog intermajstora.