Nasilje nad Srbima neće proći nekažnjeno

Princip nekažnjivosti za zločine i nasilje nad Srbima na Kosovu i Metohiji i albanskog zataškavanja etnički motivisanih incidenata, koji je na području pokrajine de fakto uspostavljen još od odlaska srpske vojske i policije 1999, a nastavljen jednostranim proglašenjem nezavisnosti 2008, na snazi je i do danas. Represije i teror koje sprovodi režim Albina Kurtija i njegova tzv. policija nisu pošteđena ni srpska deca, a jedna od najupečatljivijih slika kakav je odnos Prištine prema ovom pitanju zabeležen je pre nekoliko dana. Tada su iscepani plakati s fotografijama dece koja su doživela torturu kosovskih Albanaca, postavljene na više lokacija na severu AP Kosovo i Metohija, u opštinama sa srpskom većinom.

Ove slike osvanule su na Svetski dan deteta, a na njima su se, između ostalih našli i likovi Stefana i Miloša Stojanovića iz Gotovuše, koje je pripadnik tzv. kosovskih bezbednosnih snaga Azem Kurtaj upucao na Badnji dan 2023. godine. Tako je umesto da odgovorni za ranjavanje i nasilje nad srpskim narodom na Kosovu i Metohiji budu adekvatno kažnjavani, Kurtijev režim još jednom posegao za brisanjem podsećanja na ove brutalne scene. Na pocepanim plakatima našle su se i slike dečjeg igrališta u selu Sušica, na kojem je ispisan grafit UČK.

Ovakvo ponašanje Prištine i ekstremnih Albanaca na Kosmetu ne čudi, s obzirom na to da princip kažnjavanja za zločine nad Srbima ne postoji već četvrt veka, upravo iz vremena UČK. Uostalom, niko nikada nije odgovarao za masakr u Starom Gracku, terorističko dizanje autobusa u Livadicama u vazduh, rafale u dečake u Goraždevcu, masovno kidnapovanje i zverstva u opštini Orahovac i stradanje porodice Stolić u Obiliću... Opšti je utisak da glavna odgovornost leži na zapadnom delu međunarodne zajednice, koji nisu ispunili svoje obaveze na Kosmetu i zaštitili Srbe. Od dolaska međunarodne misije 1999. nekažnjivost i nepoštovanje svakog dogovora je sastavni deo života i institucija na Kosovu, a Staro Gracko je ozvaničilo taj princip kroz izjavu Bernara Kušnera, tadašnjeg šefa Unmika, da se radi o aktima razumljive osvete. To je trenutak kada je zlo dobilo međunarodnu dozvolu i sertifikat i posle toga nije moglo biti ni pravde.

Takvo stanje obilato danas koristi Priština, a naročito od kada je na mestu tzv. premijera Albin Kurti. Da bi počinioce privela pravdi, Vlada Srbije usvojila je nedavno Predlog zakona o organizaciji i nadležnosti pravosudnih organa u procesuiranju krivičnih dela izvršenih na teritoriji Kosova, koja će se odnositi na dela počinjena od formiranja prištinskih institucija nakon jednostranog proglašenja nezavisnosti 2008. godine. Ovaj predlog ušao je u skupštinsku proceduru, zajedno sa drugim zakonskim predlogom kojim se KiM proglašava područjem posebne socijalne zaštite. „Predloženim zakonom predviđeni su adekvatni mehanizmi za povezivanje pravosudnih organa i koncentracije stručnog znanja koje bi, u zavisnosti od svakog konkretnog predmeta, javnom tužilaštvu pružalo jaku potporu ne samo za sprovođenje istrage, odnosno prikupljanje dokaznog materijala za podizanje optužnog akta, već i dalje tokom sudskog postupka, sve do pravosnažnog okončanja”, obrazložila je Vlada Srbije.

Predloženim zakonom, koji je prethodno u sklopu mera za Kosmet najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić omogućava se specijalizacija sudova, koji sude u predmetima za krivična dela izvršena na teritoriji KiM i koncentracija njihove nadležnosti kako bi suđenja u ovim krivičnim postupcima bila efikasnija i dobila na značaju. „Nova zakonska rešenja predviđaju da su nadležni za postupanje u predmetima za krivična dela u prvom stepenu Više javno tužilaštvo i Viši sud u Beogradu, a za postupanje u drugom stepenu Apelaciono javno tužilaštvo i Apelacioni sud u Beogradu. Takođe, predviđeno je da se u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu obrazuje Posebno odeljenje za krivično gonjenje krivičnih dela koja su izvršena na teritoriji Kosova i Metohije”, navedeno je u obrazloženju.

Na ove predloge zakona, odmah po njihovom usvajanju, reagovale su neke zemlje Kvinte pa su tako SAD saopštile da se slažu sa ocenom EU da je Beograd prekršio obaveze iz dijaloga. „Dijalog uz pomoć EU razvio je praktična rešenja koja će promovisati prava svih građana Kosova, uključujući Srbe na severu Kosova, kako se poziva u dijalogu. To treba sprovesti”, naveo je portparol Stejt departmenta. Povodom Predloga zakona o organizaciji i nadležnosti pravosudnih organa u procesuiranju krivičnih dela izvršenih na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija, EU je upozorila da usvajanje tog akta „predstavlja jasno kršenje obaveza Srbije iz dijaloga” sa Prištinom. „EU podseća Srbiju da je obavezuju svi sporazumi iz dijaloga i da su oni sastavni deo procesa evropskih integracija”, navela je portparolka EU Nabila Masrali.

Predsednik Vlade Srbije Miloš Vučević potom je rekao da ne vidi kako su predlozi zakona (kojim je Kosovo proglašeno područjem posebne socijalne zaštite, kao i zakona o organizaciji i nadležnosti pravosudnih organa u procesuiranju krivičnih dela izvršenih na teritoriji Kosova) u suprotnosti sa dijalogom Beograda i Prištine. Nakon što je primio izveštaj Evropske komisije, Vučević je odgovarao na pitanje novinara o tome da Evropska unija smatra da su ovim zakonima prekršeni sporazumi i istakao da ne vidi šta je u suprotnosti sa dijalogom i sporazumima koji su postignuti u direktnim razgovorima.

Poručio je da je veći problem što posle više od 11 godina nije ispunjen deo Briselskog sporazuma o formiranju Zajednice srpskih opština, iako je EU bila garant tog sporazuma. „Ne znam šta je suprotno dogovoru ako Srbija kaže da će pomagati socijalno ugroženo stanovništvo i da će procesuirati krivična dela učinjena na Kosovu od 2008. godine, a nisu ih procesuirale ni prištinske ni međunarodne institucije. Mi ne možemo da budemo nemi i slepi na ono što se dešava našem stanovništvu”, rekao je Vučević.

Da je odgovornost za bezbednost Srba i njihove imovine trebalo da preuzmu međunarodne institucije, poput Unmika i Euleksa, ali je posle 2008. godine kontrola prešla u ruke privremenih institucija u Prištini, koje nisu učinile ništa za pravdu i sankcionisanje zločina počinjenih nad Srbima, podsetio je nedavno državni sekretar u Ministarstvu informisanja i telekomunikacija Miloš Garić. Koliko su Srbi i dalje izloženi napadima i diskriminaciji, očigledno se vidi u statistici zločina koji su evidentirani, ali ne i procesuirani. Samo u poslednje četiri godine, više od 500 zločina i napada na Srbe ostalo je bez pravnih sankcija. Nasilje se sprovodi i nad decom i imovinom Srpske pravoslavne crkve, a privremene prištinske institucije ne reaguju, dok međunarodna zajednica često ostaje nemoćna ili nezainteresovana.

Pritom, i dalje je veliki broj svedoka, ne samo pripadnika srpskog naroda, koji su recimo u Prištini gledali kako na ulici otvoreno u gomili napadaju Srbe, dok su vozila Kfora samo prolazila. Nisu ni pokušala da zaustave vozilo i odbrane goloruke ljude niti su obraćali pažnju. A kamoli eventualno da nekoga uhapse. Čak i kada bi tako nešto uradili, krivac bi ne duže od sat vremena proveo u zatvoru i posle toga bi već bio pušten na slobodu, i nikome ništa. Kao da je to bilo nepisano pravilo i prećutni dogovor sa svima njima da Srbe što više proteraju, jer kad nema Srba na Kosovu i Metohiji, onda ekstremni kosovski Albanci smatraju da neće biti nikakvih problema. A cilj svih političkih lidera i intelektualne elite, iako to niko zvanično ne želi da kaže, jeste etnički čisto Kosovo i Metohija.

Takav ambijent nije se mnogo promenio do danas. U svetlu novog zakonskog predloga, Srbija želi da obezbedi pravne mehanizme za pravedno procesuiranje ovih zločina i zaštitu svojih građana na Kosovu i Metohiji. Pored svih napora, privremene prištinske vlasti pokušavaju da ospore dokaze i prebace krivicu na Srbiju, ali brojni dokazi, uključujući svedočanstva i snimke, govore suprotno. Srbija je jasno poručila da neće pristati na ugrožavanje svog naroda i da će insistirati na zaštiti prava i pravde za sve svoje građane.

Analitičar Centra za društvenu stabilnost Marko Miškeljin kaže da osnivanje posebnih odeljenja pravosudnih organa, koja će biti nadležna za krivično gonjenje i suđenje za krivična dela izvršena u našoj južnoj pokrajini posle 17. februara 2008. godine, predstavlja suštinsku prekretnicu u pristupu države prema očuvanju prava i dostojanstva srpskog naroda u pokrajini. Za „Politiku” ističe da se time ne samo osigurava okvir za sprovođenje pravde već se pokazuje i čvrsta odlučnost Srbije da brani bezbednost i prava svojih građana, uprkos svim izazovima koji se nameću. „Ova inicijativa pruža institucionalnu garanciju da se zločini neće tolerisati, ali i da će pravda biti sprovedena u skladu sa najvišim standardima, čak i kada privremene institucije iz Prištine zanemaruju ovu obavezu. U suštini, ovaj korak vlade Miloša Vučevića nije samo zaštitna mera, već je i dokaz brige prema Srbima na Kosovu i Metohiji podržavajući njihov opstanak i sigurnost u uslovima gde se suočavaju sa svakodnevnim progonom”, kaže Miškeljin.

Inače, prema podacima do kraja prošlog meseca, koje je saopštio direktor Kancelarija za KiM Petar Petković od dolaska Kurtija na vlast zabeleženo je 555 etnički motivisanih incidenata. Ocenivši da su izostale akcije misije Evropske unije (Euleks) na zaštiti Srba, Petković je naveo da zakoni koje donosi zvanični Beograd kao vid podrške srpskom narodu na Kosovu nemaju nikakve veze sa obavezama iz Briselskog dijaloga, već su, kako je rekao, direktna posledica i reakcija na ugnjetavanje Srba od strane prištinskih vlasti.

Miloš Garić ukazao je upravo da i pored brojnih dokaza zločini nad Srbima ostaju nekažnjeni, ali će Srbija nastaviti sa preduzimanjem koraka ka ostvarivanju pravde. „Novi nacrt zakona i mere koje je usvojila vlada omogućiće državi Srbiji da profesionalno i odgovorno pristupi istraživanju i procesuiranju zločina počinjenih nad Srbima na KiM”, rekao je Garić i najavio da će svaki konkretan slučaj biti detaljno obrađen, s ciljem da se obezbedi pravda za žrtve i sankcionišu počinioci. Garić je takođe ukazao na nedostatak adekvatne reakcije međunarodnih institucija i privremenih institucija u Prištini, što je podstaklo Srbiju da preduzme konkretne korake u zaštiti svojih građana i njihovih prava na Kosovu i Metohiji.

Bura u Prištini

Mere Beograda, kojima se Srbima pruža dodatna socijalna zaštita i omogućuje krivično gonjenje za dela počinjena na KiM od 2008. godine, Priština je od prvog dana okarakterisala kao „akt agresije” i sa tzv. Kosova usledile su burne reakcije.

Bivši sudija tzv. ustavnog suda Kadri Krieziu nacrt zakona Vlade Srbije o sudskoj nadležnosti na Kosovu i Metohiji ocenio je međunarodnopravnom agresijom, piše „Kosova pres”. Izneo je tvrdnju da inicijativa Srbije neće imati pravni učinak na Kosovu i u Albaniji, ali da „postoji rizik za primenjivost u drugim zemljama zapadnog Balkana”. Odluku Srbije o ovom nacrtu zakona smatra osvetom pravosudnom sistemu na tzv. Kosovu, nakon poternica koje su prištinske vlasti raspisale za osobama koje su učestvovale u sukobu u Banjskoj.