Strah od inflacije

Inflacija je kao povišena telesna temperatura u doba kovida 19 – stalno je treba obarati. Prilike u društvu, kao i u ekonomiji, takve su da postoje ljudi koji posmatraju stvari koje su davno prošle, kao i ona grupa ljudi koja posmatra stvari daleko ispred sebe. Pitanje je kako da oni koji gledaju stvari daleko iza sebe, susrećući se u prošlosti s 1993. godinom, kad je bila prisutna hiperinflacija, vrate svoje poverenje u banke, monetarnu politiku države, da se ne „gube” u trenutnom vrtlogu svetskih zbivanja i da na osnovu očekivanja narodnih banaka doprinesu težnji monetarnih vlasti da sprovedu normalan i ravnotežni odnos između agregatne ponude i agregatne tražnje.

Mnogi kritikuju Narodnu banku Srbije zato što vodi fluktuirajući devizni kurs u odnosu na fiksni, koji se takođe može sprovesti. Ali to NBS radi još od 2012. godine i dolaska SNS-a na vlast. Tako je poslednjih 12 godina. Zar to nije dovoljan razlog zašto je finansijski sistem, kakav-takav, za nas dobar i traje? Projekcije su obećavajuće, što se potvrđuje time što dobijamo kreditni rejting BBB od agencije Standards end purs i još dve jake finansijske institucije (Fič i Mudiz), koje nameravaju da svojim odlukama navedu naš monetarni sistem da postanemo zemlja s investicionim rejtingom.

Prvo su bile poplave 2014. godine, pa kovid 19, pa rat u Ukrajini, pa rat u Gazi i Libanu, pa suše i šteta u poljoprivredi... Da li smo u tim vremenima bili bez vode, bez struje, bez interneta, bez hleba, bez mobilnih telefona, bez društvenih mreža, bez televizije? Trebalo bi vratiti poverenje u odluke NBS i monetarnih vlasti i time smanjiti loše percepcije u vezi s inflacijom. Ako već postoji neko nesavladivo nepoverenje u sistem vezan za novac, onda da kupujemo zlato, čija je vrednost 2.800 dolara za uncu, što je rekord, ali pojedinci, bilo pravna ili fizička lica, već ulažu u zlato, a mi smo u delu sveta koji privredno brzo raste i nalazimo se u vrhu s količinama zlata koje se čuvaju u trezoru NBS. Eto nam prilike.

Miloš Matović,
Čačak