Zašto da plaćamo račune za usluge koje ne koristimo

Delovanje monopola može biti nekorektno, pa i štetno. Monopolske organizacije dovode u nezavidan i nemoćan položaj građane i subjekte koji su upućeni samo na njih. Ponekad to dovodi do apsurdnih situacija. Žali mi se komšinica da ne zna šta da radi i kome da se obrati. Naime, nasledila je vikendicu u kojoj posle smrti njenih roditelja već godinama niko ne boravi. Iako uredno plaća EPS-u račun za struju koju ne troši i neku uslugu koju ne koristi, iz EPS-a joj fakturišu i nadoknadu za javni servis (RTS). Usput joj šalju i opomene i pretnje sudom i izvršiteljima.

Komšinica nije bila lenja pa je u dva navrata zatražila da je RTS oslobodi takse jer ima dva brojila i za jedno plaća nadoknadu za RTS. Međutim, nije dobila nikakav odgovor. To je signalizirala EPS-u. Ali ne lezi vraže. Iz EPS-a neće da intervenišu kod RTS-a, iako samo u svoje ime rade za tuđ račun. Zadužuju komšinicu naknadom za javni servis, i to sa kamatom, pa dug raste li raste. Izgleda da ovakav odnos nije usamljen i da monopolisti ne haju što se loš glas čuje i dalje i jače. Kao da postaje normalnost da ćutiš i trpiš. Umesto da se EPS i RTS dogovore da se u sličnim okolnostima ne plaća za ono što se ne koristi. Koji su motivi i interesi da apsurdnost i iskrivljena logika opstaju?

Za razliku od ove dve monopolističke organizacije, „Infostan” je uradio korektnije. Za svoja potraživanja dao je regulisanje plaćanja na rate i bez ikakve kamate. Tešim uzbuđenu komšinicu da će se ta zavrzlama nekako rešiti i da monopoli ponekad mogu da budu uviđavni s logičnim ponašanjem.

Glavno pitanje koje komšinica ne postavlja glasi: Imaju li monopoli volju da poboljšanje urade sami, bez pretnje da će ukinuti struju i da neće sa brojila na kojem je potrošnja nula fakturisati usluge RTS? Da ne ulivaju strah od sudova i izvršitelja. Potpitanje je da li čekaju da to umesto njih uradi neko drugi. Možda udruženja potrošača, na principijelnom osnovama.

Slobodan Stojanović