Odlazak Bin Ladenovog vozača iz Gvantanama

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 25.novembra – Vozio je američkog „neprijatelja broj jedan”, Osamu bin Ladena, a Amerika mu o svom trošku sada organizuje prekookeanski prevoz u zavičajni mu Jemen. Salim Ahmed Hamdan (38) nosilac je tako prevratne „saobraćajne sudbine”, koja bi mogla da bude upisana u Ginisovu knjigu bizarnosti, a nije isključeno da će biti zabeležena i kao začetak krupne promene u tretmanu zarobljenih na, ovde proglašenom, globalnom frontu protiv terorizma.

Juče se napunilo sedam godina otkako je uhapšen u Avganistanu, a potom prebačen u Gvantanamo, američku vojnu bazu na Kubi. Proglašen je za „neprijateljskog borca”, lišen zaštite Ženevskih konvencija o ratnim zarobljenicima i svrstan u kategoriju zatvorenika koji iza rešetaka „mogu da ostanu neograničeno”, ali…

Nadležni u Pentagonu upravo su odlučili da ga puste iz Gvantanama i   transportuju u domovinu. Tamo treba da u zatvoru odleži do 27. decembra, a onda da izađe na slobodu i vrati se kući gde ga čekaju supruga i dve kćerke, od kojih jednu nije ni video pošto je rođena posle njegovog hapšenja.

U međuvremenu je postao simbol– i grube jednostranosti Amerike i njene spremnosti da preispita svoje postupke. Hitro je okarakterisan kao „opasan terorista i (antiamerički) zaverenik”, da bi ga– posle niza ovdašnjih pravosudnih osporavanja režima u Gvantanamu gde se krše norme i američkog i međunarodnog prava– prošlog avgusta „novi vojni sud” kaznio, kao „sporednog aktera”, sa „svega” 66 meseci zatvora. Što je značilo da– kad mu se oduzme odrobijano vreme u Gvanatanamu– ostaje u ćeliji još „samo” nepunih pet meseci.

Zašto se šalje u Jemen kad mu je „sledovalo” još mesec dana u Gvantanamu, pitanje je koje analiziraju mediji, izveštavajući da će se on „u roku od 48 sati” obresti u domovini na Arabijskom poluostrvu. Pozivajući se na merodavne izvore, „Vašington post” sugeriše da je tako: Pentagon hteo da izbegne nagoveštene komplikacije koje bi nastale novim iznošenjem „predmeta” pred Vrhovni sud, i– da je Ministarstvo odbrane „imalo u vidu” najavu novoizabranog predsednika SAD Baraka Obame da će zatvoriti gvantanamski zatvor.

Pod naslovom „Cena za naš dobar glas”, prethodno je „Njujork tajms” uvodnikom preporučio Obami da mu– iako će naslediti mnoge posledice „zloupotreba i zastranjivanja” administracije Džordža Buša– odmah po stupanju na predsedničku dužnost ukine „nezakoniti gvantanamski zatvor”. Tako bi, naglašava se, počeo „popravljanje internacionalnog imidža nacije i obnovu njenog samopoštovanja”. Jer, Gvantanamo je bio „ubedljivi primer Bušovog i prezira potpredsednika Ričarda Čejnija prema Ustavu, zakonima i međunarodnim sporazumima”.

Redovni sudovi su u poslednjih sedam godina, dodaje se, uspešno procesuirali oko 100 „terorističkih slučajeva”. Ali tu redovnost su Buš i njegov tim izbegavali, da se ne bi otkrilo da su mnogi „dokazi” dobijeni iznuđivanjem i torturom, ocenjuje „Tajms”.

Gvantanamo se, pritome, ispostavlja i kao test za tekući prenos vlasti. Kao– potreba Amerike i izraženog očekivanja sveta od nje, da izvede tranziciju: od izuzetaka u nepoštovanju ka pravilima poštovanja pravnog poretka.

Popravka neće biti jednostavna, priznaju i oni koji je traže. Treba, kažu, biti vrlo precizan, od čega se poslednjih godina ovde odviklo, u diferencijaciji „opasnih elemenata” od meta neosnovanog optuživanja.

Ameriku čeka, stoga, opsežnija reforma od one koja se ispoljava kao najhitnija– u posrnulom finansijskom sektoru. Dok vlast već interveniše na tržištu, čeka je, reklo bi se, i intervencija unutar nje same, da obnovi neprikosnovenost vladavine prava– bez onespokojavajućih izuzetaka kao što je Gvantanamo...