Koliko rasne podele utiču na izbor američkih predsednika

Specijalno za „Politiku”
Vašington ‒ U Sjedinjenim Državama živi oko 335 miliona stanovnika, od toga na belačku populaciju otpada oko 60 odsto, na Latinoamerikance 19 odsto, a na afroameričko stanovništvo 12 procenata, a azijsko oko 5,5 odsto. Priraštaj belačkog stanovništva opada, a ostalih manjina raste. Prema nekim prognozama, do 2026. belačka deca će u SAD postati manjinska.

To označava i promenu biračkog izbornog tela koja će, kako se očekuje, ići više u prilog crnoputih kandidata. Normalno je očekivati da će takvi glasači birati kandidate slične njima, ako ništa drugo ono iz razloga osećanja bliskosti i poverenja. Naravno, ne treba potceniti ni važnost stranačkih i ideoloških opredeljenja, ali su ona često od sekundarne važnosti u poređenju sa rasnom, pa i etničkom pripadnošću gde često preovlađuju emocije, a ne logika. Paradoks je da te spoljne, neki bi rekli površne naklonosti, neretko igraju presudnu ulogu u politici. Pri tome su tamnoputi uglavnom u urbanim, gradskim područjima, a belci u ruralnim predelima, koji su izolovaniji i siromašniji. Odluka Džozefa Bajdena da širom otvori granicu prema Meksiku i dozvoli ilegalni ulazak miliona emigranata doneta je uglavnom iz dva razloga ‒ da se uveze jeftina radna snaga radi još većeg bogaćenja onih koji su već bogati i promeni izborna slika u prilog demokrata. Donald Tramp, međutim, tvrdi da ilegalni migranti zauzimaju radna mesta starosedeocima, Afroamerikancima, Hispanoamerikancima, pa i manje stručnim ili obrazovanim belcima. To stvara društvenu podelu i napetosti, sa kojima političari manipulišu.

Moglo bi se reći da se Tramp bori koliko za konzervatizam i Republikansku stranku, toliko, neki kažu, i za uticajniju belačku populaciju, a kroz nju i za svoje programe, politiku i progres republikanaca. Trampovo pitanje da li je Kamala Haris „indijskog ili američkoafričkog porekla”, momentalno je izazvalo i stvorilo jednu od dominantnih tema predsedničkih izbora ‒ rasnu kartu. Time se postavlja pitanje da je Tramp ovom možda bezazlenom ili pak namerno provokativnom izjavom želeo da pridobije veći broj belačkih glasova i tako smanji broj liberalno-demokratski orijentisanih birača za Harisovu, ukazujući na njen rasni identitet.

I u slučaju Baraka Obame koji je bio prvi afroamerički predsednika, a zatim i Kamale Haris, koja je prva žena i uz to tamnoputa potpredsednica i predsednički kandidata, bili su vidljivi njihovi apeli pre svega „obojenim” biračima, mada je u pobedi Obame odlučujući faktor bio belački glas, što bi najverovatnije bilo i u slučaju pobede Harisove, uzimajući u obzir sastav američke populacije.