Zatvaranje libanskog fronta

Jedan bliskoistočni front je na putu da bude uklonjen. Izrael i Liban sasvim su blizu da prihvate američki predlog prekida vatre u ratu između Izraela i Hezbolaha koji je trajao blizu 14 meseci, odneo 3.750 žrtava, razorio jug Libana i predgrađa Bejruta, a stotine hiljada ljudi sa obe strane granice poslao u izbeglištvo.

Predsednici SAD i Francuske, Džozef Bajden i Emanuel Makron, objaviće deklaraciju o primirju na 60 dana tokom koga će izraelske snage i vojska Hezbolaha napustiti područje libanskog juga, omogućavajući raspoređivanje oko 5.000 pripadnika regularne libanske armije koji će zajedno sa mirovnim snagama UN (misija Unifil) nadgledati poštovanje sporazuma.

Diplomatsko rešenje zasniva sa na rezoluciji 1701 Saveta bezbednosti UN, kojom je prekinut rat Izraela i Hezbolaha leta 2006. Taj dokument predviđa povlačenje Hezbolaha najmanje 30 kilometara od granice sa Izraelom, severno od reke Litani, njihovo razoružavanje, kao i obavezu Izraela da poštuje teritorijalni integritet Libana. Obe strane su tokom proteklih 18 godina kršile odredbe rezolucije.

Analitičari ocenjuju da su libanska vlada i armija suviše slabi da bi neutralizovali vojnu moć Hezbolaha i da bi svaki pokušaj njihovog razoružavanja mogao da vodi novom građanskom ratu. Ocena je da samo Iran, kao najveći saveznik šiitske milicije, može da garantuje da će organizacija poštovati sporazum sa Izraelom, ali i obezbediti ogroman uticaj Hezbolaha na politički život Libana.

Izraelski ambasador u UN izjavio je da će Izrael zadržati pravo da udari po jugu Libana u slučaju kršenja sporazuma. Bejrut je protiv te odredbe i tvrdi da je ona izbačena iz nacrta sporazuma, ali izraelski zvaničnici kažu da postoji poseban dogovor sa SAD koji im garantuje pravo na akciju u slučaju „neposredne pretnje”. Izrael zahteva da se obezbedi „nulta tolerancija” bilo kakve pretnje Hezbolaha, izjavio je ministar odbrane Izrael Kac.

Hezbolasi su prvi nagovestili spremnost za prekid vatre. Kako se proiranska paravojna milicija nalazi na vašingtonskom spisku terorističkih organizacija, u njihovo ime pregovarao je šiitski predsednik libanskog parlamenta Nabih Beri.

„Razgovori su bili konstruktivni i verujemo da ova trajektorija vodi u pozitivnom pravcu, ali ništa nije gotovo dok sve nije gotovo”, izjavio je predstavnik za nacionalnu bezbednost Bele kuće Džon Kirbi.

U Bejrutu je prošle nedelje boravio odlazeći šef evropske diplomatije Đuzep Borelj, koji je kasnije izjavio da ne postoje opravdanja za nesprovođenje dogovora, dodajući da bi pritisak morao da bude fokusiran na Izrael.

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu je dugo odbijao prekid vatre suočen sa otporom radikalnih partnera svoje koalicije koji zahtevaju nastavak vojne kampanje. Ministar za nacionalnu bezbednost Itamar Ben-Gvir, jedan od ultradesničara, uputio je poruku da sporazum znači „propuštanje istorijske prilike da se iskorene Hezbolasi”.

Izraelski kabinet bezbednosti ipak je juče odobrio tekst sporazuma što se ocenjuje kao ustupak budućem predsedniku Donaldu Trampu koji je izrazio želju da se neprijateljstva na jugu Libana prekinu pre nego što on 20. januara stupi na dužnost. Otkako je otpočeo kopnenu ofanzivu u septembru, Izrael je desetkovao liderstvo Hezbolaha likvidirajući generalnog sekretara Hasana Nasralaha i druge komandante, ali nije uspeo da zaustavi njihove raketne baraže. Prema izraelskim izvorima, u tim napadima je poginulo 45 civila, dok su u borbama sa Hezbolasima ubijena najmanje 73 izraelska vojnika.

Sporazum predviđa formiranje međunarodnog komiteta za njegovo nadgledanje, kojim bi predsedavale SAD. Liban je zvanično zatražio da bude uključena Francuska, ali Izrael je to pokušavao da spreči imajući u vidu otpor premijera Netanjahua posle niza kritika koje mu je predsednik Makron uputio oko vođenja rata u Gazi.

U vreme kada su iz Bejruta i Jerusalima počeli da stižu signali da je sporazum prihvatljiv, obe strane su intenzivirale vojne operacije kako bi ojačale pozicije dok su diplomate finiširale sporazum. Izrael je vršio udare u dubini libanske teritorije, a u subotu je izvršio najsmrtonosniji napad na centar Bejruta u kome je stradalo najmanje 29 osoba, uključujući i decu. Juče je baražom u samo 120 sekundi udario na gusto naseljena južna predgrađa.

Hazbolasi su u nedelju izvršili napad sa oko 250 projektila na sever i centralne delove Izraela, uključujući i Tel Aviv, a napadi su nastavljeni i juče. Primirje bi trebalo da omogući povratak više od milion Libanaca raseljenih sa juga, kao i 60.000 Jevreja koji su napustili naselja u Galileji prema granici sa Libanom. Liberalni krugovi u Izraelu pozdravljaju primirje, ali tvrde da Netanjahuova vlada nema plan povratka raseljenih.

SAD, kao inicijator sporazuma, i Francuska, koja je od kolonijalnih vremena patron Libana, imaće najveću ulogu u obnovi infrastrukture uništene tokom intenzivnih izraelskih bombardovanja i raketiranja poslednja dva meseca.

Primirje u Libanu svakako nije dobra vest za Palestince u pojasu Gaze. Hezbolasi su konflikt sa Izraelom otvorili u znak solidarnosti, ali su pod pritiskom libanske javnosti, spoljnih sila i sopstvenih gubitaka krenuli putem separatnog mira. Pregovori o prekidu vatre u Gazi i oslobađanju preostalih jevrejskih talaca su nedeljama zamrznuti. Palestinci se osećaju odbačenim.