Hrvati prizivaju sukobe u Srbiji

„Atmosfera u Srbiji dovedena je do usijanja, pitanje je što će biti sutra”, predviđa se u Hrvatskoj. Regionalnim medijima nije bio potreban ni dan da haos u Narodnoj skupštini iskoriste za svoj već ustaljeni narativ o slaboj, podeljenoj Srbiji kojoj se bliži krah. Zagrebački „Večernji” i „Jutarnji list” u svojim novijim tekstovima čak i ne navijaju više za opoziciju, jer za njih ni ona nije dovoljno antisrpski orijentisana, već jednostavno sladostrasno prenose sukobe između ovih strana u Narodnoj skupštini s pretpostavkom da će se to preliti i na narod, koji će se unutar sebe sukobiti. Politička situacija u Srbiji, kako pišu, „iz dana u dan je sve komplikovanija, a mnogi smatraju da smo došli do trenutka iz kojeg nema povratka”. Bilo je tu, navode i „zavrtanja ruku i pljuvanja, što je ličilo na pravi ulični sukob, a ne na sednicu zastupničkog tela”. „Jutarnji list” nastavlja s tekstovima i narednog dana, navodeći da je u Skupštini Srbije Ana Brnabić bila „ratoborna, a onda pretila opoziciji”. U sledećem tekstu kažu da „snimci iz Beograda obilaze svet, u svom patetičnom stilu oglasio se Vučić”.

Regionalni mediji prenose da se u Srbiji stvara haos, „jer je ono što se desilo u ponedeljak objektivno loša slika o našoj zemlji”, ističe za „Politiku” politički analitičar Dejan Vuk Stanković. „Ta slika odgovara onima koji funkcionišu po principu – što je gore Srbiji, nama je bolje. Akteri iz naše zemlje pružili su povod da se negativni stereotipi o Srbiji potkrepe slikama iz Narodne skupštine. Parlament kao sedište demokratije prema tim slikama ne funkcioniše, zbog toga oni najavljuju haos”, navodi naš sagovornik i objašnjava da je ovaj negativni narativ usmeren i na predsednika Vučića i na Srbiju, jer „to kod njih ide u paketu”, dok se kod nas odnosi direktno na Vučića.

Srpski predsednik je glavna tema gotovo svakog teksta koji se odnosi na skorašnja dešavanja u Srbiji. Portal „Slobodna Bosna” navodi da je u „Vučićevoj Srbiji kao u Severnoj Koreji: Ovako nešto odavno nije viđeno u jednoj civilizovanoj zemlji”. „Civilizovanost” zahteva list koji istovremeno promoviše bošnjački ultranacionalizam, antisrpstvo i stvara atmosferu straha od primitivnih, nepismenih Srba koji rat protiv Bošnjaka skriveno pripremaju, a kao primer „civilizovane” Srbije im je Sonja Biserko, čije optužbe na račun SPC redovno prenose.

Ovi mediji kao da se utrkuju da Vučića pominju više nego srpski mediji, u čemu prilično uspevaju, mada sigurno taj „uspeh” nije bilo lako ostvariti. On je za njih personalizacija srpskog zla, pa se njime više bave nego svojim političarima. „Slobodna Bosna” dalje navodi da je jasno da je ostavke Tomislava Momirovića i Jelene Tanasković naredio Vučić, kao i da nisu sporne ostavke, nego sadržaj pisma u kojem se uz ostavku „hvali lik i (ne)delo predsednika Srbije poput nekog božanstva”. Podgoričke „Vijesti” navode da je „Vučić uzdrman, ali spreman da primeni silu”, dok prištinska „Koha” smatra da predsednikovo ponašanje „fanatično prati Putinovu knjigu, zbog čega bi Kosovo trebalo da ostane na oprezu”. Dok svi ovi mediji svoje građane konstantno plaše Srbima i Srpskim svetom, u našoj zemlji čak ni tabloidi nisu na tom nivou da svaki pokret i rečenicu regionalnih zvaničnika tumače kao pretnju ratom, a svaki događaj u Srbiji kao priliku za prizivanje njene destabilizacije.