Stišala se antilitijumska politička buna

Predrasude su pogrešna uverenja saznajno poražavajuća za zdrav razum, ujedno i prepreka za razložno političko liderstvo i odlučivanje. Ovo načelo važi za sve strateške i konkretne političke odluke, posebno za one pod velom kontroverze.

Medijsko-politička buka oko rudarenja litijuma privremeno je obustavljena. Nije uspela opoziciona „antilitijumska politička buna”, ali su u javnosti ostale brojne predrasude koje se odnose na rudarenje litijuma i borata, kao i na prateću industriju jonsko-litijumskih baterija i industriju električnih automobila u Srbiji.

Navodna upotreba „prljavih tehnologija” i eksperimentalni karakter projekta „Jadar” najčešće je korišćena predrasuda, duboko ukorenjena u kritički antilitijumski diskurs. Izlišnost projekta „Jadar” neretko se dokazuje i oscilacijama u ceni litijuma, dok se ekonomski lanac koji spaja rudnik litijuma, industriju baterija i industriju električnih automobila medijski „ruši” stalnim navođenjem izgledne i ekološki bezbednije industrije natrijumskih baterija.

Pomenuta naučnotehnološka dostignuća važe kao razlozi za otkazivanje „ekonomskog gostoprimstva” potencijalno najvećem direktnom investitoru u našu zemlju, kompaniji „Rio Tinto”.

Upotreba „prljavih” tehnologija, tačnije rizični, radikalno inovativni projekat iskopavanja i prerade litijuma i borata ključni je ekološki argument protiv rudnika. Navodno kompanija „Rio Tinto” u sprezi s aktuelnom vlašću Srbiju tretira „ogledno dobro” za neistražene tehnologije koje upotrebljava ova gramziva multinacionalna kompanija. Eko-narativ obavijen je velom apokaliptičnih scenarija u kojima se izdvajaju storije o sumpornim kišama, kao i o trovanju zemlje i reka u dolini Jadra i Srbiji uopšte. Ugrožena je i poljoprivreda, koja je odjednom najveća razvojna šansa u jadarskom krajoliku, iako je mnogo više i plodnije i neobrađene zemlje prve klase u Vojvodini.

Čitav ekološki antilitijumski diskurs ne prati gvozdenu logiku činjenica svojstvenu projektu „Jadar”. Nebrojeno puta dokazano je da nema sumpornih isparavanja, kao i da se u procesu prerade koriste poznate i proverene tehnološke procedure i, najzad, više puta je jasno pokazano da svaka procena ekonomske koristi od poljoprivrede i otvaranja rudnika litijuma i borata ide u korist rudarstva. Uz to, po nacrtu Studije o uticaju projekta „Jadar” na životnu sredinu jasno je da se poljoprivredne aktivnosti mogu nesmetano odvijati, mimo rudarsko-prerađivačkog kompleksa i deponije.

Retorički blef o „Srbiji kao oglednom dobru ’Rio Tinta’” lako se kontračinjenički rastvara u okolnost da je patent za proces prerade rude jadarit odobren u EU. Budući da EU ima najviše svetske standarde u zaštiti životne sredine, izlišno je govoriti, barem načelno gledano, da je projekat „Jadar” sporan. Na državi Srbiji je da razvije mehanizme praćenja i kontrole poštovanja u svim fazama rada kompanije „Rio Tinto”. Isto tako, u cilju realizacije projekta „Jadar”, kompanija „Rio Tinto” je napravila pilot-fabriku prerade jadarita u Australiji. Lako je izvesti zaključak da budući projekat „Jadar” nije nikakva neodgovorna tehnološka igrarija moćne rudarske kompanije. Ako ništa, zbog vlastitog profita, u eri visokih ekoloških standarda na Zapadu, „Rio Tinto” će morati da nađe ravnotežu između ekonomske koristi i zaštite životne sredine. Treba dodati da je akvizicijom kompanije „Arkadijum litijum”, kompanija „Rio Tinto” ušla među tri najveće kompanije koje se bave iskopavanjem i preradom litijuma u svetu. Dakle, nema govora o improvizaciji bilo kakve vrste, već o poslovnim odlukama koje idu u pravcu podizanja tehnoloških i ekonomskih performansi ulagača u našu zemlju.

Čitava stvar oko ekologije lako se može dvostruko osigurati sporazumom koji je država Srbija zaključila s Evropskom unijom jula ove godine, kojim se nalaže koncept socijalno-ekološki odgovornog rudarstva. Takođe, EU će od 2027. godine da primenjuje baterijski pasoš. Zamisao Evropljana je da nema trgovine baterijama čije sirovine nisu dobijene na ekološki ispravan način. Kao akter u evropskoj baterijskoj „budućnosti”, „Rio Tinto” je iz tržišnih i zakonskih razloga obavezan da pogon za preradu i deponiju izgradi prema evropskim standardima društveno odgovornog rudarstva.

Sva antilitijumska histerija bazirana na ekološkim premisama i političko-kvaziekološkim zaključcima predstavlja opasnu zapaljivu propagandu koja pravi ekonomsko-geopolitički račun bez krčmara. Konkretno, pomenuta medijsko-politička strategija ruši jedinu suštinsku sponu Srbije i EU i sprečava rast ekonomije bazirane na efikasnom korišćenju prirodnog resursa, naučnih znanja i inovativne tehnologije u našoj zemlji.

Istovremeno, pobijanje opravdanosti projekta „Jadar” navođenjem skokova i padova berzanskih cena litijuma poslednjih godina, promašuje vremenski okvir relevantan za sam rudnik. Naime, u postojećim okolnostima, otvaranje rudnika moguće je u rasponu od 2028. do 2030. godine. Dakle, za ekonomsku isplativost projekta relevantni su berzanski trendovi u sledećoj deceniji, a rizik je na strani investitora koji namerava da u Srbiju uloži bar tri milijarde evra. Prema relevantnim procenama, kakva je ona prof. dr Mihaela Tosta, šefa Katedre za inženjerstvo u rudarstvu i ekonomiju mineralnih resursa sa Univerziteta Montan u Leobenu u Austriji, potražnja za litijumom će do 2050. godine porasti osam puta.

Natrijumske baterije postoje i imaju tehnološku perspektivu. Međutim, jasno je da industrijski potencijal automobila zasnovanih na natrijum-jonskim baterijama nije uporediv s ekspanzivnom industrijom električnih automobila koja se zasniva na jonsko-litijumskim baterijama. Pre svega, zbog svoje moći skladištenja energije, natrijum-jonske baterije se koriste u industriji električnih bicikala. Početkom 2023. godine, tačnije 23. februara, u Kini je napravljen prvi električni automobil „sehol E10X” sa dometom od 252 kilometra, kao i s mogućnošću da ostvari 2.000 ciklusa punjenja. Prosečan električni automobil baziran na litijumsko-jonskim baterijama ima domet od 341 kilometar i mogućnost da ostvari 3.000 ciklusa punjenja. Uz to, japanska „Tojota” namerava da razvija koncept čvrste litijumske baterije koja će imati domet od 1.000 kilometara, koji je nedostižan za automobile s natrijum-jonskim baterijama.

Za razliku od industrije električnih automobila bazirane na natrijum-jonskim baterijama u probnoj fazi razvitka, industrija električnih automobila na litijum-jonskim baterijama, prema proceni konsultantske kuće za strategiju i upravljanje „Mekinsi”, ima vrednost od 60 milijardi dolara. Ne treba posebno isticati da gotovo svi veliki svetski proizvođači automobila proces elektrifikacije baziraju na litijum-jonskim baterijama, a EU zahteva od aktera na evropskom auto-tržištu da povećaju udeo električnih automobila u svojim proizvodnim linijama.

Da sumiram, „diskurs antilitijumskih predrasuda”, iako je jako glasan i politički zapaljiv, teško može da izdrži proveru zdravog razuma i činjenica. U životu, ekonomiji i politici, postoji konačan broj prilika. Srbija nije retko propuštala priliku da ne iskoristi priliku. Otvaranjem tehnološki realne, ekonomski isplative i ekološki održive perspektive projektu „Jadar”, pomenuti gubitnički niz može se prekinuti u korist svih.

Politički analitičar

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista