Ne priznajemo vladu Kosova zato što je neprijatelj Beograda

Četiri sporazuma o saradnji potpisana su u vašoj prestonici između Malaba i Beograda, a oni će dodatno materijalizovati prijateljstvo i saradnju koja traje decenijama, kaže za „Politiku” predsednik Ekvatorijalne Gvineje Teodoro Obijang Ngema Mbasogo. Kako je ranije objasnio na zajedničkoj konferenciji s predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, Afrika je politički nezavisna, ali ne i ekonomski, jer su joj to onemogućili oni koji su je kolonizovali. Zbog toga će dokumenti na koje su predstavnici dve zemlje nedavno stavili paraf biti posebno značajni za Ekvatorijalnu Gvineju, koja je Srbiju odabrala kao strateškog partnera u diversifikaciji svoje privrede.

„Pozivamo vaše preduzetnike da dođu kod nas i investiraju, jer će tu naići na olakšice i pogodnu klimu za biznis”, istakao je Obijang Ngema Mbasogo za naš list.

Za našu zemlju je posebno značajan vaš dosledan stav kad je reč o Kosovu i Metohiji, odnosno vaše nepriznavanje južne srpske pokrajine...

Mi podržavamo teritorijalni integritet Srbije, odnosno ne priznajemo vladu Kosova, jer su to neprijatelji Beograda koji hoće da podele zemlju, i naš stav je čvrst u vezi s tim. To smo pokazali na svim međunarodnim forumima, posebno u Ujedinjenim nacijama.

Da li je bilo pritisaka na vas da promenite stav?

Ne. Jednom se desilo da je naša delegacija, bez konsultacija s vladom, nepromišljeno stupila u kontakt s predstavnicima takozvanog Kosova u San Salvadoru. Mi smo tada odmah reagovali i ukinuli ovlašćenja tim pojedincima kako bismo potvrdili Srbiji našu nepokolebljivost.

Spomenuli ste da ste posebno zainteresovani da što više vaših studenata dobije stipendiju Vlade Srbije. Da li ste postigli dogovor u vezi s tim?

Mi već imamo studente ovde, a razgovarali smo o tome da ih bude još više. S obzirom na to da verujemo će se Srbija raditi na diverzifikaciji sirovina u Ekvatorijalnoj Gvineji, to je značajno jer će naši tehničari zajedno s vašima raditi na tom polju.

Koliko je, gledajući istorijski, za naše odnose bilo važno članstvo u Pokretu nesvrstanih?

Srbija i Ekvatorijalna Gvineja dugo su bile članice nesvrstanih zemalja. Ta organizacija obuhvata one države koje se bore da odbiju uticaje svetskih sila koje vrše pritisak i žele da podele svet na blokove. Naše dve zemlje konstantno se suočavaju s tim da ne podlegnu uticajima i da vode svoju nezavisnu i suverenu politiku.

Kad smo kod borbe za uticaj, BRIKS, kao i zapadne zemlje, sve više obraća pažnju na sveobuhvatne odnose s Afrikom. Kako Malabo gleda na ovu globalnu igru?

Smatramo da treba da dođe do promene svetskog poretka, a BRIKS se tu pojavio kao kontrateža zemljama u kojima dominiraju evro i dolar. To nije samo uticaj Rusije, nego i drugih velikih sila poput Kine, Indije, Brazila... Tako da BRIKS može da se bori za neke principe kao što su kontrola rasta cena i zalaganje za drugačije koncepte razvoja. Kad je reč o zemljama globalnog Juga, koje su inače najugroženije, jer u njima vlada najveće siromaštvo, mislimo da BRIKS možda može da spasi te države. Jer, zemlje globalnog Juga su žrtve. Iako su bogate prirodnim resursima, one se ne pojavljuju kao ekonomske sile, zato što su neutralisane od trenutnih ekonomskih snaga. Na primer, zemlje Gvinejskog zaliva su bogate naftom, ali se često zanemaruju.

Koliko su afrički proizvođači nafte važni za OPEK plus, ali i za potrošače zapadnih zemalja?

OPEK je udruženje zemalja izvoznica nafte koje trenutno pokušava da smanji proizvodnju kako bi izazvalo veću potražnju, a samim tim i podiglo cene. Nastojimo da damo na značaju svom proizvodu, ali isto tako i da uspostavimo stabilnost cene nafte na međunarodnom tržištu. Verujem da Ruska Federacija i druge članice u okviru OPEK-a plus takođe podržavaju ovakvu politiku.

Akcije jemenskih Huta preusmerile su znatan deo globalne civilne pomorske trgovine preko Rta dobre nade. Koliko je danas bezbedna plovidba u Gvinejskom zalivu i da li su strane sile zainteresovane za izgradnju vojnih baza u tom delu sveta?

Huti su ti koji se bore za poštovanje palestinskih prava. Kad Izrael napadne Palestinu, oni odgovaraju tako što vrše udare u Crvenom moru. Zbog toga su mnoge kompanije obustavile prevoz preko Sueckog kanala i sada radije idu preko Rta dobre nade, što je duža ruta i oduzima više vremena. Međutim, i nas koji smo u Gvinejskom zalivu remete akcije pirata. To su dobro naoružane grupe, u brzim čamcima, koje napadaju brodove u našim vodama. Ali, države našeg zaliva formirale su savet bezbednosti kako bi sarađivale u borbi protiv piraterije. Neke evropske zemlje takođe su se pridružile ovoj borbi i pomažu nam. To su Francuska, Španija, Ujedinjeno Kraljevstvo i Nemačka. Što se tiče ideje o stvaranju vojnih baza ovde, to se trenutno ne razmatra.

Vaš potpredsednik je bio u Beogradu pre dve godine i tada je govorio o uticaju rata u Ukrajini i o tome kako je ovaj sukob izazvao svetsku krizu, ali i uticao na vašu zemlju.

Nije samo Ekvatorijalna Gvineja u problemu. Ratna situacija u Ukrajini izazvala je svetsku prehrambenu krizu, jer je Kijev žitaricama snabdevao ceo svet. Smanjenje proizvodnje brašna i ostalih proizvoda od pšenice tiče se svih, jer su cene sada više za sve, dok su posebno pogođeni najsiromašniji slojevi stanovništva. Ali, treba dodati da su krizi doprinele i niske cene nafte na svetskom tržištu.

Kako vam se čini Srbija danas, pošto ste ovde bili i pre 44 godine?

Drago mi je što sam ponovo došao u Srbiju, u posetu koja će naše prijateljstvo utvrditi na još bolji način. Kad pričamo o tom ranijem periodu, zemlja se tada zvala Jugoslavija. Sem imena, došlo je do promena koje su za mene impresivne.