Otašević i Šijan o Ljubici Cuci Sokić

Novi Sad – Legende srpskog slikarstva i filmske umetnosti, Dušan Otašević i Slobodan Šijan, govoriće večeras od 19 sati u Spomen-zbirci Pavla Beljanskog u Novom Sadu o svojim studentskim danima u klasi Ljubice Cuce Sokić, najavljeno je iz ove ustanove kulture. Razgovor sa našim akademicima, čiji se likovni izraz formirao u umetničkoj klimi šezdesetih i sedamdesetih godina 20. veka, vodiće autorke aktuelne izložbe „Alternativna Cuca Sokić: crteži”, postavljene u Spomen-zbirci, mr Milana Kvas i Gorana Stevanović.

Izložba je zajednički projekat Spomen-zbirke Pavla Beljanskog i Narodne biblioteke Srbije, čija je ideja da se javnosti prikažu do sada u najvećem broju nepoznati radovi Ljubice Sokić, koji su nastajali paralelno sa njenim slikarskim ostvarenjima. Reč je o izboru 182 crteža, na osnovu vrednog poklona od porodice Gatalović, koja je dvema ustanovama poklonila njenih više od 800 radova na papiru.

Uoči večerašnjeg pratećeg programa izložbe, Spomen-zbirka podsetila je na biografije i ostvarenja učesnika razgovora.

Dušan Otašević (Beograd, 1940), slikar, diplomirao je na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu 1966. u klasi Ljubice Sokić. Punih šest decenija prisutan je na umetničkoj sceni, a njegovo delo predstavlja posebno poglavlje u posleratnoj srpskoj umetnosti. Jedan je od predstavnika nove predmetnosti u srpskom slikarstvu sedme decenije 20. veka. Od 1966. učestvovao je na mnogim kolektivnim izložbama i priredio je oko pedeset samostalnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Posebno se ističu predstavljanje na 36. bijenalu u Veneciji (1972), kao i izložba „Ilija Dimić – Izložba slika i konstrukcija” (Galerija SANU, 1995) kao deo nagrade Fonda „Ivan Tabaković” koju je Otašević dobio. Predavao je na Akademiji lepih umetnosti u Beogradu (2000–2006). Od 2011. obavlja dužnost upravnika Galerije SANU, a od 2014. rukovodilac je projekta Legat Olge Jevrić. Član je ULUS-a i redovni član SANU.

Slobodan Šijan je rođen 1946. u Beogradu gde je završio slikarstvo na Akademiji likovnih umetnosti u klasi profesora Nedeljka Gvozdenovića i Ljubice Sokić (1970) i filmsku režiju na Fakultetu dramskih umetnosti (1975). U periodu od 1965. do 1980. bavio se likovnom umetnošću. U početku, pripadao je nedovoljno istraženoj oblasti naše psihodelične umetnosti, da bi kasnije svojim delovanjem nastupao u okviru „Nove umetničke prakse” sedamdesetih godina 20. veka.

Kao filmski reditelj, dobitnik je mnogih domaćih i međunarodnih priznanja. Reditelj je kultnih filmova: „Ko to tamo peva”, „Maratonci trče počasni krug”, „Kako sam sistematski uništen od idiota”, „Davitelj protiv davitelja”. U anketi Akademije za filmsku umetnost i nauku organizovanoj 1996. povodom stogodišnjice filma kod nas, njegov film „Ko to tamo peva” (1980) proglašen je za najbolji jugoslovenski film snimljen tokom poslednjih 50 godina. Priredio je i napisao nekoliko knjiga i publikacija o domaćim i stranim filmskim rediteljima. Tokom 1990/91. bio je direktor Jugoslovenske kinoteke u Beogradu. Redovni je profesor filmske režije na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu i gostujući profesor filmske režije i produkcije u Los Anđelesu. Dopisni je član SANU.