Iskoristimo darove prirode

Davno, još pre više od 40 godina, inženjeri „Geozavoda” i profesori Rudarsko-geološkog fakulteta Dragašević, Andrić, Milivojević, Perić... započeli su hidrogeotermalna istraživanja na teritoriji Mačve, Semberije i Srema. Vršena su ispitivanja korišćenjem raznih seizmičkih metoda, uz obavezno bušenje, ponegde i dublje od 600 metara. Nažalost, ova istraživanja nisu završena ali dobijeni podaci potvrdili su da je Zemljina kora ispod Mačve najtanja u Evropi, svega 25–26 kilometara. Ovaj deo zahvata teritoriju od oko 2.000 kvadratnih kilometara i oivičen je planinama – Majevicom na zapadu, Cerom i Vlašićem na jugu i Fruškom Gorom na severu. Na tom terenu nalazi se i nekoliko većih gradova: Šabac, Bijeljina, Sremska Mitrovica, Ruma, Loznica, Zvornik, Valjevo...

Nekoliko istražnih bušotina rađeno je oko Bogatića. Dubina bušotina bila je od 475 do 618 metara, a termalna voda imala je temperaturu od 75 do 78 stepeni na izvorištu. Ovi rezultati govore nam kakvo se blago nalazi ispod naših nogu, a mi ne umemo da ga iskoristimo. Ovo su samo preliminarni podaci dobijeni analizama iz samo sedam do sada izbušenih eksperimentalnih bušotina. Opština Bogatić iskoristila je ovu vodu za grejanje javnih ustanova i škole zamenjujući kotlove na tečno gorivo, uštedela je novac i dobila zdravu i čistu okolinu. Ove termalne vode u Mačvi privukle su i investitore, podignut je sportsko-rekreativni kompleks na oko 20 hektara. Ali to nije sve, opština Bogatić očekuje da se izgrade još dve banje uz termalne izvore, kao i plantaža paradajza.

Ovo je samo delić onoga što nam priroda nudi. Dug je put do grejanja navedenih gradova ovom toplom vodom, ali vredi se pomučiti jer je korist ogromna, a zagađenje i smog bi se višestruko smanjili. Da ne govorimo o smanjenju broja obolelih od bolesti uzrokovanih zagađenjem koje pogađaju čak i našu decu. Jedan od primera je grad Valjevo, koji je jednog dana proglašen najzagađenijim gradom u svetu.

Iz bušotina će često poteći i voda temperature oko 35 stepeni, koja će moći da se pije zbog niske mineralizacije i po potrebi da se flašira i prodaje uz minimalne troškove. Kada iz bušotina izbija voda visoke temperature, više od 70 stepeni, moguća je izgradnja solarno-termalne elektrane uz sadejstva toplotnih pumpi, slično kao što se to radi u Novom Sadu. Ogromne su i lepe perspektive za razvoj ovog kraja, ali ništa se neće dobiti „na tacni”, predstoje teške borbe i to je na gradonačelnicima navedenih gradova – da se bore i pobede.

Da bismo dobili detaljne konture ovog dara prirode – termalnih voda – potrebno je još mnogo ispitivanja i bušenja, što će svakako puno koštati, ali sam siguran da će se to brzo isplatiti i preporoditi ovaj lep kraj naše zemlje. Evo šanse: ambasadorka Nemačke u Srbiji izjavila je da će Nemačka u sledeće dve godine izdvojiti za investicije u zelenoj transformaciji i dekarbonizaciji u Srbiji 200 miliona evra.

Dragutin Dragojević,
Novi Beograd