Kampanja protiv „Zdravitasa" kao primer neupućenosti

Nema više nikakvih rokova, digitalizacija ustaljenog sistema permanentne evidencije i praćenja fizičkog razvoja i motoričkih sposobnosti učenika u okviru nastave fizičkog i zdravstvenog vaspitanja, samo pod novim imenom i na novoj platformi „Zdravitas”, postići će se sukcesivno, bez žurbe. Namera je najodgovornijih za obrazovanje da se istovremeno razjasne sve eventualne nedoumice, da roditelji učenika razumeju da ovo sistemsko rešenje ne donosi ama baš nikakve opasnosti, razjasnio je za „Politiku” Milan Pašić, pomoćnik ministra prosvete za predškolsko i osnovno obrazovanje.

Roditelje buni to što će se podaci obrađivati iako ne daju saglasnost. „Tako je  propisano zakonom. I poverenik je uvideo da nije neophodno tražiti saglasnost roditelja, pričam o ličnim podacima, jer ti podaci već postoje u sistemu. Bila je priča i da su ovo zdravstveni podaci. Nikako! Nijedan lekar ne testira dete po nacionalnoj bateriji testova koja se primenjuje u nastavi fizičkog i zdravstvenog vaspitanja, a u kojoj su, na primer, skok udalj iz mesta ili Šatl ran”, napominje Pašić.

Nije svim roditeljima dovoljno to što je poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti vanrednim nadzorom utvrdio da se „Zdravitas” sprovodi po propisima, za neke je poverenik „pokvarenik” za informacije. Deo roditelja je zbunjen, nedovoljno informisan ili dezinformisan, pa posledično prestravljen da će podaci biti zloupotrebljeni. Taj strah se neproverenim informacijama potpiruje a neupućenost produbljuje u roditeljskim krugovima. I letimičan pogled na komentare potpisnika onlajn peticije roditelja učenika protiv „Zdravitasa” zastaje nad eklatantnim primerom neupućenosti – majka navodi ime i prezime svog deteta pa i školu u koju ono ide objašnjavajući da je peticiju potpisala zato što „ne dozvoljava da se bilo kakvi podaci o njenom maloletnom detetu, pa makar to bili samo visina i težina, nađu na platformi”.

Škole su zatrpane potpisanim izjavama kojima roditelji zabranjuju nastavnom i nenastavnom osoblju da na bilo koji način primorava učenike da učestvuju u testiranju i da beleži rezultate. Te izjave i pomoćnika ministra prosvete neodoljivo podsećaju na slične iz doba pandemije virusa korona, kojima su roditelji „zabranjivali” da deca nose maske. Validnost ovih izjava je upitna, ali to im ne govore javni beležnici dok overavaju „pravna sredstva”. Ako roditelji mogu da zabrane nastavniku fizičkog da testira đake kao što propisani program nalaže, može li se očekivati da istim tragom apsurda ode i dalje, do toga da, recimo, istoričarima zabranjuju da predaju Drugi svetski rat, jer je tema teskobna i jeziva stradanja iz tog perioda negativno utiču na emocionalni razvoj učenika?

„Tim tragom roditelj, na primer, može da donese i pisanu izjavu overenu kod notara kojom zabranjuje da se bez njegove saglasnosti detetu upisuje manja ocena od petice, ali direktor škole bi u tom slučaju morao da objasni roditelju da to jednostavno nije u skladu sa zakonom, da ta izjava nije validna ni prihvatljiva. Želeli smo da i roditelje informišemo o ’Zdravitasu’, ali prema informacijama koje smo dobili sa terena ima škola koje pismo ministarstva namenjeno roditeljima, a koje bi otklonilo bar neke nedoumice, nisu ni podelile s roditeljima”, ukazuje Pašić.

Oformljena je onlajn grupa koja ovih dana rapidno raste a već je čini više od 21.000 ljudi, a u kojoj se faktički strateški priprema bojkot i opstrukcija rada portala „Zdravitas”. Ali ako je tu posredi širenje neproverenih informacija, zbunjivanje i uznemiravanje javnosti i manipulacija pod plaštom osnaživanja roditelja da se suprotstave potencijalnog zloupotrebi podataka i onemoguće rad sistema po propisima, nadležni bi na to morali da reaguju.

„Već su nas pitali da li ćemo preduzeti određene korake, podneti prijave nadležnom tužilaštvu, ali mi imamo značajno veći broj roditelja koji podržavaju ’Zdravitas’, koji su potpisali pristanak da dobiju izveštaje o motoričkom i fizičkom razvoju svoje dece. Ne mora da znači da svi roditelji članovi te onlajn zajednice podržavaju stavove koji se tu zagovaraju. Rad te grupe u stvari može da bude i dobra reklama za sistemsko rešenje koje se uspostavlja. Ima roditelja koji su u dilemi i očekuju više informacija iz relevantnih izvora da bi sami doneli zaključak. Danas ćemo održati sastanak s kolegama iz Saveza učitelja Srbije, Srpskog saveza profesora fizičkog vaspitanja i sporta i iz školskih uprava, organizovaćemo i regionalne sastanke na ovu temu, da bi i oni mogli da odgovore na sve nedoumice roditeljima, nastavnicima, stručnim većima, da se shvati da ovde nema ništa sporno, da ničiji podaci nisu ugroženi”, kaže Pašić.

Masa pita i zašto prioritet nije bilo, recimo, obezbeđivanje zdrave ishrane za učenike, izbacivanje nezdravih grickalica, sokova, duvana iz školskog okruženja, ukidanje kladionica u blizini škola... Ovim pridikama se ipak ne diskredituje valjanost „Zdravitasa” ni potreba da i ovaj sistem zaživi, smatraju roditelji koji nisu protiv ovog sistema, ali pitaju zašto nemamo kontinuirana nacionalna testiranja čitalačke, matematičke, naučne pismenosti, nego je jedini takav reper mala matura, dok već dve decenije međunarodna i ugledna PISA studija pokazuje da su naši đaci funkcionalno nepismeni. Zanima ih i zbog čega, pored praćenja fizičkog i motoričkog razvoja, koji podržavaju, ne postoji sistem permanentnog beleženja i praćenja psihološkog i mentalnog razvoja učenika, budući da sve zvanične statistike pokazuju porast vršnjačkog nasilja, naročito nakon masakra u OŠ „Vladislav Ribnikar”.

Pašić smatra da je najprioritetnija edukacija i nastavnika i roditelja i učenika i celokupne javnosti i napominje da „Zdravitas” jača vaspitnu ulogu školstva, kao što to čine i sve nastavne i vannastavne aktivnosti koje u školama podstiču kulturu nenasilja i promovišu empatiju, toleranciju, drugarstvo. „Očekuje se da će uskoro biti usvojeni novi standardi postignuća, a u skladu sa tim će se menjati planovi i programi nastave i učenja. U tome se uvek oslanjamo na stručnu podršku univerzitetskih profesora i nastavnika iz učionica, kao i strukovnih udruženja i Nacionalnog prosvetnog saveta”, napominje Pašić.

Da li pomoćnik ministra zloupotrebljava položaj

Milana Pašića targetiraju protivnici „Zdravitasa” uveravajući javnost da je ovaj projekat njegov pokušaj da iskoristi funkciju „da bi izvršio pritisak na ustanove da na najširi mogući način protumače zakon i dozvole mu da vrši eksperimente na našoj deci bez pristanka roditelja”. Ovakve optužbe bez pokrića znače urušavanje ugleda. Ima li ikakve lične veze pomoćnik ministra sa „Zdravitasom” i da li zloupotrebljava položaj?

„Lična veza je to što sam kao dete, još u trećem razredu osnovne škole, kada je naša nastavnica s nama radila testiranja fizičkog razvoja i motoričkih sposobnosti, znao da ću i ja biti nastavnik fizičkog. Dok sam radio u školi sa svojim učenicima sam realizovao programe i davao im smernice i preporuke, jer smatram da je to ispravno, ali ih na osnovu testiranja nikada nisam ocenjivao nego gledao kako da se poboljša njihov fizički status, a oni su jedva čekali nove testove i različite poligone. Na doktorskim studijama na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja nisam se bavio ovom temom, nego energetskom potrošnjom i fizičkom aktivnošću učenika. Kao neko ko je iz struke, a isti stav delim s kolegama s fakulteta, jedini interes u ovom slučaju jeste da imamo fizički i motorički sposobnu decu, a da tome doprinese sistemsko praćenje njihovog razvoja i stručne preporuke koje će zahvaljujući tome dobijati roditelji”, zaključuje Pašić.

Ko je uzeo novac

Sve zanima i ko je uzeo novac za projekat „Zdravitas”. Mediji su već preneli podatke s portala javnih nabavki da softversko rešenje za „Zdravitas” košta 42 miliona dinara, a da je ovaj posao dobila grupa ponuđača u kojoj je i firma koja je osnovana samo mesec dana pre nego što je raspisan ovaj tender, što podriva poverenje. Na javni poziv, podseća Milan Pašić, „mogao je da se javi ko je hteo, a javila su se dva fakulteta i dve firme, neke od njih su startapi”.