Donatorstvo Šapcu za uspomenu

Posle objavljivanja mog priloga pod naslovom „Naše naravi i mane” u onlajn izdanju lista „Politika”, dobio sam elektronsko pismo od gospodina Rada Popovića, koji godinama živi u Vašingtonu. Njegovi su pre Drugog svetskog rata imali hotel u centru Šapca. Nalazi se na potezu Kulturni centar – Okružni sud, u glavnoj ulici, a sada su tu knjižara, kafić...

Inače, porodica Popović napustila je Šabac nakon Drugog svetskog rata, iz Nemačke u Ameriku – u Vašington. Prvo otac i teča gospodina Rada Popovića, po zanimanju advokati. Zasnivaju radni odnos u Beloj kući, jer su znali nekoliko stranih jezika, i tu ostaju sve do penzionisanja. A onda njihove supruge – dve rođene sestre, Ivana i Jelka. Gđa Jelka imala je sina Mila i, po njenom kazivanju, htela je da pokloni Šabačkoj gimnaziji kuću u Masarikovoj ulici br. 37, kao uspomenu na sina Mila Jankovića, koji je nestao u Drugom svetskom ratu. Gđa Ivana je imala troje dece: Ljubicu, Rada i Ružicu. Njihova deca, u slučaju gospodina Rada, jedna ćerka je kao doktor nauka radila u biblioteci u Vašingtonu, inače profesorka na čuvenom Vanderbil univerzitetu. Zanimljivo je da je mlade iz Amerike svake godine vodila na Kosovo da im pokaže manastire. Pisala je.

Supruga gospodina Rada je iz Venecuele – otac advokat poslao je da studira englesku književnost u Americi. Posle lepog života u Šapcu gospodin Rade je i sam otišao u Ameriku, gde se oženio devojkom iz Karakasa. Zanimljivo je da je u Beogradu sretao i Momu Kapora, a i u Karakasu, gde je živeo poznati arhitekta Janjić, Šapčanin, ponovo su se sreli Momo Kapor i Rade Popović.

Pored supruge i dece, neizmerno voli Šabac i prati sve u vezi s njim, ali se neće više vraćati u ovaj grad. Poslednji put je bio 1986. godine i napravio „američki parti” u dvorištu kuće gde je proveo najlepše godine života. Kuće više nema, ni bogate biblioteke, a na placu su nikle nove zgrade. Nostalgično vezan za Šabac, kafane, korzo, kupanja na Savi, adama, devojke, ima životnu želju da nešto porodično, svoje, ostavi gradu kao uspomenu.

Popovići su hteli da učine poput dr Andre Jovanovića, koji je gradu poklonio zgradu gde je danas čuvena „zelena” škola – Medicinska, i Stane Milanović, koja je poklonila zgradu u kojoj je Ekonomska škola u Šapcu. Nadam se da sam bio precizan. I voleo bih da se njihova plemenita ideja realizuje, na polzu žitelja Šapca.

Jovan Rukavina