Dve predstave na istoj sceni

Kurs dinara polako, ali nezadrživo klizi i preti da uništi ekonomiju zemlje. Ukoliko bi dinar nastavio da slabi, onda bi inflacija u 2009. godini mogla biti veća od 30 odsto i mogla bi prerasti u hiperinflaciju. Pretnja je velika i zaslužuje mnogo ozbiljnije akcije od onih koje se trenutno preduzimaju. Srozavanje domaće valute nije izazvano delovanjem svetske finansijske krize, kako se to zvanično navodi. Ono ima uzroke u domaćim slabostima. Dinar se nudi više nego što je očekivano, jer svi žele da u evru nađu zaklon od mogućeg dinarskog daljeg obezvređivanja. U dugom periodu od 2000. godine inflacija je nedozvoljeno visoka. Okidač koji je doveo do naglog pada kursa domaće valute najverovatnije je aktiviran deblokadomobavezne rezerve na devizna sredstva banaka. To je bankama omogućilo da gotovo udvostruče kamatu na oročene devizne depozite. Ova iznenadna povoljna ponuda izazvala je nepoželjan pritisak na tražnjuevra.

Sve je jasnije da devizne rezerve neće biti dovoljne da zaštite strmoglavi pad domaće valute. One se moraju čuvati kao zaštita likvidnostiu plaćanju prema inostranstvu, jer je ona važnija od zaštite od inflacije ili od sprečavanja pada obima BDP-a. Najveći deo deviznih rezervi mora se čuvati da bi obezbedio neprikosnoveno pravo kapitala da se u svakom trenutku iseli iz zemlje. Samim tim, ne postoje realne mogućnosti da se devizne rezerve pretežno koriste za odbranu vrednosti domaće valute.

Vlast podstiče neproizvodnu potrošnju i istovremeno vodi akcije na obuzdavanju inflacije. Kao da te dve predstave mogu da se igraju u isto vreme i na istoj sceni. MMF je usmerio svoja istraživanja, saglasno već poznatoj metodologiji ove kontrolne institucije, samo na prekomernu budžetsku, ali ne i na ukupnu nedozvoljenu potrošnju. Zato se i dalje podržava neproizvodna potrošnja iz vanbudžetskih prihoda ostvarenih privatizacijom, kao i potrošnja na bazi bankarskih plasmana građanima i nedovoljne restriktivne politike Narodne banke. Evidentno je da visok uvoz, visok spoljnotrgovinski deficit i visoka zaduženost nisu nastali samo na osnovu budžetske potrošnje naročito ne iz budžeta formiranog po osnovu redovnih prihoda. Ipak, MMF upozorava da sve to označava ogromnu ranjivost domaće ekonomije. U takvim uslovima kada je ukupna potrošnja nedozvoljeno visoka, NB je prinuđena da drži visoku referentnu kamatnu stopu, što je u neskladu s preporukama svetskih foruma i finansijskih autoriteta o smanjenju kamatnih stopa u bankarskom sektoru.

U ovom trenutku kada vrednost dinara pada evidentno je kašnjenje priliva inostranog kapitala. S tim u vezi treba posmatrati i sporazum o gasno-naftnom aranžmanu. Sporost u prilivu kapitala Fijata,takođe, negativno utiče na kretanje kursa.Istovremeno slabljenje izvozamože dodatno uticati na pad kursa domaće valute.

Pad kursa i preterana ukupna potrošnja dovode i do nemogućnosti vraćanjadeviznih kredita bankama, što bi moglo ugroziti opstanak tzv. inostranih banaka i dovesti do hitnog odliva njihovog kapitala. Tu je i pretnja padom BDP-a. Nagli pad kursa domaće valute, dakle, zahteva preduzimanje mnogih hitnih akcija, jer on preti kolapsu ukupne ekonomije.

Doktor ekonomskih nauka, 
specijalista za bankarstvo