Energetska tranzicija je pokazala vrednost litijuma kao novog zlata

Treću godinu za redom stručna svetska i domaća javnost se okupila u Beogradu kako bi se još jednom razmenila znanja i iskustva, ali postavila i ključna pitanja vezana za resurse, tehnologije koji su neophodni za buduću zelenu tranziciju. U okviru panela „Geopolitika zelene tranzicije – Uloga kritičnih materijala” vodila se diskusija o značaju kritičnih sirovina kao što su bakar, litijuma i bor. Panelisti su izneli svoja saznanja i o tome kako obezbediti održive sirovine za zelenu tranziciju, ili na koji način.

Kako se moglo čuti kroz implementaciju zakona koji su gotovo 99 odsto usklađeni sa EU direktivama, Srbija je spremna za održivo rudarstvo sa minimalnim negativnim posledicama, ocenila je Sara Pavkov, državni sekretar u Ministarstvu zaštite životne sredine, dodajući da je saradnja sa Velikom Britanijom i Evropskom unijom najbolji mogući put za Srbiju u ovom trenutku.

Najzanimljivija tema, bar kada je reč o Srbiji, svakako je bilo izlaganje dr Džoslin Frejzer sa Instituta za minerale i rudarstvo Univerziteta Britanske Kolumbije, koja je govorila o sve češćem nerazumevanju između rudarskih kompanija i zajednica, što se često i prikazuje u medijima u Srbiji.

– Važno pitanje je kako preći od nerazumevanja do saradnje i osigurati odgovorno rudarstvo koje doprinosi održivom razvoju zajednica. Idealno, to bi bilo lako rešenje, ali u stvarnosti je često teško utvrditi istinu zbog različitih interpretacija činjenica. Kada se suočavaju sa društvenim otporom, kompanije ulažu napore da smire situaciju, nadajući se da će problem proći, što retko uspeva – rekla je dr Frejzer.

Dr Markus Virc, predsednik VDMA, istakao je značaj rudarstva za srpsko društvo, naglašavajući kako ova industrija ne samo da ima dugu tradiciju već i igra ključnu ulogu u ispunjavanju zahteva za održivost i efikasnost.

– Srbija, bogata prirodnim resursima, nudi izvanredne mogućnosti za razvoj litijumskih ležišta, koja su od suštinskog značaja za globalna tržišta, posebno u kontekstu proizvodnje baterija za električna vozila. Međutim, uz ove prilike dolaze i visoka očekivanja u pogledu ekoloških standarda i bezbednosnih propisa – kazao je on.

– Nemačka rudarska industrija, sa svojim bogatim iskustvom u istraživanju i razvoju, može da ponudi inovativna rešenja koja ne samo da čine rudarstvo efikasnim već i osiguravaju usklađenost sa potrebnim standardima za moderno vađenje i preradu resursa – istakao je dr Virc.

Dr Virc naglašava da su nemačke kompanije lideri u razvoju rudarske tehnologije i opreme, što je ključno za održivo rudarstvo.

– Litijum se sve više prepoznaje kao sirovina budućnosti zbog svoje centralne uloge u skladištenju obnovljive energije i proizvodnji električnih vozila. Ovo stvara velike prilike, ali i zahteva pažljivo upravljanje resursima i poštovanje strogih ekoloških i bezbednosnih standarda – rekao je dr Virc.

Dr Sebastijan Luning, izvršni direktor K-utec Nemačka, podelio je svoja razmišljanja o značaju litijuma i fascinaciji geološkim ležištima u Srbiji.

– Pre 25 godina, naša kompanija se fokusirala na potašu, ključnu supstancu za proizvodnju đubriva, ali smo otkrili problem kontaminacije litijumom – rekao je dr Luning i dodao da nisu znali šta da rade sve dok energetska tranzicija nije pokazala vrednost litijuma kao novog zlata.

Dr Luning je istakao da su inženjeri i hemičari njegove kompanije uspeli da iskoriste prisutnost litijuma u velikim količinama i postanu pioniri u litijumskom biznisu.

 – Radimo u litijumskom trouglu u Boliviji, Argentini i Čileu, dok u Evropi radimo u Španiji i raznim delovima kontinenta, uključujući Srbiju – naveo je on.

Marijanti Babić, glavna zastupnica Rio Tinta u Srbiji, izjavila je da projekat ,,Jadar” može biti bezbedno sproveden.

– Jadar potvrđuje da se on može sprovesti u skladu sa najvišim standardima zaštite životne sredine. Iako su dezinformacije u proteklim godinama izazvale zabrinutost kod dela javnosti, objavili smo nacrte studija o proceni uticaja na životnu sredinu kako bismo pokazali transparentnost. U ove procese uključeni su mnogi domaći i strani stručnjaci, kao i profesori fakulteta, i vodeći instituti i laboratorije, što je doprinelo da projekat „Jadar” može biti bezbedno sproveden – rekla je Babićeva.

Ona je takođe naglasila da je Ministarstvo zaštite životne sredine nedavno izdalo rešenje o obimu i sadržaju za studiju procene uticaja za rudnik, dok je proces žalbi na ovo rešenje još uvek u toku.

– Imamo niz pravnih koraka koje moramo proći da bismo eventualno započeli eksploataciju litijuma. Nastavljamo da transparentno razgovaramo sa javnošću i vredno radimo na završetku studije o proceni uticaja na životnu sredinu. Kada bude završena, studija će biti predata nadležnom ministarstvu i kroz javni uvid biće otvorena za debatu, omogućavajući svim zainteresovanim stranama da postave pitanja i uključe se u proces.

Istakla je i značaj projekta „Jadar” koji ima potencijal da stvori lanac vrednosti u okviru kog bi moglo da bude otvoreno više od 20.000 novih radnih mesta sa kapitalnom investicijom od 2,5 milijardi evra samo za projekat „Jadar”. Tokom izgradnje zaposliće 3.500 ljudi, dok će u fazi proizvodnje zapošljavati 1.300, uz dodatno generisanje radnih mesta u pratećim industrijama, rekla je ona i istakla važnost nezaustavljivosti zelene tranzicije i značaja da Srbija uhvati korak s njom.

Džon Stin, vanredni profesor Univerziteta Britanske Kolumbije, govorio je o izazovima i mogućnostima u budućnosti rudarstva, naglašavajući potrebu za inovativnim pristupima koji će minimizirati negativne posledice po životnu sredinu.

– Budućnost s kojom se suočavamo je budućnost u kojoj će nam trebati više rudarstva.

Dodao je da Kanada intenzivno ulaže u rudarenje kritičnih mineralnih sirovina kroz državne inicijative. Naglasio je potrebu za inovacijama u rudarstvu koje će svesti na minimum negativne posledice po životnu sredinu.

Stin je ukazao da se rudarstvo brzo menja i naveo primer iz svog grada Vankuvera, koji koristi kosmičko zračenje za „skeniranje” zemlje, što značajno smanjuje potrebu za bušenjem.

– Oni su osmislili da smanje bušenje, dakle, buši se i dalje ali par puta, a ne stotinu puta. Dakle, uticaj na životnu sredinu ove tehnologije je veoma koristan. Rudarstvo sada proizvodi inovacije koje prosto nismo mogli ni da zamislimo. Sada možemo da zamislimo budućnost u kojoj tehnologije omogućavaju da rudarstvo bude mnogo manje invazivno. Radi se o industriji ekstrakcije. To ne znači da ne ostavlja nikakve otiske, ali možemo da ih smanjimo – dodao je profesor Stin, ističući važnost inovacija u ovoj industriji.

Profesor Stin veruje da su inovacije ključne za održivo rudarstvo, pružajući konkretne primere kako nova tehnologija može smanjiti negativan uticaj na životnu sredinu.

– Svaka nova tehnologija važi za jednu od inovativnih metoda koja može poboljšati efikasnost i smanjiti ekološke otiske – zaključio je on i, u svetlu ovih izazova i prilika, profesor Džon Stin poziva na kontinuirano ulaganje u istraživanje i razvoj novih tehnologija koje će omogućiti rudarstvu da doprinese ekonomskom razvoju uz minimalan uticaj na životnu sredinu.

Ceo kompanije „Eleven Es” Nemanja Mikać izrazio je optimizam u vezi s mogućnostima Srbije da zaokruži ceo lanac vrednosti u proizvodnji baterija, od sirovina do električnih vozila.

Nikola Rajaković je istakao da je neophodna dekarbonizacija, koja se temelji na obnovljivim izvorima energije, kao što su sunce, vetar i voda. – Priroda je bila blagonaklona prema nama – rekao je Rajaković, ukazujući na šanse za smanjenje energetske zavisnosti.

Branislav Simović je istakao problem ograničenog broja domaćih kompanija koje mogu realizovati projekte obnovljivih izvora energije, te potrebu za jačanjem domaće stručnosti. Takođe, govorio je o cirkularnoj ekonomiji i izazovima u postizanju nulte emisije, naglašavajući da inženjerska struka mora biti glasnija u promovisanju ovih ciljeva.