Zvezda igrom uveličala uspeh Novog Beograda

Kup je ponovo pokazao da je specifično takmičenje. Uoči nadmetanja u Šapcu najčešće prognoze su bile da će pobednik polufinala Novi Beograd – Radnički lako u meču za trofej izaći na kraj sa boljim iz drugog polufinala Vukovi – Crvena zvezda i da je zapravo prvi duel na Gradskom bazenu najvažniji.

Ispostavilo se da nije bilo tako. Gledali smo kvalitetan vaterpolo, dve utakmice su bile uzbudljive i neizvesne. Novi Beograd je posle pobede protiv Radničkog 11:9 u finalu imao izuzetno težak posao protiv rasterećene Crvene zvezde i tesnom pobedom 7:6 uspeo je da stigne do drugog kupa u svojoj istoriji.

Kada se sve pogleda srpski prvak je zasluženo slavio. Bez Vlahopulosa i od početka sezone De Mikelisa, Gocićev sastav je odličnom timskom igrom slavio protiv Radničkog. Ćuk i Vučinić su vukli svoj tim do trijumfa protiv sastava koji nikako, od početka sezone, da uhvati željeni ritam. Novi Beograd je imao baš igru, jasnu i mirnu i snage da od 8:8 ode do prednosti koju je zaključio Ćuk.

Protiv Crvene zvezde je bilo drugačije. Teško je favorit igrao protiv odbrane motivisanog rivala, teško je nalazio rešenje za fantastičnog Mišovića na golu crveno-belih. Koliko se danas priča o pobedi Novog Beograda toliko se i apostrofila igra reprezentativnog golmana koji je sa 21. odbranom sve vreme držao svoj tim u igri. Ipak u poslednjoj četvrtini dva lucidna poteza Radovića i Ćuka su doneli prednost prvaku 7:5 koju je Radanović smanjio, ali ni jedan ni drugi tim u poslednja tri minuta nisu imali snage da donesu još koje uzbuđenje. Pobeda Novog Beograda je pokazala da je ovaj tim i dalje najbolji u Srbiji, serija od 15 utakmica bez poraza, u potpuno renoviranom sastavu koji je tretiran kao slabiji od prošlogodišnjeg, zaslužuje sve čestitke. Plasman u F8 Lige šampiona, osvojen kup, vođstvo u Regionačnoj ligi su rezultat Gocićevog rada do sada. Ali pravi ispiti tek predstoje.

Crvena zvezda se u meču odluke ograničila na odbranu, na mali broj golova. U finalu prošle godine ih je bilo 33, pre dve godine 21 a sada samo 13. Pored Mišovića treba pomenuti i na drugoj strani Glušca koji je iskoristio sve minute od početka sezone da stasa u pouzdanog čuvara mreže. Zvezda je imala Šulca u prve dve četvrtine. Postigao je tri gola. Njegovim zatvaranjem crveno-beli su do kraja ostali na jednom pogotku, primili tri i to je Filipovićev tim udaljilo od senzacije. Kada se zna da crveno-beli kubure sa finansijama, da su igrači dugo bez prinadležnosti ovakav otpor favoritu zaslužuje čestitke. Videli smo pravo finale u kojem je lako moglo da bude obrnuto uz utisak da je tim sa Novog Beograda, ukupno sve gledajući, zaslužio uspeh.

Za Radnički je sve rečeno. Ne ide kako se želelo, pred Stevanovićem je težak zadatak da složi kockice. Jedan trofej je izgubljen, nema plasmana među osam u Evropi, u regionu se zaostaje. U Kragujevcu dobro znaju u kakvoj su situaciji, u borbama za Regionalnu i Super ligu te Evro kup Radnički može da pokaže da tim sa brojnim reprezentativcima može da odigra kako treba.

Vukovi su izborili plasman na F4 i to je bilo dovoljno. Otpor Crvenoj zvezdi je bio korektan ali daleko je to bilo od mogućnosti iznenađenja.

I još dva utiska. Svi susreti su bili maksimalno fer i korektni bez bilo kakve incidentne situacije. Ljutio se trener Zvezde Filipović na sudije, sve je to deo igre,finala koje je apsolutno po igri i ponašanju moglo da zadovolji.

Druga stvar je atmosfera u kojoj je F4 odigran. Poluprazne tribine su pokvarile utisak o organizaciji koja je bila dobra. Međutim trebalo bi da u VSS izvuku pouke da ubuduće završnica kupa bude prava svetkovina a ne turnir koji treba samo da se održi. Sve je delovalo siromašno, baš zbot tih praznih tribina. Sam naziv takmičenja i učesnici su zaslužili daleko veći odziv publike, posebno u gradu koji voli vaterpolo.