Povratak borca koji odbija da se preda

Šah je najzanimljiviji kada odslikava sukob karaktera, a ne znanja. Meč za svetskog prvaka u Singapuru je upravo takav, jer šampion Ding Ližen (32) i njegov mladi izazivač Domaradžu Gukeš (18) u sumi šahovskih kvaliteta i mana pripadaju približno istoj klasi, a njihove psihološke pozicije u trenutku sudara ih radikalno razdvajaju.

O Gukešu se do sada znalo gotovo sve. Meteorski je rastao za tablom, a van nje pratio model duhovne snage svog sportskog idola Novaka Đokovića. U aprilu je opovrgao sve prognoze i postao najmlađi izazivač svetskog prvaka u istoriji šaha, ali ni tu nije stao. U septembru je predvodio tim Indije do prvog olimpijskog zlata, sa 9 poena iz 10 partija i nivoom igre od 3.056 poena, jednim od najviših u istoriji. Od tada, svi u njemu vide novog svetskog prvaka, ubedljivo najmlađeg u istoriji borbi za šahovski tron.

Ono što se zna o Dingu, a to su pre svega njegovi rezultati, slutilo je na odluku bez presedana, da odustane od odbrane titule. Na svom vrhuncu 2018-19. bio je uz rame Karlsenu, a zatim su mnoge stvari pošle nizbrdo, uključujući karantinske zabrane u Kini, zbog kojih je imao minimalne šanse da stigne na Turnir kandidata 2022.

Zatim je iznenadio, preuzevši u direktnom susretu poslednjeg kola drugo mesto Nakamuri, a potom se to drugo mesto pokazalo dovoljnim da igra za titulu protiv Nepomnjaščeg, jer se Karlsen odrekao krune. Ni u jednom trenutku u tom meču nije vodio, uvek se vraćao „iz minusa” i na kraju pobedio u brzopoteznoj „armagedon” partiji.

Od toga eksplozivnog časa i dugog plakanja za tablom, Ding je postao sopstvena senka. Loš plasman na prvom sledećem turniru, devet meseci odsustva sa turnira i lečenja od depresije, pa početak trnovitog povratka u jaunaru, sa devetim mestm u Vajk an Zeu. Nastavak još gori. U narednih 28 partija na tri turnira nije dobio ni jednu, a izgubio sedam. Tokom 2018. stigao je do 100 partija bez poraza, ali ove godine je njegova odbrana bila probijena. Otvoreno su ga sažaljevali najpoznatiji šahisti današnjice na čelu sa Karlsenom, svim srcem navijali da ponovo vide „starog” Dinga.

I šta je svet mogao da očekuje 25. novembra, na startu Dingove odbrane titule? Sve, samo ne to što se desilo, da Kinez crnim figurama potpuno razbije vojsku mladog izazivača i besprekorno počne meč. Bila je to prva pobeda šampiona posle više od 300 dana. Simbolično ili ne, prethodna je bila upravo protiv Gukeša, u Vajk an Zeu, početkom godine.

Od tada, u glavama navijača počinje da se odvija novi scenario. Da li je Kinez bio toliko uveren u svoju nadmoć protiv izazivača da je namerno izbegao međusobni susret na Olimpijadi? To je ipak malo verovatno. Pre će biti da je u prvom duelu u Singapuru dao sve od sebe da odbrani čast i postavi stvari onako kako njemu odgovara: da obezbedi približnu ravnotežu i čeka svoj trenutak – sam kraj, kada se u njemu budi zaspali zmaj.

I stvari su brzo krenule upravo tim tokom. Posle druge partije Karlsen ga je kritikovao što je belim figurama pristao na remi. U trećoj je posrnuo pod pritiskom oštrog napada i slabijeg vremena, a zatim tri partije remizirao, iako je u petoj i šestoj samo on mogao da igra na pobedu.

I posle svega, obojica rivala deluju zadovoljno. Gukeš veruje da je prebrodio uvodnu krizu prvog svog maratonskog meča za titulu od 14 partija, u kakvom se i psihologija menja kao u krivom ogledalu, a Ding se oslobodio tereta vođstva, sačuvao čast i sada prati svoj karakter borca koji ne juri da pobeđuje, ali ne pristaje da bude pobeđen. Njegovi su turniri oni koje slabo počinje a sjajno završava. Na pitanje kako će da slavi ako pobedi, odgovorio je:„Prošli put sam plakao, sada ću se smejati ...”.

Posle te uvodne razmene udaraca, iznenađenja i propusta, valja očekivati glavna uzbuđenja, već sutra od 10 sati po našem vremenu, u sedmoj partiji. Sviđalo se to kome ili ne, ovaj meč je prekretnica u istoriji šaha, prvi između dvojice asova iz „velikog grma” dve najmnogoljudnije zemlje sveta. Ako smo psihologiju Dinga za tablom uspeli donekle da upoznamo, sada je red na Gukeša da pokaže od čega je sazdan. Oči milijarde Indijaca uprte su u njega, dok Kineze ovaj duel ne dotiče ni desetinom takvog interesovanja. Kina je prošla zenit ulaganja u šah i sve osvojila što je mogla.

Pre pola veka, kada je u Kuala Lumpuru 1974. sačinjen šahovski „projekat velikog zmaja”, Kina je određena da načini prodor u svetski vrh i otvori vrata ostalim azijskim zemljama, učesnicama tog sastanka: Singapuru, Maleziji, Japanu i Filipinima. Iako „prateće” sile nisu iskoristile taj prodor, a Japan je i dan danas jedina značajna zemlja bez ijednog velemajstora, Kina je zaključila svoj projekat Dingovom titulom, a Indija, koja tada nije bila ni u dalekom planu, sada je prva šahovska velesila sveta. I ima nešto što Kina nema: šah i šahisti se u Indiji duboko poštuju i od srca vole.