Najveća privilegija je biti Srbin

Veliki broj medija u Srbiji je masovno izveštavao o tome da je suspendovan na pet meseci jer se prekrstio tokom takmičenja na Olimpijskim igrama u Parizu. Onda je Internacionalna džudo federacija izdala saopštenje u kome je navedeno da je optužen za pokazivanje jasnog religijskog znaka prilikom ulaska na borilišta i da je odbio da se pokloni protivniku nakon meča, kao i da je skinuo pojas, što je protivno pravilima. Podsetili su da je u prošlosti bio upozoren 2018. i 2022. odnosno da je bio opomenut da će biti sankcionisan ako tako nastavi da se ponaša. Šta je tu zapravo istina, govorio je u „Politikinom” podkastu „Zdrav životni vodič sa Danijelom Davidov Kesar” Nemanja Majdov, srpski džudista, nekadašnji svetski i evropski prvak, jedan od naših najboljih sportista.

– Sve je istina. Samo što mi malo drugačije gledamo na to. Meni niko na svetu ne može da zabrani da se prekrstim. Apsolutno niko. To je moje pravo. Džudo i sport, to je meni samo posao. A bog mi je nešto mnogo bitnije, nešto što mi je dalo sve u životu i neko ko čuva moju porodicu i mene svaki dan. Ako su oni tražili da se odreknem Hrista i da ne smem da se prekrstim nikada kada sam u njihovoj blizini – onda ne treba, možda, da budem u njihovoj blizini. Neću da prihvatim njihova pravila. To je jedini sport na svetu koji zabranjuje to. A jedan Ronaldo, jedan Nole, koje prati abnormalan broj ljudi, to smeju da rade, a mi ne – istakao je Majdov i dodao da sportisti to rade iz potrebe. Jednostavno, imaju strah pre meča.

– Bavimo se borilačkim sportom. Posle svakog meča mogu da dođem povređen u kolicama. I kada dođem kući nikoga nije briga, osim moje supruge, moje majke, koje plaču kada dođem povređen. Kada se prekrstim – to činim stvarno iz potrebe. I to nijedan, apsolutno nijedan vernik ne može da shvati pogrešno. I to nijednom verniku bilo koje vere nije uvreda, isto kao što meni nije uvreda kada se neko umiva ili klanja, zato što se on moli svom bogu. To samo može da bude uvreda ljudima koji su daleko od Hrista, daleko od vere, ljudima koji su priklonjeni satanizmu i kojima smeta bilo kakvo ispoljavanje vere. Ja se nisam prekrstio na strunjači, nego na izlasku na tatami. Prekrstio sam se jednom. Ali svi se prekrste i dobijaju te opomene. Svako se moli svom bogu, jer svi smo došli tu posle dosta teških kampova i godina i godina teškog odricanja da bismo pokazali nešto. Bio sam prvak Evrope i sveta, imam puno medalja, tako da meni medalja, komad metala, ne znači apsolutno ništa da bi se ja odrekao Hrista. Ne znam da li bih se tako ponašao pre 10 ili 15 godina kad nisam imao ništa – naglasio je naš sagovornik.

Napominje da mu je Bog dao dosta talenta i blagoslova da bude jedan od najboljih na svetu i najbolji na svetu, da proslavi Srbe što više može i da posle osvajanja važnih takmičenja svi moraju da slušaju srpsku himnu.

– U mom sportu himnu slušate samo kad pobedite na nekom velikom turniru, tako da to doživite jednom, dva, tri, pet puta, deset maksimalno u životu. U tim minutima koliko puste da traje himna napravite retrospektivu svega onoga što ste prošli i sve to kanališete, sve te emocije… Dosta godina mukotrpnog rada je uloženo da bi se doživeo taj minut koji život znači. Ja treniram od 2003. godine. Moj otac Ljubiša, koji je moj trener, bio je i najbolji trener Evrope. Meni je čast što imam takvog oca kao i majku Biljanu, koji su me gurali u sportskoj karijeri i koji su žrtvovali mnogo toga. Mi smo krenuli od nule, možda više iz minusa, a napravili smo čudo s božjom pomoći. Postali smo prvaci Evrope i sveta. Draži mi je taj put nego da smo sve imali. Jer bilo je tu svega, raznih prepreka, od putovanja automobilom po celoj Evropi, spavanje u autu… Bog sve vidi. Svaki trud, svaki rad, 20 godina žrtvovanja cele porodice. Nije im bilo lako što sam ja uvek morao da budem u centru pažnje. Sve je bilo posvećeno meni. To su ranije radili moji roditelji i brat Stefan, a sada su to jednim delom preuzeli moja supruga i deca. Tu je i ceo tim koji stoji iza vas, a i Srbija stoji iza vas. I to je nešto što je osnov svega jer nema nazad. Najveća privilegija danas je biti Srbin. A biti Srbin koji je dobar u onome što radi i koji je jedan od najboljih na svetu i predstavlja zemlju na tom nivou sigurno je nešto najlepše na svetu – navodi Majdov.

Na Olimpijskim igrama u Parizu nije mu bilo lako jer su se sudije tri puta izjasnile da je prekršio pravila.

– To je smešno. Postoji klip gde pokazujem da drugu-treću kaznu nije trebalo da dobijem ja već moj protivnik. Kaznili su me i poslali kući, izmislivši nepostojeće kazne. Džudo je trenutno takav sport u kojem sudija odlučuje. Znači, u svim sportovima toga imate malo. U džudou sada ako sudija odluči da ti treba da prođeš – proći ćeš. Oni imaju neke svoje favorite koji taj dan treba da prođu i to je to. Trebalo je da sledeći meč na Olimpijskim igrama u Parizu imam sa domaćinom Francuzom i zato su me sklonili na početku. Tog su momka progurali do olimpijske medalje – tvrdi Majdov.

Na pitanje kako će se ponašati na nekom novom takmičenju, on odgovara da će se opet prekrstiti.

– Obezbedio sam sebi idealan život, srećan sam čovek, imam porodicu, sve sam obezbedio, imam nacionalnu penziju, osvojio sam sve što sam sanjao da osvojim. Mislim da me neće ponovno suspendovati jer su videli da su malo zabrljali time što su me suspendovali, mediji su ih napali, u svetu je to postala globalna tema. Meni je bitno da nisam izdao svoje stavove, nisam spustio glavu pred nepravdom, pred nekim ljudima. I to je poruka današnjoj omladini – da na svaku nepravdu ne treba da spuštaju glavu, nego da se suoče sa njom. Bila je tema kako šampion treba da se ponaša. Pa valjda šampioni znaju kako treba se ponašaju. Ne mogu to da znaju oni koji nisu šampioni. Nijedan šampion ne bi bio šampion da nema svoj karakter, stav, a važno je da ne odustaje od svojih stavova. Treba izvući maksimum iz sebe. Ne možemo biti svi najbolji, ne možemo svi biti Nikola Tesla... Ali iskoristi najbolje iz sebe, izvuci svoj maksimum, budi svoj heroj i budi svoj šampion. Od mene je traženo da napišem obrazloženje, da se izvinim. Naravno da nisam to želeo, jer nemam zašto da se izvinjavam. To što ja želim da se prekrstim je moje pravo, moja potreba. Objasnio sam im da mi je Isus Hristos sve u životu. Svi moji turniri su isti – ili sam prvo kolo ili sam zlato. Nije ovo na Olimpijadi bilo prvi put da me saseku. I svaki put sam ćutao. U interesu je nekome da neko drugi osvoji medalju, zato što danas nije više ništa sport. Ima dosta uticaja politike, federacija, sponzora iz država, ko nosi koji kimono… To su neke stvari na koje mi ne možemo da utičemo. Naravno da je draže zapadnom svetu da svira himna Velike Britanije nego himna Srbije. Od nove godine se menjaju neka pravila, ali još uvek ne znamo šta će tačno biti promenjeno – ističe Majdov.

Sledeće Olimpijske igre su daleko, za četiri godine. Pre toga, našeg sagovornika svake godine očekuje po desetak turnira.

– Gledam da uživam u onome što radim, da budem što je moguće bolji, jer najveći problem imam generalno sa nekim zdravstvenim stvarima. Problemi postoje sa kolenima. Operisao sam kolena šest puta, tako da ne mogu u nekim stvarima da budem kao što sam bio, ali u nekim drugim mogu da budem bolji nešto što sam bio. Džudisti najčešće imaju problema upravo sa kolenima, sa ramenima, leđima, slomljenim prstima… To je profesionalni sport, to je sasvim normalno. Te povrede su neminovnost ovog sporta. Nije to ništa novo i nije ništa od čega ne može čovek da se oporavi. Čovek se oporavi od svega, samo zavisi koliko želi da se vrati sportu, koliko će mu to biti alibi da kaže da se povredio, pa mu je propala karijera. Naravno da ima i retkih, fatalnih povreda. Ali generalno, to je to – zaključio je gost našeg podkasta Nemanja Majdov.ANTRFILE

Pravi vitez voli samo svoju ženu

Nemanja Majdov kaže da su danas neke stvari što su bile normalne nenormalne i obrnuto. – Mislim da je stub kuće supruga, ali je i stub kuće muškarac koji voli svoju suprugu, što je danas veoma retko. Zna se šta je hrišćanski ispravno, šta je pravi hrišćanski ratnik i vitez, to je čovek koji voli svoju ženu i voli samo nju. Porodica je stub svega. Sve dobro i loše izlazi iz porodice. Ako su nečiji roditelji radili nešto loše, teško će ta deca videti bolje. Ako su vaši roditelji radili nešto dobro i vi ćete to da nasledite. Važno je i da volite ljude oko sebe. Pomozite kome možete da pomognete, nemojte nikome odmoći – navodi Majdov.

Znanje niko ne može da ti oduzme

Ako hoćete da budete veliki šampion, onda ne možete biti neobrazovani, stav je Nemanje Majdova. Jer po njemu to ne ide jedno uz drugo. – Biti šampion je nešto više – to nije samo rezultat. Moraš da imaš poseban odnos sa ljudima, sa decom, da budeš obrazovan, da budeš uzor mladima, da vide u tebi neko svetlo na kraju tunela. Nije u redu da je neko prvak sveta, a da ne zna „dve da sastavi”, da ne priča nijedan strani jezik. Mislim da treba da bude ambasador svoje države, da se ljudi ugledaju na njega i da bude njegova nacija ponosna na njega. Samo 0,001 odsto ljudi koji su šampioni ne odustaju nikako, posle sto puta idu iz početka. Kada neko želi da uništi državu, prvo unušti obrazovanje. I to ne smemo da dozvolimo. Znanje je nešto što niko ne može da ti oduzme – napominje Majdov.

ANTRFILE3

Sinovi kao inspiracija

Gost našeg podkasta kaže da do novih Olimpijskih igara ima novu motivaciju. Koliko god da je osvojio turnira, još uvek je „gladan” trofeja i želi da osvaja više.

– To je neki mentalitet. To je jednostavno san svakog profesionalnog sportiste. Kad sam dobio prvog sina Lazara pre dve i po godine, uspeo sam da postanem prvak Evrope, vicešampion sveta. A drugog sina Vasilija dobio sam pre tri meseca i voleo bih, ako bog da, da moja deca gledaju kako im tata osvaja medalju, da vide ko je tata, da ne moram ja o tome da im pričam jednog dana. Od kraja februara ili od marta počeću ponovo da se takmičim, suspenzija ističe, a sačekaću malo i da vidim koja su nova pravila koja će važiti sledeće godine. Ne želim da budem test nekome, nisam toliko mlad. Cilj je da skupljamo bodove što više na svetskoj rang-listi, da bismo bili bolji nosioci na prvenstvu sveta i na prvenstvu Evrope – otkriva Majdov.

POGLEDAJTE CELU EPIZODU